~Je li moguće~

73 7 10
                                    

"Nina."-začula sam dozivanje i osjetila da me netko lagano trese za ramena.

"Hmm?"-upitala sam kad sam otvorila oči.

"Stigli smo."-rekla je Karla i pokupila svoj i Tonijev kovčeg, ustala sam se i pokupila svoj.

Vrijeme je bilo odlično, uzeli smo ručke svojih kovčega i počeli ih vući za sobom; ostavljajući autobusni kolodvor daleko iza nas. Polako smo odmicali prema našem apartmanu u kojemu imamo baš svoj stan. Razgledavali smo okolinu i udisali poznati miris mora i kreme za sunčanje uspinjući se uz brdo. Stigli smo do apartmana gdje nas je čekalo penjanje do stane velikim spiralnim stubama. I to smo nekako svladali i to jedva jer se Toni moj jako pametni brat, glupirao s kovčegom i umalo se strovalio niza stube. Uhvatila sam ga u zadnji čas, otključala sam stan i ušli smo unutra. Ne mogu vjerovati cijelo ljeto nas troje sami na moru to će biti totalni spektakl. Otišli smo u sobu i odmah se raspakirali, spremali smo stvari, zatim smo nam pripremali krevete. Očistili smo stan, i dok smo sve to pospremili već je bilo 18 sati s tim da smo krenuli raditi u 16:20 ovo je super. Ja sam krenula praviti večeru dok je Toni čitao strip a Karla pričala s Buffyem. Tipično.

"Hej, ja poslije večere idem na kupanje, idete li netko sa mnom?"-upitala sam.

"Ne ja ne mogu ići Bruce mi se javio, sad moram pričati s njim ne mogu ga tek tako samo ostaviti."

"Okej."-rekla sam.-"Toni ti?"

"Jesi ti ikad gledala onaj dio Ralja u kojem ljudi idu na noćno kupanje i onda....."

"Jooooj molim te, dobro idem sama."-odgovorila sam vraćajući se u kuhinju.

Jeli smo špagete, za čudo Božje Karla nije pričala s Buffyem tijekom večere. Završili smo s jelom oko 18:40, spremila sam si stvari i krenula.

"Odo ja."-rekla sam.-"Karla ne radi gluposti!"-upozorila sam ju izlazeći iz stana.

Polako sam se spustila stubištemn i zaputila dolje niz ulicu. Išla sam prečicom i stigla u roku od nekih petnaestak minuta s tim da sam morala proći ispred hotela punog turista. Stigla sam na plažu i udahnula poznati miris mora, raširila sam ručnik na kamenje blizu mora, i otišla sam se presvući u kupaći kostim. Vratila sam se natrag, na plaži je jedino bio neki dečko i on je bio nekih petnaest metara od mene tako da nisam previše obraćala pažnju na njega. Krenula sam polako prema moru, ali prokleto kamenje je bilo sklisko, i oskliznula sam se.

"Kvragu."-rekla sam čekajući tupi udarac mojih leđa o kamen, ali nije se dogodio.

Netko me uhvatio rukom oko struka i ja sam automatski stavila svoj dlan u dlan osobe koja me uhvatila. Prvo sam nervozno gledala ispred sebe, a zatim mi je osoba pomogla da se uspravim.

"Jesi dobro?"-upitao je i tad sam shvatila da mi se obraća dečko.

"Da, hvala."-rekla sam i uspravila se.-"Kvragu i kamenje...."-rekla sam i okrenula se, a tada mi je srce stalo i zrak mi je neatao iz pluća.-"Mario!!"-viknula sam iz sve snage i skočila mu u naručje.

"Nina!!"-povikao je i stvarno čvrsto me zagrlio, plakala sam to je bilo to.

Plakala sam i čvrsto ga grlila.

"U redu je Ljubavi, to je to više nas nitko neće razdvojiti!"-rekao je i poljubio me.-"Žao mi je zbog svega."-šapnuo je i polako me odmaknuo od sebe.

"Ti nisi ništa kriv."-rekla sam i ispreplela prste s njegovima.

Jedva sam ga prepoznala, sad ima 26 godina. Dosta se promjenio, nosio je tamno plave hlače. Kosa mu je i dalje bila predivna, ali izgledao je puno blijeđe, depresivnije i tužnije. No za mene je on još uvijek predivni dečko. Moj dečko.

"Isuse, Mala kako si mi prokleto nedostajala!"-rekao je i još jednom me poljubio.

"I ti si meni, imala sam previše problema odkad si otišao."

Poljubila sam ga.

"Pio si."-rekla sam, a on me pogledao i osmijehnuo se.

"Oprosti, ali više nisam znao što da radim."-rekao je.

"Koliko si dugo pio?"

"Prvih par tjedana, osim petkom i subotom."-rekao je i zastao.-"Tada radim."

Nasmijala sam se.

"Ja sam imala i gorih problema."-rekla sam i sjela na ručnik, a on je sjeo pored mene.

"Sve mi ispričaj."-rekao je i zainteresirano me pogledao.

"Kad si otišao nisam imala volje za životom, i bila sam predepresivna.... I počela sam s pokušajima samoubojstva i....."

"Isuse Nina! Ne možeš tako, što da si ne daj bože! Sad ne bismo bili zajedno."

"Oprosti molim te."-rekla sam, a on je nesigurno kimnuo.-"Moji su me odveli u bolnicu i tamo sam nastavila s pokušajima samoubojstva, upoznala sam jednog dečka.... Dominika."-rekla sam, a on se smrknuo na ovo 'jednog dečka'.-"I bila sam.... s njim u 'vezi'."-rekla sam, a on se naglo ustao.

"Nina! Zašto?"-upitao je.

"Oprosti molim te! Nisam ga voljela, natjerao me da budem s njim!"-uzdahnuo je i primaknuo mi se.

"Kako misliš natjerao te da budete zajedno?"-upitao je vidno uznemiren.

"On je..... hmmm.... ovaj..."

"Što Nina? On je što?"

"Tukao me."-rekla sam, a on je poludio.

"Ubit ću ga!"-prosiktao je.-"Gdje on živi, gdje je ta bolnica!"-upitao je.

"Molim te smiri se, odgovorio me od dva pokušaja samoubojstva."-njegovo lice se na tren opustilo.

"Nikad više nemoj raditi tako nešto."-rekao je i poljubio me u čelo, nasmijao se.-"Vjerujem da si došla na kupanje."-rekao je i povukao me u vodu.

"Istina."-promrmljala sam i zaronila za njim u vodu.

Izronio je nakon minutu. Nasmijala sam se i otplivala u dublje, došao je za mnom.

"Ne mogu vjerovati da smo opet zajedno."-rekao je i nasmijao se.

"Ni ja."-rekla sam i omotala ruke oko njegovog vrata.

Široko se nasmijao pokazavši idalje predivno blistave zube.

"Što misliš, je li stvarno previše da ja imam 18 a ti 26?"-upitala sam nesigurno.

"Zašto, misliš li ti da je previše?"

"Ne, samo.. ne znam ni ja."

"U čemu je onda problem?"-upitao je nasmijano.

"Ma u ničem."-rekla sam nasmijano.-"Samo pitam."

A/N Evo ga napokon su zajedno nisam više mogla držati ih razdvojene, nadam se da vam se sviđa.... Ako je tako ostavite vote ili coment!!♡♡

Noćni čuvarTahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon