Noćni čuvar

~Privatni detektiv~

Jutro je i jedva čekam da mama dođe po mene. Zara ide isto danas, ona ide sa svojim dečkom Nikolom.

"Hej!"-začula sam glas iza sebe.

Okrenula sam se i ugledala nekog dečka.

"Hej."-rekla sam.

"Ja sam Nikola, jel' Zara tu?"-upitao je.

"Ja sam Nina, da Zara je tu sad će doći."-samo je kimnuo glavom.

"Vi ste prijateljice ili?"-upitao je i kratko se osmijehnuo.

"Da."-rekla sam i uzvratila mu osmijeh.

Stojali smo u tišini neko vrijeme, a zatim sam ugledala Zaru kako trči i baca se Nikoli u zagrljaj.

"Dušo kako si mi nedostajao!"-povikala je Zara i poljubila ga.

"I ti meni Zara."-rekao je i zagrlio ju.

Podsjetili su me na mene i Maria, skoro sam zaplakala, ali na vrijeme sam se uspijela sabrati. Mama me čekala u autu.

"Zara, ja moram ići."-rekla sam.

"U redu, vidimo se Ninči!"-rekla je, a ja sam se nasmijala i mahnula im odlazeći.

Sjela sam u auto, mama je samo krenula voziti, vožnja je protekla u tišini. Mama se parkirala na prilaz.

"Budi dobra prema tati."-rekla je.

"Neću, nikad više neću biti dobra prema njemu."-rekla sam i izašla iz auta.

Pokupila sam Greya i Alfu i prebacila putnu torbu preko ramena. Ušla sam u kuću, nikoga nije bilo u prizemlju, otišla sam na kat. Tamo je bio Toni, ali s njim se ne slažem baš najbolje tako da.... Otišla sam u sobu i legla na krevet, a Grey i Alfa su znatiželjno trčkarali uokolo. Odmah sam se raspakirala i nahranila mačiće. Drago mi je što sam napokon kod kuće, ali počinje me hvatati depresija zbog Maria. Ne smijem si to opet dopustiti tek sam došla kući. Zašto su moji toliko opsjednuti tim glupim godinama? Poludjet ću bez njega, a tek smo možda tjedan dana odvojeni. Tko zna kako je njemu....

Mario P.O.V.

Glava me strašno boljela kad sam se probudio, a još čudnije mi je bilo što sam se probudio u dnevnom boravku. Spavao sam na podu pored kauča, a pored mene je bio usisavač. Ustao sam se i otišao popiti vode, užasno sam teturao jedva sam održavao ravnotežu. Popio sam vode i oteturao natrag do kauča, legao sam. Nedostaje mi Nina, moja Mala. Zašto njezini moraju toliko dramatizirati, osam godina se možda čini puno.... ali ne mogu vjerovati da bi to napravili. Stvarno pretjeruju, želim ju vidjeti, ali ako me njeni vide.. neće biti dobro. Ne želim probleme, a prvenstveno ne s POLICIJOM. Moram ju vidjeti, barem na kratko. Večeras idem kod nje kroz onaj naš poznati prozor, jedva čekam!

"Hej Mario."-rekao je Karlo i produžio u kuhinju.

"Hej."-rekao sam.-"Gdje je Dario?"

"Još je gore, doći će."

"Okej, jaooo kako me glava boli!"-rekao sam i uhvatio se za glavu.

"Poznato."-rekao je i široko se nasmijao.

"Samo se ti smij!"-rekao sam živčano, i okrenuo se prema njemu.

"Dobro, dobro smiri se.."

Samo sam preokrenuo očima i ustao se.

"Wow već možeš hodati, dobro podnosiš alkohol."

"Što usisavač radi ovdje?"-upitao sam, a on se počeo smijati.

"Jučer si umislio da usisavaš nekakve mucice sa ugašenim usisavačem. Pa si oponašao zvuk usisavača i cijeluuu noć 'usisavao'. I ljutio si se na mene kad sam ti htio uzeti usisavač, rekao si: "Ne! Pomakni se, ugazit ćeš u mucice!" I Dario se smijao kao da nisi normalan, i jedva smo uspijeli zaspati zbog tvog 'usisavanja'."