Noćni čuvar

~Ljuta sam na tebe~

Probudila sam se u 8:30 ujutro, sinoćni incident me strašno izmorio. Pričamo već neko vrijeme, mazim ga po prsima dok on zadovoljno mrmlja i ponekad me poljubi u glavu.

"Kako si?"-upitala sam ga dok me on privlačio k sebi.

"Nina, dobro sam, zanemari ono od jučer."-prošaptao je.

"Kako da zanemarim? Zaprepastila sam se."-prošaptala sam i nastavila ga maziti po prsima.

"Onda se usredotoči na ovo sada. Meni je ovo odlično, sviđa mi se."-prošaptao je.

Nasmijala sam se i ponekad ga zadovoljno poljubila u vrat.

"Osjećam se kao grčki plemić, znaš kako su njih okruživale hrpe mladih cura. Koje su ih mazile i ljubile. Mmm, čovječe! Raj."-prošaptao je.

"Lijepo, znači ti bi htio hrpu mladih cura da te maze i ljube ovdje?"-upitala sam.

"Ne, samo kažem da se sada tako osjećam, i da je vjerojatno odlično živjeti tako. Meni si odlična ti, i trenutna situacija."-prošaptao je i zadrhtao.

Odmaknula sam se od njega i pokrila ga.

"Ne! Nastavi s onim, sviđalo mi se."-prošaptao je.

"Ne mogu, odmori se malo, bolestan si."-prošaptala sam nakon čega se zakašljao.

"Ali bilo mi lijepo."-zacvilio je ponovno se zakašljavši.

"I meni je Mario, ali kad ti nije dobro, onda je bolje ne vući vraga za rep."-prošaptala sam.

"Ali... ali grčki plemić!"-zastenjao je.

"Nakon što ozdraviš potrudit ću se da se osjećaš još bolje od grčkih plemića..."-prošaptala sam mu na uho i poljubila ga u vrat na što je samo kratko zastenjao, a zatim me privio uz sebe.

"Jedva čekam da ozdravim."-zacvilio je.

Nasmijala sam se, a on me mazio po kosi.

"Jesi pušio dok sam spavala?"-upitala sam ga namršteno.

Preokrenuo je očima.-"Samo jednu."-prošaptao je.

Ustala sam se i izašla van iz sobe. Ja ne mogu vjerovati, jebote opet.
Opet je pušio dok je bolestan, ubit ću se. S jedne strane mi cvili da mu ovo ide na živce i da želi ozdraviti, a s druge strane čim ja ne gledam on pripali i vuče. Ide mi strašno na živce, dopuštam mu stvari koje ne bih nikad nikom drugom. A on je i dalje takav, ne znam više dokle ovako. Ne znam zašto mi ovo radi, rekla sam mu, ako baš mora, nek puši šta da ja radim. Ali lijepo sam ga zamolila da prestane pušiti dok je bolestan. Vratila sam se u sobu i iz ormara uzela njegovu majicu, uzalud me dozivao i govorio mi da se vratim. Izašla sam iz sobe i u kupaonici se presvukla iz svoje u njegovu majicu. Izašla sam iz kupaonice, i krenula u prizemlje kad me on zgrabio za zapešće i pribio uza zid.

"Mario, ljuta sam na tebe, pusti me na miru i vrati se u sobu."-rekla sam, a on je zadrhtao ne odmičući se.

"Zašto ti toliko smeta to što ja pušim?"-upitao je.

"Već smo to razjasnili, uostalom ne da mi se više uopće natezati s tobom. Nije me briga, puši dok si bolestan, pogoršaj stanje. Jer to je puno bitnije od toga da nastavimo živjeti zajedno, oboje zdravi."-rekla sam i odgurnula ga od sebe te krenula niz stepenice.

Hodao je za mnom.

"Znaš da nisam kriv, i znaš da ne mogu prestati! Pokušao sam, hajde shvati! Pokušao sam i ne mogu, ti bi to trebala razumjeti. Rekla si da me voliš, onda se pokušaj staviti u moju poziciju. Nina, stvarno sam pokušao, ne mogu."-rekao je i time mi natjerao grižnju savjesti.

"Vidio si što ti se dogodilo sinoć! Nastaviš li s pušenjem, što ako se pogorša?"-upitala sam kroz suze.-"Prisili se da prestaneš! Molim te, Mario, pokušaj, barem zbog mene potrudi se!"-zaplakala sam, a on me zagrlio.

"Mala..."-bilo je jedino što je prošaptao, nije bilo druge reakcije osim zagrljaja.

Nježno me odmaknuo od sebe, a ja sam se spustila u prizemlje i zavukla se u prostoriju s knjigama. Pratio me, naravno. Sjedila sam unutra među policama i plakala. Sjeo je pored mene i obgrlio me rukom oko ramena naslanjajući me na sebe.

"Bio sam glup što sam uopće počeo."-prošaptao je i mazio me po kosi."Stvarno mi je žao."-prošaptao je na što mi je bilo još teže jer sam ga ja onako napala.

"Oprosti što sam se ljutila na tebe."-prošaptala sam.

"Ne, bila si u pravu, rekao sam ti, ja sam idiot. A to sam danas dokazao više nego prije."-promrmljao je i zakašljao se.-"Moram popiti tabletu."-prošaptao je i poljubio me u obraz, pomazio me po kosi i nježno me uhvatio za ruku.

Uspravila sam se, ali umjesto da sam nastavila hodati, bacila sam mu se u zagrljaj. I poljubila ga u ruku. Nježno me povukao za ruku, izašli smo van iz 'knjižnice' i otišli u kuhinju. Uzeo je jednu tabletu iz kutije te si natočio vodu u čašu. Popio je tabletu i blago se namrštio, a zatim me bezizražajno pogledao.

"Što ćemo nas dvoje? Kako ćemo mi ovako? Non-stop se svađamo, kad sam počeo s pušenjem samo sam se htio riješiti depresije. A sad to što sam si pomagao utječe na naš odnos. Ne želim da se svađamo, volim te i sve što želim je zaštititi te. Nisam htio svađu, oprosti."-prošaptao je zureći u moje oči.

Odmahnula sam glavom.-"Nisam te smjela onako napasti, izbacio si me iz takta kad si rekao da si pušio dok si bolestan. Samo se brinem, želim da budeš zdrav, pa da možemo nastaviti živjeti kao ljudi."-prošaptala sam tužnog pogleda.

"Ovaj puta ću se stvarno potruditi da prestanem. Ali ako mi stvarno bude bilo previše i budem morao, zapalit ću. Potrudit ću se da prestanem, ozbiljno."-prošaptao je i poljubio me u vrat mazeći me po kosi.

"Hvala ti, cijenim to."-prošaptala sam, a nakon što se sagnuo stavila sam ruku u njegovu kosu zadovoljno ga mazeći.

"A da odemo u sobu? Mislim, tamo mogu ležati pa da ne moram ovdje gotovo čučati."-prošaptao je sa širokim osmijehom i uspravio se.

"Tako si prokleto visok!"-promrmljala sam.

"A ti si tako niska."-prošaptao je kroz smijeh.-"Baš si slatka."-rekao je i omotao ruku oko mojih ramena.

"Nadam se da nećeš dopustiti da te neka od drugih cura otme od mene, zavedeš koju god stigneš. Sve one sline za tobom, a ti si odbrao baš mene."-rekla sam i nasmijala se.

Uzvratio je osmijeh.-"Ti si posebna."-prošaptao je te smo se zaputili prema sobi.

A/N Vote and coment!