Noćni čuvar

~Nije isto~

Probudila sam se oko ponoći, bila sam žedna, odlučila sam se otići popiti nešto. Čim sam se uspravila začula sam Maria kako mrmlja sklopljenih očiju.

"Kamo ćeš?"

"Idem popiti nešto Ljubavi, samo ti spavaj."-rekla sam i otišla do kuhinje prije nego je uspio reagirati.

Popila sam čašu hladne vode i krenula natrag u sobu, okrenula sam se i umalo vrisnula ugledavši Maria kako stoji naslonjen na zid i promatra me.

"Jesi ti normalan?! Srce mi je stalo!"-izbezumljeno sam prošaptala spustivši ruku na svoje srce.

"Oprosti."-prošaptao je i tromo došao do mene drhteći.

Nježno me primio za ruku i poveo u sobu. Legla sam u krevet i naslonila se na njega, osjećajući kako me hvata san spustila sam svoje ruke na njegove koje su me držale oko struka. Prije nego sam zaspala, sjetila sam se.

"Ljubavi, jesi li rekao našima da idemo ujutro?"-upitala sam na što je kimnuo.

"Sve sam im objasnio."-prošaptao je omamljeno.-"Sad spavaj, probudit ću te u 3:30, doručkujemo uzmemo stvari i idemo."-prošaptao je.

"Je li ti i dalje hladno?"-upitala sam na što me malo jače privukao k sebi.

"Da, i dalje nemam pojma zašto i to me jebeno živcira."-prošaptao je.-"A ako nemaš više pitanja htio bih malo odspavati."-prošaptao je.

"Nemam više pitanja."-prošaptala sam.-"Laku noć."

"Laku noć."-prošaptao je sladunjavo i umorno u isto vrijeme.

3:30

"Mala."-prošaptao je i zijevnuo protežući ruke.

"Mhm."-promrmljala sam dajući mu do znanja da sam budna.

Osjećala se se kao mačka koju je pregazio autobus pun turista.

"Čekaj još malo, umorna sam."-bezvoljno sam promrmljala.

"Aha."-prošaptao je i privukao me k sebi.

"Još ti je hladno?"-upitala sam spustivši ruku na njegov obraz.

"Da."-promrmljao je i spustio ruke preko lica te se zakašljao.

"Jesi dobro?"-upitala sam pomalo zabrinuto.

"Ne znam što bih ti rekao."-protisnuo je kroz zube i opet se zakašljao.

Prošao je prstima kroz svoju kosu i blago se osmijehnuo.

"Mislim da nisam dobro."-prošaptao je.

"I ja mislim."-promrmljala sam nervozno i spustila ruke na njegov struk.-"Trebaš otići na pregled."-na to se nasmijao.

"Nemoj me zajebavat, kakav pregled."-rekao je kroz smijeh.

"Mario nije smiješno! Možeš dobiti upalu pluća!"-rekla sam razočarano.

"Nije mi ništa, to je samo prehlada."-rekao je, nije se htio predati.

"Ne možeš to znati. Bole li te pluća?"-upitala sam na što je slegnuo ramenima.

"Malo, nije strašno."-rekao je na što sam odmahnula glavom.

"Igraš se s vatrom."-rekla sam i dalje odmahujući glavom.

"Da, i opeći ću ja nju, a ne ona mene."

"Nemoguć si."-rekla sam.

"Znam."-rekao je i ustao se.

Ustala sam se za njim i tek tad se prisjetila da nisam uopće spakirala stvari. Otvorila sam ormar i začula Mariov smijeh. Ormar je bio prazan.

"Spakirao sam te sinoć, kao i sebe."-prošaptao je.

"Aww, hvala ti."-prošaptala sam i skočila poljubivši ga u obraz.

Poprilično teško, ali izvedivo. Oko sat vremena smo se spremali i doručkovali, a nakon toga napokon stavili stvari u auto i krenuli. Nije vozio brzo, ali čini mi se da ga bole pluća.

"Hladno ti je?"-upitala sam jer sam primjetila da drhti.

"Ne, u redu je."-rekao je.

A tada sam shvatila, šuti o tome da mu je hladno kako jer zna da ću ga natjerati da upali klimu; a meni bi onda bilo još toplije. Prstima sam lagano krenula prema mjestu gdje se nalazi klima. Zgrabio me za ruku i nježno ju odgurnuo.

"Ne."-rekao je.

"Ali, hladno ti je."-rekla sam sažaljivo.

"Da, a tebi je vruće, zato ostavi klimu."-rekao je namršteno.

"Zašto si takav? Ne želim da se razboliš."-rekla sam i blago se namrštila.

"A ja ne želim da ti doživiš toplotni udar."-rekao je stegnuvši upravljač u rukama.

"Wow, stvarno loša izlika."-rekla sam i preokrenula očima.

"Ma nemoj!"-iskreveljio se, wow začuđujuće.-"Počni gledati emisije Beara Gryllsa!"-rekao je i nastavio pratiti cestu.

"Baš neću."-rekla sam.

Izbeljio se na što sam mu uzvratila, pokušavali smo ostati ozbiljni, ali kad smo se postrance pogledali; to je bilo to umirali smo od smijeha. Naslonila sam glavu na prozor zamišljeno promatrajući okolinu. Zanimljivo je što smo oboje tako djetinjasti, moj rođendan je za tri tjedna. Biti ćemo zajedno na moj 19 rođendan.

Mario P.O.V.

Još samo tri tjedna do njenog rođendana. Sve sam isplanirao, sve sam smislio. S tim da je jedan od darova živ, nadam se da će joj se svidjeti, meni je presladak. Nadam se da će me ovaj prokleti kašalj popustiti do tad. A, opet ne znam ni hoću li uspjeti sve napraviti po planu. Nadam se da ću moći napraviti sve, ali opet, sve ovisi o zadnjoj ideji. Hoće li se naljutiti na mene i prestati pričati sa mnom ili će prihvatiti moju ludost? Nadam se da će prihvatiti moju ludost, jer ja stvarno želim da bude tako. Ako me itko razumije želim da se ona i ja povežemo na dubljoj razini. Ali i dalje sve ovisi o tome kako će ona reagirati. Ponovno sam počeo kašljati, iz razmišljanja me trgnuo njen sažaljivi pogled.

"Mario, molim te, idi na pregled kad se vratimo!"-prošaptala je i spustila svoju ruku na moju.

"Ne."-jednostavno sam odgovorio.

"Zašto ne? Daj Mario, ako imaš neku bolest samo će se pogoršati."-rekla je na što sam uzdahnuo.

"Moram naći posao."-prošaptao sam.-"Inače nećeš moći živjeti kod mene."-rekao sam zureći u cestu.

"Moći ću."-rekla je na što sam odmahnuo glavom.

"Kako ću te uzdržavati ako niti jedno od nas nema posao?"-upitao sam iako sam i sam znao da je to nemoguće.

"Ja ću raditi, naći ću posao. Nije mi problem."-prošaptala je.

"Mala, to nije isto, ja onda ispadam nasposoban. Ne želim da ti radiš, želim da odmaraš kod kuće dok možeš."-prošaptao sam.

"Zar ti ne i bilo draže da oboje radimo?"-upitala je.

"Rijetko bi se viđali."-promrmljao sam promatrajući okolinu.

"Ali imali bi dvije plaće, pa bi možda češće odlazili nekamo na praznike."-rekla je na što sam slegnuo ramenima.

"Valjda si u pravu."-promrmljao sam.

A/N Vote and coment!!