Noćni čuvar

-Plan-

Dovezao sam ju u kući, ali umjesto odlaska kući, i sam sam ušao. Njena mama me još uvijek nije obožavala, ali makar me trpjela, nju sam pitao gdje je Lenin tata. Bila je mrzovoljna već kad smo ušli i samo je promrmljala:

"Nemam pojma, valjda dolje u onom vražjem podrumu, nije me briga."

Promumljala je to i nastavila brisati prašinu na polici s knjigama, sumnjao sam da ovakav njen mrzovoljni odgovor ima veze sa mnom, ali trebao sam njenog tatu i nije me bilo briga jesu li se svađali ili ne. Pogledom sam potražio Lenu, taman je skidala šal koji je imala oko vrata, povukao sam se do vrata u dnu hodnika. Iz podruma nisu dopirali nikakvi zvukovi, tiho sam se spustio po stepenicama i prošetao do sredine podruma. Njen tata si je mrmljao nešto u bradu, sjedio je za stolom meni okrenut leđima.

"Gospodine Kovač?"-prošaptao sam zadržavši dah, nemam pojma u kakvom je raspoloženju.

Okrenuo se prema meni i kimnuo mi u znak pozdrava.-"Trebaš nešto? Uspio si pričati s njom o školi?"-upitao je naslonivši se u stolici, njegov pištolj je ležao na sredini stola, pored njega su stojale čahure i šaržer; kad je shvatio što gledam, nehajno je odmahnuo rukom.-"Zanemari to, bio sam u streljani pa ga moram ponovno napuniti, nisam stigao ondje."-promrmljao je i naslonio se na rub stola. 

"Pričao sam s njom,"-započeo sam ignoriravši njegovo objašnjenje.-"nije sretna s idejom da odemo tamo, ali svejedno to namjeravam učiniti."-lupkao sam prstima po koljenu čekajući njegovu reakciju.

"Slažem se, ne možemo dopustiti da takve stvari prolaze nekažnjeno. U redu, ujutro ću ju ja odvesti u školu i pustiti ju da misli da smo se predomislili. Pred kraj njenog drugog sata idi u školu, kad učenici izađu na hodnike, pokušaj se uklopiti. Nemoj dopustiti da te primijeti, prošeći se hodnikom ispred njenog razreda i pogledaj kako se ponašaju prema njoj, ne smije te zapaziti, ne ističi se. Kad vidiš kako se odnose prema njoj, udalji se od njih i odmah me nazovi, jasno? Moraš mi javiti što si vidio i čuo i reći mi ima li potrebe da dolazim, dogovoreno?"-upitao je zagledan u moje oči, bio je potpuno usredotočen.

"Dogovoreno, ali kako ću proći pored dežurnog učenika ili još gore nastavnika na ulazu?"-ugrizao sam se za usnicu.

"Ništa ne brini, kad god sam ja dolazio na informacije i slično, učenici bi se izgubili s ulaza tijekom odmora, znači nitko ga neće ni čuvati, ako i bude, probaj se prošuljati unutra s grupom učenika koji će stajati vani i pušiti. U svakom slučaju, obuci majicu s kapuljačom, tako ćeš sakriti lice, a i pomoći će ti da se uklopiš. U redu onda, imamo dogovor."-osmijehnuo se izgovorivši drugi dio plana u jednom dahu.-"Nedostaje mi moj stari posao."-izgovorio je to s teškim uzdahom i odmahnuo glavom.-"Ostaješ na večeri?"- upitao je nakon nekog vremena šutnje.

"Nisam siguran, gospodine. Imam jedno osobno pitanje za Vas, znam da me se ne tiče, ali, je li Vaša žena u redu? Djelovala mi je ljutito kad smo stigli, pa nisam siguran ljuti li se jer sam opet došao ili je nešto drugo u pitanju."

Odmahnuo je rukom.-"Nisi ti kriv."-namrštio se.-"Naljutila se na mene, ništa veliko, ne moraš se brinuti. Samo je bitno da zapamtiš plan."-namignuo mi je i ustao se.-"Hajde ostani na večeri, nedostaje mi muške podrške za stolom."-nasmijao sam se i pošao za njim.

Flashback (Lenin tata)

"Što sam sad opet napravio?"-upitao sam zatvorivši vrata za sobom kad sam dojurio kući iz streljane zbog Sanjinog poziva.

Namršteno me gledala ruku prekriženih na prsima, i slijepac bi primijetio koliko je bijesna. Izvukao sam pištolj iz futrole i odložio ga na stol.

"Nemoj mi ostavljati to svoje oružje po stolu!"-razbjesnila se zbog čega sam vratio pištolj u futrolu.

"Što hoćeš od mene? Zašto sam morao ovako dojuriti? Nisam ga stigao ni napuniti!"-požalio sam se maknuvši ruku s pištolja.