Noćni čuvar

~Film~

Probudila sam se, bio je mrak. Netko nas je pokrio dekom, nakrenula sam glavu, on još uvijek spava. Pa barem je uspio zaspati, taman sam spustila svoju ruku na njegovu kad se stresao i otvorio oči.

"Hej, sve je u redu."-rekla sam.

"Isuse! Nisam valjda zaspao?!"-rekao je zaprepašteno i pokušavao se razbuditi.

"Da, zaspao si. I drago mi je."-rekla sam i nasmijala se.

"Koji vrag se ti smiješ? Nisam smio zaspati."-rekao je histerično i provukao ruku kroz svoju kosu.

"Mario, smiri se. Nije se ništa dogodilo. Smiri se, sve je u redu."-rekla sam i primila ga za ruku.

Oborio je nervozni pogled na pod i uzdahnuo.

"Oprosti, samo sam..."-započeo je i dalje tužnim glasom.

"U redu je, samo se smiri. Ništa se nije dogodilo."-rekla sam i poljubila ga u obraz.

"Samo se brinem."-promrmljao je.

"Znam, i sve bih dala da mi noga nije u ovom stanju, ali ne mogu to popraviti."-rekla sam, a on se nadovezao.

"Da nisam bio tako glup, noga bi ti sad bila normalna."-rekao je i skrenuo pogled, ali primjetila sam da su mu se oči zasuzile.

"Mario.."-prošaptala sam i pokušala okrenuti njegovu glavu prema sebi.

Nije htio okrenuti glavu, trznuo ju je i vratio u prethodni položaj.

"Nisi ti bio kriv, nisi ni sad."-rekla sam, a jedna suza mu je kapnula niz lice.

"Samo da sam te čuo, i izbjegao bih sve ovo."-rekao je i ironično se nasmijao."Samo da sam te jebeno čuo."-ponovno je zacvilio očajnim glasom.

"Nemoj tako, molim te. Nisi kriv Mario."-pokušala sam ga utješiti.

"Trebao sam te čuti."-rekao je i obrisao suzu.

"Trebala sam te poslušati."-rekla sam.-"Ali mi tu više ništa ne možemo, dogodilo se tako. Prestani kriviti sam sebe, ne mogu te gledati ovako povrijeđenog."-rekla sam, a on je uzdahuo.

"U redu."-promrmljao je.-"Jel' ti hladno? Hoćeš da idemo unutra?"-upitao je, blago se nasmijavši.

"Ako si voljan pomoći mi da uđem."-promrmljala sam, a on se nasmijao.

"Naravno."-rekao je.

Nosio me unutra, te sagnuo glavu svaki puta kad bi morao proći kroz vrata. Previsok je da bi punom visinom mogao proći kroz vrata.

"Kamo da te odnesem?"-upitao je.

"U sobu."-rekla sam s blagim osmijehom na što je on samo požurio prema sobi.

Spustio me na krevet i sjeo pored mene.

"Onda..? Što ćemo raditi?"-upitao je i podbočio glavu na dlanove.

"Film?"-upitala sam ga, a on se osmijehnuo.

"Pričekaj sekundu."-promrmljao je i sišao s kreveta te izašao iz sobe.

Vratio se nakon nekoliko minuta noseći laptop u ruci. Sjeo je pored mene te otklopio i upalio laptop.

"A ti biraš...?"-rekao je, a ja sam se nadovezala.

"Krive su zvijezde."-rekla sam, utipkao je ime filma brzinom svjetlosti i pustio film.-"Jesi ti kad gledao ovo?"-upitala sam.

"Ne."-kratko je promrmljao.-"I btw sutra ćemo opet gledati film, i ja biram."-rekao je i nasmijao se.

"Horor, zar ne?"-upitala sam s podignutom obrvom.

Pogledao me krajičkom oka i kroz smijeh prošaptao jedno kratko 'vidjet ćemo'.

Josip P.O.V.

Zastao sam ispred prozora Ninine i Mariove sobe, čini se da gledaju film. Sretan je s njom, a to mi je posebno drago. Nadam se da će i ostati zajedno. Očito je film bio dobar jer su se na jednom dijelu počeli smijati, zatim su zaustavili film i dalje u smijehu. Nešto joj je rekao, a zatim ga je ona lagano udarila u rame; te su nastavili sa smijehom. Što joj je to rekao, da mi je znati. Mario se okrenuo prema prozoru, a osmijeh mu je pao s lica i blago se namrštio kad me vidjeo. Ustao se s kreveta i prišao prozoru te ga otvorio.

"Što ti misliš da radiš?"-upitao je namršteno.

"Oprosti. Ja.... naletio sam.... pa sam vas vidio...."

"Pa si nas odlučio špijunirati? Špijuniraš vlastitog sina i njegovu curu? Mislim stvarno....."

"Daj Mario, u redu je. Ionako smo samo gledali film."-javila se Nina koja je pokušala prekinuti sve ovo.

"Ne nije u redu, a što da nismo gladali film?"-rekao je zureći u mene.

"Isuse Mario!"-prekorila ga je preokrećući očima.-"Smiri se i pusti ga na miru."-rekla je i uzdahnula.

"Da, ali..."-rekao je i okrenuo se prema njoj, pogledala ga je s podignutom obrvom.

Uzdahnuo je i okrenuo se prema meni. Očima mi je pokazao da odem što sam i napravio. Nevjerojatno, otkad sam ja to počeo slušati svog sina? Koji usput ima 26 godina. Počeo sam iznenađivati samog sebe.

Jelena P.O.V.

Sjedim na balkonu i pričam s Mariovom mamom.

"A, koliko ste dugo u braku?"-upitala me.

"Dvadeset tri godine."-rekla sam na što je ona samo kimnula.

"Zašto je uopće radio sve ovo?"-upitala je zbunjeno me promatrajući.

"Zbog proklete prošlosti."-rekla sam i spustila glavu u ruke.

"Žao mi je."-rekla je, a ja sam uzdahnula.

"Nisi ti kriva. Dvadeset tri godine sretnog braka s njim past će u vodu. Samo zato što je napravio to što je napravio."-rekla sam obrisavši jednu suzu.

"Stvarno mi je žao."-rekla je i uzdahnula.

"Sutra ga idem posjetiti u policiju. Znam da ću ga uništiti kad mu kažem za rastavu. Ali, ja tu ne mogu ništa, sam je kriv."-promrmljala sam.

Nina P.O.V.

Nakon što smo pogledali film, on je još uvijek bio ljut na svog tatu.

"Ma daj Mario, to je bio samo film."-rekla sam i preokrenula očima.

"A što da nije bio samo film? Već sam u zadnje vrijeme živčan, baš mi je sada još i ovo trebalo."-promrmljao je.

"Zašto si živčan?"-upitala sam, a on se tužno osmijehnuo.-"Gledaj, prestani toliko brinuti. Ako je stvar u mojoj nozi, gle već smo ustanovili. Noga me ne boli, i ti nisi kriv. Ne brini, sve je u redu."-prošaptala sam i poljubila ga u obraz.

"Sve je u redu tebi, meni nije. Nije mi te baš lako gledati ovakvu."-prošaptao je, a ja sam uzdahnula.

"Sve će biti u redu."-rekla sam i zagrlila ga.

A/N Vote, coment?