Noćni čuvar

~Tjedan dana~

Nina P.O.V.

Nešto ne štima, Mario je drugačiji otkad je došao kući. Izbjegava me, izmotava se, ne želi me ni poljubiti. Ne razumijem što se događa, jesam li ja nešto napravila? Zurila sam u njega dok je ležao na krevetu podigao je pogled do mog lica i uzdahnuo.

"Što sam sad napravio?"-upitao je i potapšao mjesto na krevetu pored sebe.

Nevoljko sam sjela pored njega, a on me lagano naslonio na sebe.

"Što sam napravio?"-upitao je i poljubio me u vrat osmijehnuvši se.

"Ništa, pričinilo mi se."-prošaptala sam i dopustila mu da me poljubi.

"Okej.."-promrmljao je i ponovno me poljubio.-"Kako god ti kažeš."-rekao je i nasmiješio se.

Uzdahnula sam na što me zbunjeno pogledao.

"Što ne valja? Lažeš mi,znam da nešto nije u redu. Nešto ti smeta."-zaključio je kimnuvši glavom.

"Ne smeta."-slagala sam na što me odmaknuo od sebe.

"Zašto lažeš?"-upitao je namršteno.

"Zašto se raspravljaš? Nisam raspoložena."-prosiktala sam.

"Samo želim da mi kažeš."-rekao je odgurnuvši me na krevet zatim se nadvivši nad mene.

"Miči se."-zarežala sam, sad me strašno živcirao.

"Zašto se ponašaš kao dijete? Samo želim znati!"-bio je bijesan.

"Dosta mi te! Sve sam ti rekla!"-prosiktala sam.

Poljubio me iako sam se pokušavala odmaknuti i sprječiti poljubac.

"Strašno si me naživcirala. Imaš sreće što te volim."-rekao je i zastao.-"Jer bih u protivnom otišao."-prošaptao je i okrenuo se na drugu stranu.

Okrenula sam mu leđa ljutito otpuhnuvši. Nekoliko minuta kasnije osjetila sam njegove ruke kako stežu moj struk i privlače me k sebi. Opirala sam se poput mačke koju pokušava gnjaviti neko maleno dijete. Pokušavala sam se odmaknuti no bilo je uzaludno. Prečvrsto me držao, toliko čvrsto da sam imala osjećaj da ću se rasprsnuti poput sapunatog mjehurića. Kad sam jauknula popustio je stisak no i dalje me držao dovoljno čvrsto da ne mogu pobjeći.

"Pusti me!"-cviljela sam pokušavajući odgurnuti njegove ruke čvrste kao čelik.

"Neću."-rekao je i držao me privijenu uz sebe sve dok se nisam potpuno smirila.

Poljubio me u vrat na što se sve u meni opustilo i počela sam se pitati zašto sam se uopće odupirala. Vidio je da me to smiruje pa me poljubio još nekoliko puta. Zatim je prestao i pričekao trenutak dok se u potpunosti ne smirim. Tiho je započeo.

"Ne želim se svađati. Mrzim kad se ljutiš na mene. U redu?"-prošaptao je zastavši vjerojatno kako bi čuo moju reakciju.

"Okej."-prošaptala sam.

"Znaš da te trebam kako bih ispravno funkcionirao."-rekao je promeškoljivši se.-"Ne želim se svađati."-prošaptao je i poljubio me u vrat.

"Ni ja."-potvrdila sam i naslonila se na lakat pogledavši u njegove tamne oči.

"Zašto se uvijek moramo prvo posvađati da bismo shvatili koliko to mrzimo?"-upitao je odmahnuvši glavom.

Slegnula sam ramenima.-"Trebali smo napraviti ono što je Karla predložila."-promrmljala sam na što je stisnuo zube.

"Želiš to?"-upitao je razočarano.

"Mislim da bi bilo najbolje."-rekla sam na što je sklopio oči.-"Ali samo na tjedan dana."-pokušavala sam ga utješiti.

Otvorio je oči i zagledao se u mene, promatrao je moje lice, oči i usne. Zatim je nevoljko kimnuo.

"U redu, što god ti odlučiš."-rekao je i ustao se, počešao se po zatiljku i uzeo pidžamu nestavši iz sobe.

Uzdahnula sam i taman nakon što sam se presvukla on je ušao u sobu i legao u krevet. Zavukla sam se u krevet pored njega. Ležali smo u tišini, mirno je disao ne pomaknuvši se s mjesta ni za milimetar.

"Smijem li te kontaktirati preko poruka?"-upitao je.

"Ne bi trebao.."-rekla sam na što je zaškrgutao zubima.

Ležali smo u mraku, imala sam osjećaj da bi on najradije vrištao.

"Ljut si na mene?"-upitala sam na što me uhvatio za ruku.

"Ne."-rekao je i povukao me na sebe.-"Samo ne volim da budeš tamo sama. I nedostajat ćeš mi."-prošaptao je i zagrlio me.

"Zašto ne voliš da idem sama?"-upitala sam na što me samo nježno privio uz sebe.

"Zbog tvog starog."-rekao je i poljubio me.-"A i radiš za onu budalu."-rekao je i uzdahnuo.

"Bit ću u redu."-tješila sam ga no i dalje je bio razočaran što neće smjeti imati kontakta sa mnom.

"Nadam se."-rekao je zabrinuto i spustio me pored sebe.

"Ljubavi... Čime da te uvjerim da će sve biti u redu?"-upitala sam i uplela prste u njegovu kosu.

"Ne možeš me uvjeriti. Ne možeš znati da ćeš biti u redu."-rekao je na što sam uzdahnula.

"Samo želim da se prestanemo svađati. Svađamo se prečesto u zadnje vrijeme i znaš da to nije dobar znak."-rekla sam već očajna u pokušaju da mu objasnim.

"Sve razumijem, Nina. Nisam glup."-rekao je zastavši.-"Samo te želim zaštititi. Nikad te više ne želim vidjeti ozlijeđenu. Ono je bilo prestrašno."-rekao je stegnuvši me uz sebe.-"Obećaj mi da ćeš paziti na sebe."-prošaptao mi je pored uha.

"Obećajem."-prošaptala sam.

"Otpratit ću te sutra k njima oko 16."-prošaptao je.

Sada se već činio smirenijim, ali i dalje nije bio siguran što da misli.

"Znaš da ni ja to ne želim, ali to je najbolja opcija koju imamo."-promrmljala sam.

"Samo me pusti da razmislim i uživam dok si tu."-rekao je i okrenuo se na bok izbjegavajući moj pogled.

Uzdahnula sam, nije mi bilo lako gledati ga ovakvog.

"Mario..."-prošaptala sam i poljubila ga u obraz.

Čula sam kad se osmijehnuo no nije odavao nikakve znakove olakšanja.

"Volim te."-prošaptala sam.

Nekoliko trenutaka proveli smo u tišini. Šutjeli smo. Nakon nekoliko trenutaka sam začula njegov duboki glas.

"Volim i ja tebe."-prošaptao je.

Ispreplela sam prste s njegovima i osmijehnula se iako to nije mogao vidjeti jer je oko nas vladao mrak.

"Nedostajat ćeš mi."-prošaptao je s uzdahom i poljubio me u čelo.

"I ti meni."-promrmljala sam i zagrlila ga na što se tiho osmijehnuo i uzvratio mi čvršće me zagrlivši.

A/N Meni je iskreno rečeno poglavlje dosadno, ali stvarno nemam inspiracije... 😛😛
Vote & coment? 😘😘