Noćni čuvar

~Pokušaj ubojstva~

Sinoć sam jedva spavala, teško je izgubiti nekoga tko ti je toliko drag. Razmišljam kako živjeti bez njega evo što sam smislila jedna riječ: Nikako. Odrezala sam si krišku jakuke i pojela ju. Promatrala sam oštricu noža, samo jedan rez preko zapešća i moj užasni život je gotov. Razmišljala sam gotovo pet minuta, približila sam oštricu zapešću, taman kad sam ju htjela povući da klizne niz zapešće; Karla je ušla u sobu. Prvo me gledala razgoračenih očiju, a onda se zatrčala prema meni i izbila mi nož iz ruke.

"Jesi ti normalna?!"-upitala je zabrinuto i sjela pokraj mene.

"Vrati mi nož."-rekla sam tiho, već polako počinjući plakati.

"Nina jesi dobro? Što ti je?"-upitala je i prodrmala me za ramena.

Odmahnula sam glavom i legla na krevet.

"Ne želim živjeti bez Maria."-rekla sam i okrenula se prema vratima.

"Isuse."-rekla je.-"Pa ne možeš tako mogla si se ubiti!"-rekla je i uzdahnula.

"Neka."-rekla sam.

"Nina tebi treba pomoć."-rekla je.
"Ne."-rekla sam.-"Ne treba mi pomoć."-rekla sam tiho, sve jače stežući jastuk.-"Treba mi Mario, voljela sam ga, a mama i tata su ga zauvijek maknuli od mene."-rekla sam, nekoliko suza mi je kliznulo niz obraze.

Samo je uzdahnula.-"Toliko si ga voljela?"-upitala je i uhvatila me za nadlakticu.

"I više od toga... bio mi je razlog za život, razlog za sve."-rekla sam i pustila suze da nekontrolirano poteku.

Samo je sjedila i gledala me neko vrijeme, a onda se ustala i otišla. Nisam uopće izlazila iz kuće, bila sam bijela s podočnjacima. Nisam uopće izgledala dobro, samo sam mogla plakati, više se ni s prijateljima ne viđam. Kad bih i izašla iz kuće to bi bilo kroz prozor na ono drvo preko kojeg se on uvijek penjao.

"Nedostaješ mi... jako."-ponavljala sam gledajući u našu fotografiju.

Moj glas u glavi mi je govorio da se rješim uspomena i ostavim se Maria, ne znam što je to s današnjim ljudima. Neki ljudi koji su 20 godina razlike se žene. A mi ne smijemo biti ni u vezi.

Karla P.O.V.

"Vraćajte Maria u njen život odmah!!"-povikala sam na tatu i mamu čim sam ušla u kuhinju.

"Karla smiri se i prekini se derat' k'o nenormalna."-odmah je započela mama.

"Jeste ju uopće vidjeli od kad njega nema?!! Ona nije dobro voljela ga je, a vi ste sve uništili! Svojom 'zaštitničkom osobnošću'!"

Na moje prvo pitanje su ušutjeli, nisu ju vidjeli mama je stalno radila, a Nina je tatu izbjegavala non-stop.

"Pogledajte ju, hajde idite! Vjerojatno će otkretati glavu od vas ne želi vas vidjeti! Zbog toga što vi nju 'štitite' ona se jutros pokušala ubiti!"-mama me gledala razgoračenih očiju.-"Da čuli ste me pokušala je prerezati vene nožem. Da ja nisam došla ona bi se ubila, a vi ne biste ni znali!"-u meni je sve gorjelo od bijesa i mržnje.

Kad sam to izgovorila mama je otrčala na kat, a tata je polako došao za njom.

Nina P.O.V.

Ležala sam kao mrtvac u krevetu i tresla se, jedva sam zaustavila suze koje ne razumijem kako ih još uopće ima. Mama je utrčala u sobu i gledala me izbezumljeno. Ležala sam kao ozlijeđana utvara u polumraku. Upalila je svijetlo.

"Gasi svijetlo."-drhtavo sam zarežala.

Ugasila je svijetlo i prišla mi.

"Nina jesi dobro?"-upitala je.

"Ne, makni se od mene."-rekla sam i otišla do daske prozora preko kojeg se penjao.

Nije ni pokušavala više samo je izašla. Tata je ušao super još i on. Prišao mi je, htio je nešto reći.

"Ne."-zarežala sam bijesno.-"Ne približavaj mi se. Mrzim te!!"-povikala sam i otvorila prozor.

"Nina smiri se više, on je tvoja prošlost! Okreni se jebenoj budućnosti i zaboravi ga!!"-nisam ga više slušala, izašla sam kroz prozor i legla preko grane.

"Još se usudi ponovno nešto reći protiv njega i ubit ću se!!"bijesno sam vikala na njega prijetećim pogledom.

Bijesno me promatrao a onda otišao. Što da radim više s ovim bijednim životom, želim Maria natrag ovaj život nije zabavan, sad je bijedan i pust. Ušla sam natrag u sobu, obukla sam jaknu i obula starke. Polako sam se počela spuštati niz stepenice, otišla sam do vrata.

"Kamo ćeš?"-upitala je mama kad mi je prišla.

"Ne znam."-rekla sam.-"Možda odem na piće, ili na trčanje po cesti ili se odem nekamo penjati."-rekla sam blijedog pogleda izašavši van.

"Samo pazi što radiš."-rekla je i zatvorila vrata.

Hodala sam posvuda popila par pića u kafiću. Hodala sam i hodala, a sati su prolazili nisam htjela kući, krenula sam hodati prema željezničkoj postaji.

Karla P.O.V.

Trenutno je 17:30 treniram u garaži naravno. Mama je ušla u garažu.

"Jesi vidjela Ninu možda? Otišla se prošetati, još nije došla kući."

"Niste ju trebali nikamo pustiti ona nije dobro."-rekla sam u trku skidajući rukavice.

Žurila sam po cijelom gradu, ugledala sam ju kad sam prolazila pored željezničke postaje, krenula je prema peronima. Dotrčala sam do nje.

"Nina jesi dobro, što to radiš?"-upitala sam dok sam ju vukla za sobom.

"Pusti me."-rekla je tiho hodajući za mnom.

"Nina nisi u redu idemo kući."-rekla sam i zastala.-"Ti si pijana."-rekla sam i nastavila ju vući za sobom.

Jedva sam izdržala mirno do kuće. Dovukla sam ju kući i ostavila u kuhinji, sjela sam pokraj nje.

"Zašto si to stalno radiš? Ne možeš tako."-rekla sam i prodrmala ju.

"Pusti me na miru, ne mogu ja više ovako."

Gledala sam ju šokirano.

"Nećeš moći još dugo ovako, zašto si to radiš?"

"Zato što ne mogu više, želim se rješit ovog jebenog života."-rekla je i spustila glavu na stol.

Nakon par minuta je otišla u sobu. Pronašla sam mamu.

"Radite nešto s Ninom pod hitno."-rekla sam, a ona me upitno pogledala.-"Danas se napila i pokušala se ubiti na željezničkoj postaji, da nisam došla bacila bi se pod vlak! Ja ju više ne mogu stalno spašavati!"-vikala sam na nju dok je u meni sve plamtjelo od bijesa.-"Rješavajte nešto. Njen život je na kocki."-rekla sam i otišla, ostavivši ju šokiranu.

A/N Vote and coment!!♡