Noćni čuvar

~I'm Bruce~

Probudila sam se u sobi s jednim krevetom, Zare nije bilo u sobi. Moja putna torba ležala je postrance prazna. Skočila sam s kreveta, ruka me zaboljela. Sranje pomislila sam i zatrčala se do vrata. Otvorila sam ih ispred vrata je stajao Dominik.

"Hej ljubavi ja..."-zalupila sam mu vrata pred nosom.

I sjela na krevet, plakala sam nisam više mogla izdržati.

"Nina smijem li ući?"-upitao je kad je pokucao.

"Ne, odlazi."-rekla sam pokušavajući zvučati što normalnije.

"Nina plačeš."-rekao je.-"Što je bilo?"

"Ništa nije bilo."-rekla sam.-"Samo idi."

Nije me poslušao kao i uvijek, otvorio je vrata i ušao unutra.

"Izlazi van, kojeg vraga radim ovdje?!"-rekla sam bijesno pokušavajući se rješiti suza koje su i dalje curile.

"Što je bilo?"-upitao je i zagrlio me.

"Samo me pusti."-rekla sam.

"Boli li te ruka?"-upitao je i bacio pogled na moju ruku, na zavoju je bilo krvi.

"Da, a sad me pusti."rekla sam.

"Hajde dođi."-rekao je i ustao se.

"Ne želim pomoć."-rekla sam i smirila se.

"Ali trebaš pomoć."-rekao je i krenuo sa mnom do svog ureda.

Razmotao mi je zavoj i bacio ga u smeće. Prešao je vrhovima prstiju preko moje rane, peklo je, ali suzdržala sam se. Ponovno mi je očistio ranu i zamotao ju.

"Hvala."-rekla sam i krenula van iz ureda.

"Čekaj! Zašto si plakala?"-upitao je.

"Zato što ne mogu više."-rekla sam i izašla van iz ureda.

"Stani, idem s tobom, ja sam zadužen za tebe od jučer."

"Aha."-rekla sam mirno.

Ušli smo u moju sobu, legla sam na krevet pritom pazeći na ruku. Gledao me neko vrijeme, a onda skrenuo pogled.

"Kad ću smjeti otići odavde?"-upitala sam i pogledala ga.

"Ne znam."-rekao je i pogledao me.

Samo sam kimnula i pogledala u pod.

Mario P.O.V.

Vruće je, ali i dalje ložim vatru i po cijele dane buljim u nju, uopće nisam spavao zadnja tri dana. Samo pijem kavu i gledam u vatru od koje su mi već počele suziti oči. Začuo sam kucanje na vratima, to je bio Karlo moj prijatelj. Nisam odgovarao, nisam imao snage ustati se niti bilo šta drugo.

"Mario! Otvaraj znam da si unutra!"-začujem njegov živčani glas.

Jedva sam se natjerao da se ustanem i otvorim vrata. Gledao me razgoračenih očiju, samo sam se okrenuo i sjeo nastavivši buljiti u vatru. Došao je do mene i pogledao me.

"Daj ajde Mario ne možeš stalno tu sjediti i buljiti u vatru! A tvoj posao?"

"Uzeo sam godišnji."-rekao sam tužno i otpio gutljaj svoje crne kave.

"Daj prestani s tom kavom! Koliko si ih uopće popio u zadnja tri dana?!"

"Ne znam, prestao sam brojati nakon trideset i dvije."-rekao sam i ustao se da odem po još kave.

"To ne može biti zdravo jesi li pio išta osim kave uopće?"-upitao je dok sam točio kavu.

"Ne."-rekao sam i vratio se u dnevni boravak.