Noćni čuvar

~Loš predosjećaj~

Bili smo u podrumu kuće pričajući o glupostima kao i uvijek. U jednom trenutku mi je za oko zapela boca koja je stojala na polici pored nekakve kutije. Ustala sam se na što me Mario zbunjeno pogledao. Prišla sam polici i uzela bocu. Vodka. Nasmiješemo sam prišla Mariu.

"Vrati to natrag, ne želim da se napiješ."-rekao je prijekorno me pogledavši.

"Hajde, molim te! Nisam dugo pila alkohol."-rekla sam i poljubila ga na što se namrštio.

"Jedna čaša svakome."-upozorio me na što sam se nasmiješila i donijela nam čaše odloživši ih na stol.

Natočila sam nam podjednake količine u čaše i nasmiješila se. Nasmijao mi se preko ruba čaše i otpio gutljaj.

"Zapravo nisam ni ja dugo pio."-promrmljao je zamišljeno pogledavši u pod.

Blesavo se osmijehnuo i odmahnuo glavom te ponovno otpio gutljaj. Također sam otpila gutljaj i spustila svoju ruku na njegovu. Nasmiješio se i isprepleo naše prste.

"A da popijemo još po jednu?"-upitala sam s podignutom obrvom, a on se nasmiješio.

"Ne."-rekao je i uzeo bocu sa stola odloživši ju natrag na policu.

Preokrenula sam očima i ispila ovo malo vodke što mi je ostalo u čaši.

"Samo te ne želim napiti."-rekao je slegnuvši ramenima.-"Danas nisam raspoložen za to da pazim na pijanu osobu ili da i sam budem pijan."-rekao je namignuvši mi.

"A za što si ti to raspoložem?"-upitala sam ga kad je ponovno sjeo za stol.

Nacerio se.-"Ne znam. Što ti misliš?"-upitao je uz bezobrazni podsmijeh.

Nježno sam ga udarila po zapešću, dovoljno da shvati da se šalim, ali i da nije normalan.

"I ja svašta pitam, zar ne?"-upitala sam na što se nasmijao i slegnuo ramenima.

"Baš tako."-rekao je i ponovno se podsmijehnuo.

Nasmijala sam se zamišljeno odmahnuvši glavom.

"Samo za to i jesi raspoložen."-promrmljala sam preokrenuvši očima, ponovno se nasmijao.

"Nije tako."-rekao je i namrštio se kao da je tek sada shvatio što sam mu rekla.

"Zašto je to uvijek tema našeg razgovora?"-upitala sam ponovno preokrenuvši očima.

"Jer ju ti uvijek započneš, a meni nema smisla skrivati istinu od tebe."-promrmljao je slegnuvši ramenima.

"Ne, ne započnem. Samo sam te pitala za što si raspoložen, a ti si odmah krenuo."

"Pa, pitala si!"

"Mislila sam da ćeš reći da si raspoložen za vožnju ili nešto..."-promrmlja sam.

"U redu, oprosti."-rekao je i uhvatio me za ruku.

Kimnula sam, a on se osmijehnuo, presladak je.

"Ali samo još jednu čašu!"-prošaptala sam.

"Nina, nemoj, molim te. Ne da mi se svađati, rekli smo jednu čašu svakome."-rekao je uzdahnuvši.

"Dobro."-prošaptala sam.-"Kako god ti kažeš."-preokrenula sam očima.

Ustao se i krenuo se penjati stepenicama prema izlazu, ustala sam se od stola i dotrčala za njim.

"Kamo ćeš?"-upitala sam povukavši ga za rukav košulje.

"Ne da mi se gledati te nadurenu, za to, na primjer, nisam raspoložen."-rekao je i odmjerio me pogledom.

"Oprosti zbog toga."-rekla sam nježno mu dotaknuvši vrat vršcima prstiju.

Osmijeh mu je zatitrao na usnama, lagano me poljubio i nasmijao se promatrajući me nekoliko sekundi.

"Nema problema."-rekao je i namignuo mi.-"A, u vezi toga za što sam raspoložen..."-promrmljao je s osmijehom.-"Želiš na rolanje sa mnom?"-upitao je s podignutom obrvom.

Čekaj malo, on nema pojma da se ja nikad nisam naučila rolati? Pa, ako nije znao, ne mora ni znati.

"Da, naravno."-rekla sam uz jedan usiljeni smiješak.

Osmijehnuo se i kimnuo.-"Okej, dogovoreno."-prošaptao je i poljubio me te se osmijehnuo, zatim smo izašli iz podruma.

"Ali... ja..."-razmišljala sam što da kažem.-"Ne mogu ići jer nemam.."-nisam ni dovršila, a on je iz jedne od soba na katu donio svoje role i jedne role koje je dodao meni.

Zrak mi je zastao u grlu kako da ga sad odbijem? Mislila sam da ću se izvući.

"Od mog brata su, ali njemu su velike, a i veći je obožavatelj skateboarda."-rekao je i bacio pogled na sat te ga zatim vratio na mene.

Kimnula sam, izašla sam za njim iz kuće te smo krenuli niz ulicu.

"Kamo idemo?"-upitala sam zamišljeno zureći u kotačiće njegovih rola.

"Do betonskog terena za košarku, ne koriste ga više."-rekao je slegnuvši ramenima.

Kako da se izvučem iz ovoga? Trebala sam mu priznati, ovo mi stvarno nije trebalo! Ne mogu ni hodati u tom čudu, a kamoli se voziti. Hodali smo nekoliko minuta, a zatim skrenili desno i našli se na terenu. Sjeli smo na drvenu klupu pored terena, on me zbunjeno pogledao dok sam pokušavala obuti ta čudesa. Na kraju je odustao od obuvanja svojih roli i čučnuo ispred mene te mi pomogao da ih obujem, a zatim ih je učvršćivao.

"Prejako?"-upitao je i pogledao me kad je stegnuo kopče na mojoj desnoj nozi.

Odmahnula sam glavom, a on je kimnuo i nedugo nakon toga završio sa stezanjem te se i sam obuo. Ustao se, a ja sam se ugrizla za usnicu.

"Što nije u redu?"-zbunjeno je upitao namrštivši se.

"Mario, ja... zapravo nemam pojma o rolanju."-promrmljala sam.

"Molim? Zašto mi nisi rekla? Zašto si pristala doći?"-zbunjeno me ispitivao na što am uzdahnula.

"Oprosti, samo.. ne znam."-rekla sam zureći u pod.-"Žao mi je."-rekla sam i bacila brz pogled na njegove smeđe oči.

"U redu, ja ću te naučiti."-rekao je na što sam ga pogledala razjapljenih usta.

"Molim?"-upitala sam nevjerujući.

"Čula si me, ja ću te naučiti. Ma, ne brini, nije to ništa teško. Zapravo prilično jednostavno."-promrmljao je slegnuvši ramenima.

"Mislim da to nije dobra ideja."

"Zašto?"-upitao je na što sam slegnula ramenima.

"Jednostavno imam loš predosjećaj. Nisam dobra u tim stvarima."-promrmljala sam rukama pokazavši na svoje role.

"Ma, hajde. Sve će biti u redu, obećajem!"-rekao je.

Čovječe, sad je izgledao još višlje jer je na nogama imao role. Sad je sigurno bio visok oko dvjesto deset centimetara. Nesigurno sam pružila ruke prema njemu. Pomogao mi je da se ustanem, neka zabava započne, promrmljala sam u sebi čvršto ga uhvativši za ruke.

A/N Vote and coment!