~Kosjenka & Regoč~

48 4 3
                                    

Nina P.O.V.

Probudila sam se i prvo što sam ugledala bio je Mario. Budala moja. Držao je crni marker i pisao po mom gipsu.

"Jutro.."-prošaptala sam, lecnuo se i pogledao me s osmijehom.

"Jutro i tebi."-rekao je i spremio marker.

"Što.. si ti ti sad pisao po mom gipsu?"-upitala sam i pogledala ga s podignutom obrvom.

Nasmiješio se.-"Potpisao sam se."-rekao je i slegnuo ramenima.

Uspravila sam se i ugledala njegov prekrasni potpis na svom gipsu.

"Awww..."-razdragano sam prošaptala i nježno ga uhvatila za ruku.

"Što? Pa, to je samo potpis.. Vidjela si ga i prije."-rekao je i ponovno slegnuo ranenima.

"Ali sad si potpisao moj gips, i tvoj potpis izgleda super na njemu."-rekla sam i povukla ga u zagrljaj.

"Ako ti tako kažeš."-promrmljao je uzvraćajući zagrljaj.

Nasmijala sam se i poljubila ga u čelo. Tako je sladak ujutro, s tom raščupanom kosom, i tom pidžamom u kojoj je tako presladak. Mislim ponašam se kao da on ima šest, a ne 26 godina. Ali stvarno je sladak.

"Onda.."-započeo je trgnuvši me iz razmišljanja.-"Što ćemo danas raditi?"-upitao je oslonivši glavu na dlanove.

"Nemam pojma, započetak, planiram malo odmoriti ovdje."-rekla sam, a on se nasmijao i spustio glavu na jastuk pored moje ruke.

"Okej..."-rekao je pomalo otegnuto.-"Onda ću i ja odmarati ovdje."-prošaptao je i nasmijao se.

"Zašto imaš podočnjake?"-upitala sam i sumnjičavo ga pogledala.

"Nisam se baš nešto pretjerano naspavao."-promrmljao je i nasmijano me pogledao.

"Zašto nisi spavao?"-upitala sam i provukla ruku kroz njegovu kosu.

"Pa..."-započeo je odugovlačeći.

"Mario!"-prekinula sam ga.

"Okej, gle.. Otkad ti se dogodilo to s nogom.."-promrmljao je i prebacio pogled na moju nogu.-"Ja.. ne spavam.. mislim, spavam. Ali ja ne mogu zaspati dok nisam uvjeren da ti već spavaš. I na tvoj najmanji trzaj u snu i ja se budim."-prošaptao je.

"Zašto?"-upitala sam i primila ga za ruku.

"Bojim se."-ponovno je prošaptao spustivši pogled.

"Čega?"-uslijedilo je moje pitanje.

"Da ćeš opet nekamo otići, da će te netko opet uhvatiti, da ćeš nestati."-promrmljao je, a zatim su se njegove oči susrele s mojima.

Coknula sam.-"Mario.."-promrmljala sam i uhvatila ga za ruku.-"Neću otići, ljubavi ne bih nikada svojevoljno otišla."-prošaptala sam i blago se osmijehnula.

"Znam da ne bi, ali.."-rekao je.

"Nema ali, neću otići. Ne moraš se bojati, sad spavaj i odmori se."-rekla sam kratko, a on je uzdahnuo.

"Mogu pokušati, ali ne obećajem da ću uspjeti zaspati."-rekao je, a ja sam se nasmijala.

"Barem pokušaj zaspati, makar malo sna bi ti pomoglo."-rekla sam slegnuvši ramenima.

"Okej."-pomirljivo je prošaptao sklopivši oči.

Mazila sam ga po kosi, a zatim začula njegov smijeh. Lagano sam ga udarila po glavi.

"Ne smij se, spavaj."-rekla sam.

"Okej, šefice."-rekao je i zahihotao se.

"Ti si baš težak slučaj."-rekla sam i uzdahnula.

"Nisam siguran da sam težak slučaj, ali definitivno sam visok slučaj."-rekao je i počeo se cerekati kao blesav što je i mene natjeralo na smijeh.

"Bože sveti...."-promrmljala sam kroz smijeh.

"Što? Samo zato što se nisam naspavao ne znači da nemam smisla za humor."-rekao je blago se osmjehnuvši.

"Sviđa mi se tvoj potpis."-rekla sam i primila ga za ruku.

"Drago mi je."-prošaptao je i poljubio me u čelo osmjehnuvši se.

"Imaš lijep osmijeh."-prošaptala sam i poljubila ga.

Nasmijao se.-"Baš ti hvala."-rekao je i dalje s osmijehom.-"Nego.. znaš li možda kad će ti skinuti gips?"-upitao je i oslonio glavu na dlanove.

"Žao mi je, ali još ništa ne znam."-rekla sam.

"Aha."-začula sam njegov razočarani glas, a zatim je prebacio svoj pogled na moju nogu.

"Žao mi je."-rekla sam.

"Nisi ti kriva."-rekao je odmahujući glavom.

Tužno sam se osmjehnula i zaplela ruku u njegovu kosu.

"Što ćemo raditi?"-upitao me očajno i primio me za ruku.

"Ne znam Mario, ti si umoran...."

"Odustani, nemoguće je. Ne mogu zaspati dok se ne uvjerim da ti već spavaš."-promrmljao je i uzdahnuo.-"Ali, možemo na balkon, ako hoćeš. Pomoći ću ti."- prošaptao je nasmijano.

"Može."-kratko sam promrmljala.

Ustala sam se uz pomoć njega, pa naravno, zašto bih ja k'o sva'ko normalan koristila štake? Kako bilo, pomogao mi je hodati, a pošto je stvarno previsok morala sam omotati ruku oko njegovog struka kako bih mogla hodati.

"Jebeš moju visinu."-promrmljao je razočarno.

"Meni se sviđa."-promrmljala sam i slegnula ramenima dok smo prolazili kroz dnevni boravak.

"Tebi se sviđa?"-upitao je zbunjeno.

"Aham."-promrmljala sam kad smo izašli na balkon.

"Hm, okej onda."-promrmljao je i sjeo na stolicu.

Pogledala sam ga s podignutom obrvom, preokrenuo je očima.-"Zar misliš da sam te zaboravio?"-rekao je i uzeo me sebi u ruke i spustio me u svoje naručje.

Ispružio je svoje duge noge na ogradu balkona, a zatim moju nogu položio na svoje dvije tako da služe kao oslonac.

"Baš si drag."-prošaptala sam i poljubila ga u ruku igrajući se njegovim prstima.

Samo se podsmijehnuo, a ja sam naslonila svoju glavu na njegovo rame. Spustio je svoju lijevu ruku na moj struk, zato što sam se ja igrala desnom. Vrijeme je prolazilo, a mi nismo progovorili ni riječ, promatrali smo prekrasan pogled.

"Jesi umoran?"-tiho sam prošaptala ne pomičući se, nije odgovorio.-"Mario?"-prošaptala sam i blago nakrivila glavu.

Spavao je, izgleda preslatko dok spava, a tako je miran. Njegova lijeva ruka je još na mom struku i to prilično čvrsto stegnuta. A njegova velika desna šaka još je u mojoj malenoj šaci. Totalno volim to što je visok, uvijek sam voljela i htjela visokog dečka. Ali, wow, stvarno nikad nisam očekivala imati dečka od 205 centimetara. Ali, hey, čuda se očito događaju. Kako uopće može ovoliko narasti? Zar su njemu umjesto vode davali hormon rasta ili što? Jer ovo je majke mi impresivno. Mislim njemu ova visina stvarno pristaje. Prezgodan je s ovom visinom, i totalno je fora ovako. Pored njega se osjećam kao Kosjenka pored Regoča. Uskoro pa će i on mene moći staviti u džep. Nasmijem se na ovu pomisao. Hoće li to biti moguće?

A/N Vote and coment! Ispričavam se što dugo nije bilo nastavka, nije bilo inspiracije, a i bila sam bolesna tako da... Btw nadam se da vam se sviđa. Ciao!

Noćni čuvarWhere stories live. Discover now