Noćni čuvar

~Odlazak~

"Nina, jesi li plakala zbog mene?"-

Zašto nisam jednostavno prestala razmišljati i samo zaspala? Kako da se sada izvučem?

"To mi je dovoljno."-promrmljao je i sišao s kreveta.

"K-kamo ćeš?"-šapnula sam upalivši lampu.

"Mislim da ću otići kod Karla, očito nije dobro za tebe da sad budeš blizu mene. Nisam siguran zašto, a pošto ti šutiš, otići ću k njemu i prespavati večeras. Sutra radi nešto zabavno, opusti se dok me nema, a prekosutra ću te pokupiti i otići ćemo na sud."-promrmljao je nabrzinu se presvukavši.

"Ne moraš ići..."-prošaptala sam prestravljeno, nisam ga htjela otjerati.

"Da, i ja sam se nadao da neću morati."-prišao mi je i poljubio me.-"Zabavi se sutra."-namignuo mi je i otišao, zadnje što sam čula je bilo kako zaključava vrata.

Prekrasno. Ovo se baš lijepo odigralo.

Jutro

Mario P.O.V.

Sjedio sam za stolom i pio kavu zajedno s Karlom. Poigravao sam se vlastitim mislima, mučilo me sve to s Ninom. Nije mi jasno što sam to napravio da se ponaša ovako. Nije mogla saznati, nije joj imao tko reći o tome što se događa dok je nema. Pa, sve da je i saznala, zašto je sad toliko bijesna na mene? Nije to bilo ništa loše s moje strane.

"A što da te i prokužila? Ostavi sve kako je, poslije suda joj sve priznaj i objasni situaciju."-rekao je slegnuvši ramenima.

Uzdahnuo sam.-"Ne želim joj reći ništa dok ona meni ne kaže zašto je takva. Možda imam pogrešnu teoriju o svemu ovome."-oslonio sam glavu na dlan pijuckajući kavu.

"Onda ti više ne mogu pomoći. Moraš to napraviti sam, i kakve veze Dorian ima s tim?"-upitao je na što sam preokrenuo očima.

"U tom i je stvar, ona se ponaša tako otkad je on svratio, uopće mi nije jasno."-prošao sam si rukama kroz kosu.

"Zašto ne pitaš njega?"-upitao je ustavši se od stola.

"Ne budi glup. Nikad mi ne bi rekao istinu, uostalom, mogao bi joj reći da sam sumnjičav pa će se opet naljutiti."-uzdahnuo sam spustivši pogled na stol.-"Mislim da ju gubim."

"Ma ne gubiš, možda samo ima neke svoje mušice, ma proći će ju. Daj joj vremena, stalno joj dišeš za vratom. Uostalom, možda sam ja u pravu, i ona je saznala što radiš. A onda, si u problemu."-upozorio me uperivši prst u mene.

"Samo začepi i daj mi cigaretu!"-prosiktao sam kroz stisnute zube.

"Da, jer to baš pomaže situaciji."-svejedno mi ih je dobacio, zajedno s upaljačem.

"Nemoj me još i ti ljutiti, u dovoljnom sam sranju."-izvukao sam cigaretu iz kutije i zapalio ju.

"Trebao si prekjučer sa mnom u grad, odlično sam prošao. Upoznao sam curu, stari, bila je..."

"Da, Karlo. Bila ti je prekrasna i spavao si s njom, nisam glup."

"Kriste, pa ne moraš biti tako ljubomoran."-preokrenuo je očima iskesivši se.

"Da, moram. Nina me ne želi ni poljubiti, a kamoli bilo što drugo."

Glasno se nasmijao i udario me po leđima.

"Baš te sjebala, pametna je."-nastavio se smijati, preokrenuo sam očima.

"Nije me briga, hoću samo izgladiti odnos s njom."-uzdahnuo sam pogledavši na sat, prošlo je devet.

"Vrati se kući i popravi ga onda, ne mogu ti ja pomoći."-promrmljao je preokrenuvši očima.

"Ne mogu, na poslu je."

Nina P.O.V.

Još samo četiri sata do kraja smjene. Pronašla sam Mariov mobitel kod kuće i ponijela ga sa sobom na posao. Odlučila sam malo pronjuškati, nema u tome ništa loše. Prvo što sam napravila bilo je da sam pogledala u galeriju, nisam našla ništa sumnjivo pa sam se prebacila na poruke. Našla sam njegovu poruku zbog koje sam se naljutila.

Izvukao sam se, ništa nije primjetila! 😊 Dolazim kod tebe za pola sata, nemoj da te netko skuži inače bismo mogli nadrapati! Ja od Nine, a ti bi mogla nadrapati od svog dečka... Vidimo se za pola sata!

Bilo mi je muka kad sam vidjela tu poruku, broj nije pisao, kao ni ime kontakta. Umjesto imena pisale su tri točkice. Nastavila sam čitati poruke i sa svakom porukom su mi se suze sve više skupljale u očima. Ugasila sam mobitel i naglo se ustala, sve svoje stvari sam potrpala u torbicu i izjurila iz ureda brišući suze. Javila sam se šefu i rekla mu kako mi nije dobro, pustio me da idem kući. Nazvala sam Stjepana koji me došao zamjeniti. Požurila sam kući i legla na krevet isplakavši dušu, nisam mogla vjerovati da me vara, bilo mi je mučno od tih poruka. Sat vremena poslije uspijela sam se smiriti ubivši barem dio tuge u čokoladi. Ostatak dana nisam se osjećala dobro, ležala sam u ogrtaču na kauču u suzama pokušavajući se koncentrirati na televizor. Pokušala sam prestati plakati, ali suze su mi se same slijevale iznova i iznova. Nije im bilo kraja. Mini se sklupčala pored mene pokušavši me utješiti. Nije bilo šanse da će me time utješiti, stalno sam razmišljala o tim porukama. Govorio joj je kako me je uspio slagati i da će njihova veza sigurno potrajati jer sam ja poprilično lako padala na njegove fore. Našla sam čak i vremena u kojima su se sastajali. Nisam to mogla podnijeti, uništio me, i svakom sekundom kojom sam ga promatrala ubijao me sve više. Rekao mi je da se zabavim dok ga nema, a ja sate provodim plačući na kauču u njegovom ogrtaču čitajući poruke. Palo mi je na pamet da pokušam s povijesti njegovih poziva. Prvih nekoliko poziva bilo je s posla, ali što sam išla u starije pozive nalazila sam samo naše pozive. Mislila sam odustati, no onda mi je za oko zapelo ime kontakta, ponovno tri točkice. Pogledala sam broj, i odmah mi se učinio poznatim. Upalila sam svoj mobitel i suznih očiju pretraživala kontakte, kad sam došla do slova 'S' shvatila sam da sam bila u pravu, unam s kim me prevario, znam tu osobu. Broj se poklapao, imala sam broj zbog kojeg je moj savršeni život uništen. Nisam mogla vjerovati, nema šanse da bi bio s njom, barem to moje srce nije vidjelo kao mogućnost. Htjela sam samo otići odavde i nikad se više ne vratiti, ali nisam bila ta koja je mogla odlučiti o tome, moram otići na sud i rješiti probleme. Onda ću uzeti svoje stvari i odlazim.

A/N Vote and coment!