Noćni čuvar

~Eto nas~

Sjedila sam na krevetu kraj Maria koji me mazio po ramenu. Od sinoć se bojimo što će biti ako nas uhvate nespremne i dođu dok je on još ovdje. Bili smo i zaspali na nekih pola sata, probudio me je zvuk otvaranja ulaznih vrata.

"Mario!"-rekla sam i prodrmala ga na što je naglo otvorio oči.

"Hm?"-rekao je pospanim glasom.

"Stigli su."-rekla sam na što se ustao i krenuo do prozora.

"Sranje."-rekao je i otvorio prozor.

"Jesi dobro?"-upitala sam i stavila mu ruku na rame.

"Da sve pet."-rekao je i skočio kroz prozor.

Čim je doskočio našao se pred mamom i tatom. Stajao je kao ukopan.

"Sranje."-rekla sam i pogledala ga.

Skočila sam k njemu.

"Idemo."-rekla sam i uhvatila ga za ruku.

"Ne, ne idete vi nikamo."-rekao je tata i povukao me natrag.

Samo sam uzdahnula, i zaputila se u kuću zajedno s Mariom kojemu je bilo prilično neugodno. Morali smo razgovarati s njima, kao da sam kod ravnatelja, ali puno gore. Držala sam ruku pod stolom, kao i Mario, uhvatio me za ruku, čvrsto sam mu stisnula ruku. Tata me pogledao nekim čudnim pogledom. Izvukla sam ruku iz Mariove i položila ju na stol.

"Nisi me mogla poslušati."-rekao je tata.

"A ne tata to si ti krivo shvatio, ja sam te mogla poslušati, ali nisam htjela."-rekla sam a Mariu je na usnicama zatitrao osmijeh.

"Gledaj mali, ti znaš da si ti prestar za nju. Osam godina razlike."-rekao je prekornim glasom, na što se Mario uozbiljio i spustio pogled na moju ruku.

"Zašto joj ne dopustite da bude sretna sa mnom?"-upitao je Mario, tata ga je gledao, predosjećala sam svađu.

"Ti misliš da si pametan mali."-rekao je tata dok sam ja preokretala očima.

"Pusti ga na miru, Mario daj... idemo nekamo."-rekla sam i ustala se, ustali su se obojica.

Stajali smo tako neko vrijeme, tata je 100% smišljao kako da nas razdvoji. Mario ga je prostreljao pogledom i povukao me za ruku.

"Idemo."-rekao je.

Hodala sam za njim dok ga tata nije zaustavio.

"Ne ideš nikamo s njom."-rekao je tata dok je u meni bijes rastao sve brže.

"Zašto ga ne volite ni ti ni mama? Pa niste ga ni upoznali! Puni ste predrasuda."-rekla sam.

"Prestar je za tebe."-rekao je, a ja sam bjesnila.

"Zašto moraš takve gluposti pričati pred njim?"-upitala sam.

"Nina imat ćeš osamnaest kad on bude imao..."

"I što sad?!"-upitala sam.-"Ako ja želim takav život, takav život ću i imati."-rekla sam.

"Ali ja ne želim takav život za tebe, jer znam kako će završiti."-rekao je, a Mario je bio ljut, vidjela sam to.

"Vi nemate pravo određivati njezin život. Ako ona želi takav život, zašto joj ne pustite da ga isproba?"

"Poslije će biti kasno da te zamjeni nekim mlađim. Jer će onda već imati strahove od života, i bojati će se da će sa svakim dečkom završiti kao s tobom. Uplakana, razočarana, tužna i bijesna."-rekao je tata, da mi on nije tata mislim da bi ga Mario već odavno udario.

"Isuse tata! Kako možeš pričati takve gluposti?!"-upitala sam ljutito.

Streljao je Maria pogledom, ali Mario se nije dao. Neko vrijeme smo stajali u tišini, najednom se Mario okrenuo prema meni. Pogledao me nekim neprepoznatljivim pogledom. I krenuo prema izlazu iz kuće.

"Vidiš li što radiš?"-upitala sam tatu i potrčala za Mariom.-"Mario čekaj molim te."-rekla sam i uhvatila ga za nadlakticu, stao je.

"Što hoćeš Nina?"-upitao je.

"Molim te oprosti mi zbog njega! Znam da si ljut, i žao mi je! Ne želim da se svađate, ali on je nerazuman i ne zna drugačije. Nemoj molim te samo da on utječe na nas!"-rekla sam, gledao me neko vrijeme.

Stajali smo na ulici sami možda trideset sekundi, a onda je prema nama krenuo moj tata.

"Imaš pravo, on neće utjecati na nas."-rekao je smrknuto pogledavši mog tatu.

Nisam znala što će napraviti. Uhvatio me u ruke.

"Neću ju ostaviti samo zato što vi ne želite da bude sretna sa mnom."-rekao mu je u lice i potrčao držeći me u rukama.

Mogla sam se samo nadati da neću morati gledati njihov sukob, ukoliko nas tata bude slijedio. Došao je do svoje kuće i ušao unutra. Bio je ljut, spustio me na kauč i otišao u kuhinju. Bojala sam se pitati ga bilo što. Nisam voljela kad je ljut, a sad je 100% bio jako ljut, moj tata ga je strašno izvrijeđao. Vratio se k meni, i sjeo na kauč pokraj mene. Htjela sam započeti razgovor, ali bojala sam se. Gledala sam ga u oči, on je promatrao pod, u očima mu se vidjelo da je povrijeđen. Nekako uplašeno pružila sam ruku i vrhovima prstiju prešla preko njegove nadlaktice. Okrenuo je glavu prema meni i uzdahnuo.

"Mario ja..."-zastala sam bojeći se da će se naljutiti ako spomenem tatu.-"Molim te oprosti mi zbog mojeg tate."-rekla sam tiho.

"U redu je."-rekao je mirno i vratio pogled na pod.

"Nemoj mi lagati, znam da te povrijedio, i znam da nije u redu... znam da si ljut, od mene to ne možeš sakriti."

"Nina nemoj se zamarati time ozbiljno, pusti nas dvojicu da to rješimo. Meni je bitno sam da si ti sretna."-rekao je i polako se osmijehnuo vrativši pogled na pod.

"Mario uvrijedio te, neću to tolerirati."-rekla sam.

"Nina... samo me pusti."-rekao je i stavio ruku na moje koljeno.

"Ne mogu."-rekla sam.-"Ne mogu pustiti da budeš povrijeđen jer moj tata ne misli."

Nasmijao se.-"Nina, možda jesam ljut, ali pusti sad to. Sad smo zajedno i nema problema."-rekao je i pogledao me.

"Hm, u redu, valjda. Ako si okej.."

Nasmijao se ponovno i zagrlio me.

"Zašto se toliko brineš?"-upitao je.

"Zato što te volim, a moj tata me živcira za poludjet."-rekla sam, a on se osmijehnuo.

"Što ćeš obući za sutra?"-upitao je zainteresirano.

"Saznat ćeš kad bude bilo vrijeme."-rekla sam kad se ponovno nasmijao.

A/N Vote and coment!♡☆♡☆♡