Noćni čuvar

~Suza~

Ležimo u krevetu, pričam s njom. Tako mi je prokleto nedostajala. Došla mi je poruka, odbijao sam otići po mobitel htio sam ostati zauvijek pored nje. No naravno natjerala me, ustao sam se i otišao po mobitel. Tipkao sam po mobitelu.

"Najteže će mi biti tuširati se s ovom prokletom nogom."-promrmljala je, podlo sam se osmijehnuo.

"Ja ću te otuširati, drage volje."-rekao sam prebacivši pogled i svoj bezobrazni osmijeh na nju.

Ljutio me pogledala, zatim sam osjetio oštru bol na stražnjoj strani glave.

"Misli malo što pričaš."-začuo sam mamu.

"Rekao sam da paziš što radiš."-rekao je tata.

"Nemojte se glupirati."-javila se njena mama.

"Prestanite nam kontrolirati živote!"-povikao sam namjerno zatvorivši vrata.

Zavukao sam se u krevet pored nje. Htio sam ju poljubiti u vrat, odmaknula je glavu.

"Ma daj, nisi valjda ljuta na svog Macana?"-prošaptao sam  i nadvio se nad nju.

Preokrenula je očima i odmaknula pogled.

"Ma daj, nisam mislio ništa loše.."-prošaptao sam i vratio njen pogled na svoje oči.

"Pod broj jedan makni se. Pod broj dva zašto komentiraš takve stvari kad znaš da su oni tu?"-upitala je s podignutom obrvom.

"Pa, budimo realni.. Da sam čekao dok oni ne budu tu onda nikad ne bih reagirao na tvoju izjavu."-promrmljao sam i slegnuo ramenima.

Preokrenula je očima i poljubila me.

"Ajde dobro."-rekla je preko volje.-"Pa, poljubila sam te, dobio si što si htio. Sad se možeš maknuti."-promrmljala je odgurujući me od sebe.

Maknuo sam se samo jer me tražila. Ležao sam pored nje i tipkao po mobitelu.

"S kim pričaš?"-upitala je skrenuvši pogled na mene.

"Zašto?"-upitao sam nastavljajući tipkati.

"Zanima me."-promrmljala je slegnuvši ramenima.-"A i dosadno mi je, strašno mi je dosadno."

"Hoćeš se zabavit sa mnom?"-upitao sam i ugasio mobitel te ga spremio u džep.

Pogledala me s podignutom obrvom.-"Ovisi na što ciljaš?"-promrmljala je.

"Ne znam, što ti planiraš?"-upitao sam.

Slegnula je ramenima.-"Ti biraj Macane."-prošaptala je.

"A ne znam, mrzim birati."-rekao sam i isprepleo naše prste.

"Zašto bih ja birala?"-upitala je.

"Gle, ako se želiš raspravljati možeš mi odmah reći."-promrmljao sam sklopivši oči na neko vrijeme.

"Ne želim se raspravljati, samo te pitam. S kim si se dopisivao, ako smijem znati?"

Nasmijao sam se i otvorio oči.-"S Karlom."-promrmljao sam.

"Karlom ili Karlom?"-upitala je pomalo ljubomorno.

"Jesi ti to meni ljubomorna?"-upitao sam i počeo se cerekati.

"S Karlom ili Karlom?"-ponovno je upitala.

"A zašto bih ja pričao sa ženskom Karlom, ako mogu s tobom?"-upitao sam i dalje se smješeći.

"Ne znam ja.."-promrmljala je.-"I što kaže Karlo?"-upitala je s blagim osmijehom.

"Pa evo.... Saznao sam da je kod mene u kući zadnjih dva tjedna."-rekao sam slegnuvši ramenima.

"Zar on nema obitelj ili nekog...?"-upitala je gestikulirajući rukama.

"Ne, on.. gle odrastao je u sirotištu... njegovi su poginuli u automobilskoj nesreći. On baš i ne voli pričati o tome pa ono.."-promrmljao sam skrenuvši pogled.

"Oprosti, nisam htjela.. nisam znala.."-rekla je, a nakon toga sam osjetio kako me njene ruke grle oko vrata.

Blago sam se osmijehnuo.-"U redu je, nisi ni mogla znati tako  da.."

Nekoliko minuta poslije uslijedilo je njeno pitanje:

"Koliko si visok?"-nasmijao sam se na to pitanje, najvišlji sam u obitelji.

"Ja? Hm, visok sam dva metra i pet centimetara."-promrmljao sam s osmijehom.-"Koliko si ti visoka?"-upitao sam.

Nasmijala se."167cm."-promrmljala je i dalje kroz smijeh.

"Tako si niska."-promrmljao sam.

"Tako si visok."-promrmljala je.

"Nije ni čudo da se moram sagnuti da bih te poljubio. I da te moram nositi da bi bili brži."-rekao sam i počeo se smijati.

"Ha-ha. Nisam ja kriva što sam niska."-rekla je prekriživši ruke.

"Znam da nisi. Ali nemoj mi se ljutiti, slatka si mi tak'a mala."-promrmljao sam s osmijehom.

"Tebi je to slatko. A ja mrzim to što nisam višlja."-rekla je i dalje razočarano te naslonila glavu na moja prsa.

Samo sam se nasmijao.-"Ima i to svojih prednosti."-prošaptao sam i poljubio ju u glavu.

"Valjda."-promrmljala je.-"Ali svejedno, da mi je biti makar nekoliko centimetara višlja."

"Sve treba biti baš ovako kako i je."-rekao sam, a ona se osmijehnula.

"Vjerovat ću ti na riječ."-promrmljala je.

"Nadam se da hoćeš, jer po meni visina, godine i sve ostalo.. su sranja."-rekao sam slegnuvši ramenima.

"Koliko si visok izgledam kao da sam ti kćer, a ne cura."-promrmljala je ispod glasa.

"Što te briga kako izgledamo? Sve dok smo zajedno nitko nam ne može ništa. Uostalom ja mislim da izgledamo baš slatko tako."-rekao sam i primio ju za ruku.-"Nemoj toliko brinuti o tome. Nikad nisi."-prošaptao sam i poljubio ju u šaku.

"Znam, ali bol me tjera na razmišljanje o glupim stvarima."-promrmljala je i zagrlila me.

"Rekla si da te noga ne boli."-rekao sam i zbunjeno ju pogledao.

"Pa.. boli me.. ali samo nekad."-rekla je.

"Boli li te sad?"-upitao sam.

"Ne, ne boli me."-rekla je nasmijano.

"Treba li ti što?"-upitao sam ogledajući se oko sebe.

"Da, treba mi to da se moj zgodni dečko prestane brinuti i legne tu pored mene da mi ne bude dosadno."-rekla je i pružila ruke prema meni.

Blago sam se nasmijao, omotala je ruke oko mog vrata, a ja sam legao pored nje.

"Nedostajao si mi."-promrmljala mi je u kosu.

"I ti si meni nedostajala."-prošaptao sam.-"Jako."-nadodao sam s osmijehom.

"Vjerujem da je to istina."-prošaptala je.

"Znaš ono što sam ti pričao za Karla?"-upitao sam.

"Da."-rekla je žalosnim glasom.

"Nemoj to nikome pričati, i nemoj njemu spominjati da sam ti to rekao. Ne voli pričati o tome i ne želi da itko to zna."-prošaptao sam, najednom sam osjetio njenu toplu suzu kako mi klizi niz vrat.-"Nemoj plakati, nije mu loše u životu. Znam da je doživio veliki gubitak, ali on je dobro. Vjeruj mi."-prošaptao sam.

Kimnula je, i obrisala suzu.

A/N Vote and coment....