Noćni čuvar

~Izdaja?~

Otvorila sam vrata i ugledala nekog dečka. Plavokos je i ima zelene oči. Da nisam upoznala Maria, ovaj ovdje bi mi bio druga opcija.

"Hej, trebaš nešto?"-upitala sam nasmiješivši se.

"Ej... Ti si Nina?"-upitao je potom me poprilično bezobrazno odmjerivši.

Nasmiješio se kad je završio s odmjeravanjem i pogledao me u oči.

"Jesam."-promrmljala sam kad je pogledao preko mog ramena.

"Ja sam Mariov prijatelj.. Smijem ući?"-upitao je i dalje usredotočen na mene.

"Mario nije tu.."

"Znam, na poslu je. Moram ti nešto reći.. možemo li ući?"-nesigurno sam ga pogledala, Mario bi poludio.-"Nisam nikakav čudak, ne brini. Samo ti želim reći nešto što mislim da zaslužuješ znati."

Oklijevala sam, no na kraju sam se pomaknula i on je ušao u kuću. Sjeo je na kauč.

"Ja sam Dorian."-usput je promrmljao izvukavši kutiju cigareta.

"Nemoj. Mario će osjetiti dim, a ja ne pušim."-promrmljala sam.

Slegnuo je ramenima i spremio cigarete.

"Znam da ćeš mu reći da sam svratio, reci mu samo da sam mu se htio ispričati."

"U redu..."-sumnjičavo sam promrmljala.-"Zašto trebaš mene?"

"Ah.. htio sam ti reći nešto u vezi Maria... Ne smiješ mu reći da si saznala od mene..."-oklijevao je.

"U redu.. što se događa? Ovaj vikend idemo na sud. Ima li to veze s tim što mi pokušavaš reći?"-upitala sam bojažljivo.

"Ne. Nema."-utihnuo je na tren.

Svakim trenutkom sam se prestravljivala sve više.

"Doriane, molim te reci mi."-uzdahnula sam.

"Vidio sam nekoliko puta kako k njemu dolazi neka cura... prvi put sam ju vidio kad ste vas dvoje imali stanku od tjedan dana. Ali poslije toga je nastavila dolaziti, mislio sam da bi ti to trebala znati..."

Zurila sam u njega ne vjerujući.

"N-ne, nema šanse. Ne bi Mario nikad..."-suze su mi se nakupile u očima.-"Lažeš! Sigurno si krivo vidio."-u sebi sam ga preklinjala da kaže kako se zeza.

"Vjeruj mi. Nisam ovdje da bih ti lagao. Nije mi spominjao ništa u vezi nje, ali kunem ti se da je dolazila i to često. Vjerojatno si tada bila na poslu."-treptanjem sam otjerala suze.

Je li zato onako često na mobitelu? Vara li me on stvarno? Nije moguće! Mario ne bi nikad.

"Žao mi je."-šapnuo je, njegove riječi su ostale visjeti u zraku.

"Jesi li siguran? Jesi li 100% siguran da je dolazila ovdje..?"-upitala sam osjećajući kako mi suza klizi niz lice.

"Jesam, vidio sam ju. Malo je višlja od tebe i ima smeđu kosu, možda do ramena? Nisam siguran u vezi duljine, vidio sam ju iz daljine."

"Hvala što si mi javio..."-šapnula sam šmrcnuvši.

"Nema problema. Pokušat ću saznati još nešto... ako uspijem... svratit ću."-šapnuo je i ustao se.

"Zašto mi pomažeš?"-upitala sam dok se sva ona tuga u meni pretvarala u bijes prema Mariu.

Okrenuo se prema meni i osmijehnuo se.-"Jer je mene moja cura prevarila, sa starim prijateljem."-namignuo mi je.

Kad smo stigli do vrata zagrlila sam ga. Uzvratio je blago, prijateljski.

"Hvala."-šapnula sam.

Namignuo mi je.-"Nema problema."-uzvratio mi je te izašao ubrzavši prema vrhu ulice.

Zatvorila sam vrata i zacviljela osjetivši suze na licu, ne mogu vjerovati.

Večer

Mario P.O.V.

Stojao sam pored prozora i gledao ju dok je odlazila stazom koju je snijeg već prekrio. Pogledao sam na sat i ustanovio da Nina dolazi za desetak minuta. Maknuo sam se s prozora i sjeo na kauč. Uzdahnuo sam, večera je spremna kako me i zatražila, prošetao sam Mini i obukao onu prokletu bordo košulju.

Začuo sam otključavanje vrata i podigao pogled. Ušla je, zaključala vrata i okrenula se prema meni.

"Ej ljubavi."-šapnuo sam i odmah joj prišao.

"Ej."-uzvratila je.

Poljubio sam ju.-"Sve u redu?"-upitao sam nesigurno.

Djelovala je jako rastreseno.

"Aha, samo težak dan."-uzdahnula je i skinula jaknu i cipele.-"Vani je jebeno hladno, pada snijeg."-uzdahnula je.

"U redu, večera je na stolu."-šapnuo sam i poljubio ju u obraz.

"Hvala."-promrmljala je.

"Djeluješ mi nekako rastreseno, jesi li sigurno dobro?"-upitao sam sumnjičavo, nije izgledala dobro.

"Jesam, Mario. Ne pretjeruj."-odbrusila mi je na što sam se povukao ustanovivši kako nije pametno gnjaviti ju pitanjima trenutno.

U tišini smo pojeli večeru, izgledala je kao da mi nešto taji. Nisam se usudio više pitati.

"Dorian je svratio danas, htio ti se ispričati, nije rekao zašto."-promrmljala je jedva razumljivo zureći u čašu vina koju je vrtjela prstima.

"Je li ti on nešto napravio ili rekao?"-upitao sam ljutito stegnuvši šaku.

"Nije, on je super."-rekla je i dalje zamišljeno vrteći čašu.

"Je li nešto na poslu?"-upitao sam stisnuvši usnice u ravnu crtu.

"Morala sam neke stvari više puta ponavljati jer nisam dobro obavila od prve. Pomalo me naživciralo."-promrmljala je prstima radeći zamišljene krugove po stolu.

"Sigurno je samo to?"-upitao sam.

"Mario, umorna sam i živčana, pusti me."-uzdahnula je i ustala se.

"Pripremit ću ti kupku s lavandom, moraš se malo odmoriti i smiriti živce."-promrmljao sam zaputivši se na kat.

Nina P.O.V.

Ne mogu se pomiriti s onim što mi je Dorian rekao, htjela sam reći Mariu da znam. Odustala sam. Nisam htjela svađu prije suda, ali nakon suda mu nema spasa. Još samo tri dana. Može zaboraviti da ću spavati s njim, a poljupce ću mu dopustiti samo onda kad je najnužnije. Ne želim ga ni taknuti dok ne saznam sve o toj koja mu je dolazila i zašto je dolazila. Nisam mogla prihvatiti činjenicu da me on vara, on koji mi je uzastopno govorio da me voli. Otišla sam na kat u kupaonicu, kupka je bila spremna.

"Izvoli."-šapnuo je.

"Hvala."-rekla sam prošavši pored njega.

"Nećeš me bar poljubiti?"-upitao je zbunjeno.

"Mario, zbilja sam preumorna. Pusti me malo samu."

Nesigurno me gledao, a potom kimnuo.-"U redu, bit ću u sobi."-šapnuo je i izašao.

Uzdahnula sam, napokon. Spustila sam ruku u kadu, voda je bila vruća, ali ugodno vruća. I sve je mirisalo na lavandu, iako to neće moći prikriti moju bol zbog izdaje s njegove strane.

A/N Vote and comment! <3 <3