Noćni čuvar

~Kartanje~

Prošlo je već dva sata otkad me ostavio u kupaonici, još uvijek sam ležala u kadi. Nisam htjela izaći i vratiti se u šugavu stvarnost. Ovo trenutno bez vremensko stanje mi je godilo. Pjena se već gotovo razrijedila, ostao je samo sloj na površini; i nisam sigurna, ali pretpostavljam da je voda sad već hladna. Nisam htjela otvoriti oči niti se pomaknuti da ne uništim ovu čar. No, njega ništa nije sprječilo. Tiho je otvorio vrata, ušao i ponovno ih zatvorio. Mislila sam da su vrata bila zaključana.

Kleknuo je na pod pored kade i ruke položio na rub.

"Nina?"-tiho me zazvao i nervozno otpuhnuo.

"Što sad hoćeš?"-upitala sam preokrenuvši očima.

"Ljubavi, tu si već više od dva sata, molim te, izađi."-spustio je ruku u vodu potrudivši se da me dodirne.-"Voda je ledena, molim te izađi i onda ćemo u miru razgovarati."-uzdahnula sam, on neće odustati.

"Izlazim za deset minuta. No to ne znači da ćemo razgovarati."-promrmljala sam ljuta jer je prekinuo moju divnu tišinu.

Uzdahnuo je poprilično nezadovoljan, nedugo zatim njegove usnice su bile pritisnute uz moje, trenutak poslije vidjela sam zatvaranje vrata. Prstom sam dotaknula svoje usne i zapitala se želim li stvarno sve ovo? Bilo mi je mučno od same pomisli da sad očekuje razgovor sa mnom. Izašla sam iz kade i čekala dok se nije potpuno ispraznila od vode. Prelijena za presvlačenje kakva i jesam, navukla sam samo Mariov tamni ogrtač na sebe i svezala si ga oko struka. Ne da bi se on rastopio, više zato što je dugačak, a na meni je bio gotovo do poda pa me neće ni vidjeti, osim lica. Izašla sam iz kupaonice i spustila se u prizemlje. Ležao je na kauču i gledao neku humorističnu seriju, zapravo, objasnila bih to kao da je samo zurio u jednu točku na televiziji. U kuhinji sam si iz hladnjaka uzela sladoled u kornetu, nisam sigurna zašto ga još uvijek imamo ali me trenutno nije briga.

"Dođi ovamo."-začula sam njegov hrapavi glas s kauča.

"Neću."-prošaptala sam.

"Isuse Nina, samo dođi ovdje."-prosiktao je.

Stisnula sam zube i otišla k njemu, sjela sam na kauč pored njegovih nogu i sklupčala se. Okrenuo se na leđa i zagledao u mene. Potom mi se naglo primaknuo i poljubio me, pokušala sam ga gurnuti no samo se još čvršće privio uz mene.

"Miči se."-zastenjala sam čim sam uspjela odmaknuti glavu.

"Zašto si kvragu bijesna na mene?"-zarežao je, na što sam preokrenula očima.

"A da se skineš s mene?"-prostenjala sam odgurnuvši ga.

Nije se pomaknuo. Ruke je položio na naslon pored moje glave i ostao na meni. Upravo sam proklinjala samu sebe što ipak nisam odjenula odjeću.

"Što. Sam. Napravio?"-poslije svake riječi me ljubio.

"Ništa."-dahnula sam mu na usnama dok me promatrao svojim lijepim smeđim očima.

Zašto me prevario? Zašto je tako dobar osjećaj ljubiti ga? Zurila sam u prazno.

"Molim te, makni se. Nisam ljuta na tebe."-još kako jesam.-"Samo sam nervozna zbog suđenja, i onog ponavljanja na poslu.."

Oh, kako samo lažem.

"Znaš da će sve biti u redu, svi dokazi su na našoj strani."-šapnuo je na što sam slegnula ramenima.

"Svejedno.."-pokušala sam se izmotati samo da bi se maknuo.-"Sad se miči, nije mi uopće ugodno u ovoj poziciji."-promrmljala sam promeškoljivši se.

Nasmijao se i još me jednom poljubio, tek onda se odmaknuo s mene. Odmah sam se ustala i odjurila na kat u sobi se preobukavši u dugu odjeću jer je stvarno zahladnijelo. Njegov ogrtač sam vratila u kupaonicu i potom se spustila u prizemlje i dovršila sladoled koji se već gotovo otopio. Bilo je oko sedam sati navečer kad je Mario rekao da njegova ekipa dolazi na piće, i vjerojatno neko kartanje koje će loše završiti.

"Hoće li doći i Dorian?"-upitala sam oslonivši bradu na dlanove.

"Hoće, zapravo, ovo je i bila njegova ideja."-sumnjičavo me pogledao.-"Zašto te zanima dolazi li Dorian?"

Slegnula sam ramenima praveći se da mi nije važno, zapravo jako jest.-"Samo pitam."-promrmljala sam.

Ako on dolazi to znači da je saznao još nešto, boli me to što ćemo nakon toliko godina Mario i ja možda završiti svoju priču, i to za samo 3 dana. Planiram ga zaskočiti pitanjima čim dođemo kući sa suda. Ne želim to, i idalje ne vjerujem da me vara i onda se još pravi pa neće ni pretpostaviti otkud moja ljutnja. Još trenutak me sumnjičavo promatrao, a onda se lagano okrenuo i otišao u podrum. Odahnula sam i prošla si rukama kroz kosu. Ovo će loše završiti. Petnaestak minuta poslije začulo se kucanje i glasan smijeh. Mario je otvorio vrata, smijeh je postao glasniji. Nekoliko sekundi poslije, u prostoriju je ušao Karlo, za njim još neka dva dečka koji su bili najniži u toj njihovoj grupi, zadnji je ušao Dorian, plava kosa, zelene oči, iznošene duge svijetlo plave traperice, crna majica kratkih rukava i zimska jakna u zelenoj boji koja mu se slagala s očima. Promatrala sam ga dok mi je Mario objašnjavao kako su ona niža dvojica Filip i Marko, valjda neki rođaci. Filipova kosa bila je ošišana na najkraće moguće i bio je možda metar i šezdeset pet. Nosio je ispranu plavu majicu i dugu sivu trenirku na kojoj je bilo nekoliko sumnjivih mrlja. Na nogama je imao razgažene tenisice bez vezica na nekim djelovima napuknute. Marko je bio puno bolje obučen, imao je crnu kosu ošišanu vojnim stilom i sivo-plave oči. Nosio je crnu kožnu jaknu, dugačke tamnoplave traperice i crne cipele na nogama, podsjećale su na vojničke. Kimnula sam im u znak pozdrava i pogledom potražila Doriana, rukom mi je pokazao znak da ima fotografiju. Znala sam tko se zasigurno na njoj nalazi, sad samo moram pronaći način da mi ju pokaže. Mario ih je poveo u podrum da izaberu alkohol. Otrčala sam u Mariovu knjižnicu i zgrabila prvu knjigu s police te šmugnula natrag. Sjedila sam na kauču i pretvarala se da čitam, zapravo sam samo kovala plan kako da mi Dorian pokaže fotografiju. Trenutno je bio okupiran nekim pićem i kartanjem, nisam sigurna čega. Uzdahnula sam i okrenula stranicu.

A/N Vote and coment..