~Romeo~

22 4 1
                                    

"Hej ljubavi."-rekla sam zagrlivši ga čim sam otvorila vrata.

"Hej Mala."-rekao je spustivši ruku na moja leđa.

Nježno me poljubio na što sam se osmijehnula i odmaknula od njega. Raskopčao je košulju pod izlikom da mu je vruće iako sam znala da me samo provocira.

"Karla i Bruce su otišli?"-upitao je s podignutom obrvom.

"Karla je otišla, Bruce je razgledavao grad tako da nije došao."-promrmljala sam.

"Sve je shvatila, zar ne?"-upitao je s podignutom obrvom.

"Da."-promrmljala sam i nesigurno ga pogledala.-"I postavila nekoliko pitanja koja nisam sigurna želim li ti ih uopće reći."-rekla sam na što me zabrinuto pogledao.

"Što je bilo?"-upitao je i prišao mi, sjeo je na stolicu i spustio me sebi u krilo.-"Znaš da mi možeš sve reći."

"Znam, ali nisam sigurna da ti želim reći. Nisu baš... normalna."-promrmljala sam i naslonila glavu na njegova prsa.

"Koliko pitanja?"-upitao je proučavajući moje lice.

"Tri."

"U redu, 100% sam siguran da znam odgovore na sva tri pitanja, ali radije bih da ih ti izgovoriš."-rekao je uz podsmijeh.

"Oboje ste užasni."

"Samo me zanima što te pitala i mene se to tiče."-promrmljao je slegnuvši ramenima.

"1. Jesi spavala s njim? 2. Kad si spavala s njim? 3. Kakav je bio?"-ponovila sam mu Karlina pitanja.

Na zadnje se glasno nasmijao na što sam ga ošinula pogledom, ali on nije prestajao. Smijao se kao kreten i stao nakon dvadesetak sekundi.

"Pogodio sam sva tri."-jedva je izgovorio kroz smijeh, a zatim se skoro ugušio jer mu je ponestalo zraka.

"Nije smješno!"-protivila sam se.

"Daj Nina, malo nas zajebava. Ne brini zbog toga."-rekao je i pomazio me po obrazu.

"Moram! Ne može ići tako daleko! Mislila sam da ćeš biti na mojoj strani!"-rekla sam i ustala se krenuvši na kat.

"Nina, nemoj, ma daj!"-vikao je za mnom no nisam se obazirala.

Zašto je na njenoj strani? Ona ne treba imati pravo zabadati nos u tuđe stvari. Pogotovo ovakve. Mini je dotrčala za mnom u sobu, zatvorila sam vrata za njom i bacila se u krevet. Samo nekoliko minuta poslije začula sam teške korake na stepenicama.

Mario P.O.V.

Otvorio sam vrata, ležala je u krevetu dok je Mini spavala u svojoj košari odmah do Nininog noćnog ormarića. Prišao sam krevetu i nadvio se nad nju uzevši joj mobitel iz ruku.

"Zašto si se naljutila na mene?"-upitao sam.

"Vrati mi mobitel."

"Mala, daj."-promrmljao sam.

I dalje je držala poker face.

"Vrati mi mobitel."-prostenjala je kad sam se spustio na nju.

"Reci mi zašto si ljuta i podignut ću se s tebe."-rekao sam iako to zapravo ne želim napraviti.

"Dobro."-jedva je izgovorila na što sam se zadržao u istom položaju samo nad njom.-"Nadala sam se da ćeš stati na moju stranu. Meni nije u redu da ispituje takva pitanja o nama. Kad si se smijao, ne znam, nije bilo u redu."-rekla je slegnuvši ramenima.

"Oprosti."-promrmljao sam i maknuo pramen kose s njenog lica.

"Nema veze."-promrmljala je.

"E sad... znaš.... kad smo već u sobi... mogli bi..."-promrmljao sam zastavši pored njenog uha na što se nasmiješila.

"Ništa od te ljubavi Romeo."-rekla je na što sam uzdahnuo.

Barem sam pokušao.-"Ma daj.."-promrmljao sam nezadovoljno.

"Ništa ti ne dam."-rekla je i pomazila me po kosi.-"Ne sad..."-rekla je i zastala prstom dotaknuvši moju usnicu.

"Poslije?"-upitao sam, a ona mi se nasmiješila i kimnula.

Promatrao sam ju neko vrijeme,  a zatim sam se odmaknuo. Taj njen smješak! Prokleti smješak koji me izluđuje. Predivni smješak na usnicama koje su me upravo krenule povući u poljubac. Dopustio sam joj da me lagano poljubi, a zatim sam joj uzvratio poljubac.

"Jesi bio s nekom curom dok me nije bilo one tri godine?"-upitala je nesigurno me pogledavši.

"Jesam."-rekao sam na što je blijedo zurila u mene.-"Svidjela bi ti se ona, lijepa je, ima prekrasno ime... možda se čak već i poznajete."-rekao sam uz široki osmijeh dok su se njoj oči punile suzama.

Možda sam malo pretjerao.-"Kako se zove?"-upitala je tiho.

"Oh, ona se zove votka."-rekao sam na što je Nina izgledala užasno bijesno.

"Kretenu jedan!"-izderala se na mene.

Skočila je na mene i zalijepila mi takav šamar da sam mislio da će mi oči ispasti. Ostao sam šokirano ležati, a ona je istrčala van iz sobe i otrčala nekamo niz stepenice.

"Nina, čekaj!"-povikao sam za njom.

Izašao sam iz sobe i strčao se niz stepenice. Izašla je, sranje. Izašao sam iz kuće i potrčao niz ulicu ugledavši ju kako se žurno udaljava.

"Ninaa!"-povikao sam za njom, kad je shvatila da trčim potrčala je i sama.

Jedva sam ju dostigao te ju odmah zgrabio za ramena i privukao k sebi.

"Kamo ćeš?"-upitao sam zadihano.-"Samo sam se šalio."-prošaptao sam zureći u njeno blijedo lice.

"Pusti me."-rekla je.

"Nina, molim te. Nisam trebao, oprosti, možemo li samo ići kući?"-upitao sam na što je odmahnula glavom.

"Kako se možeš zajebavati s takvim stvarima kad znaš koliko mi značiš?"-upitala je na što su joj suze kliznule niz lice.

Nervozno sam pogledao oko sebe.-"Oprosti, nisam htio. Naravno da nisam bio niti s jednom, želim samo tebe."-rekao sam i obrisao joj suze.

"Uplašila sam se."-rekla je na što sam ju zagrlio.

"Oprosti."-prošaptao sam.

"Nemoj se šaliti s takvim stvarima. Znaš da te ne želim izgubiti i onda se ideš zajebavati s takvim stvarima."-rekla je na što sam ju snažnije zagrlio.

"Stvarno mi je žao, nisam htio. Nisam znao da ćeš tako reagirati. Možemo li samo ići kući molim te!"-prošaptao sam.

"Samo mi obećaj da mi to nećeš raditi više. Može?"-upitala je pogledavši me suznim očima.

"Može."-rekao sam obrisavši joj suze.

"Možeš li se sada sagnuti da te poljubim?"-upitala je i nasmiješila se.

Kimnuo sam s osmijehom i sagnuo se prilično puno da mi ostavi nježan poljubac na usnama. Nakon što me poljubila obgrlila me rukama oko vrata. Nasmiješio sam joj se i podigao ju u zrak noseći ju kući.

A/N Vote and coment!

Noćni čuvarWhere stories live. Discover now