Noćni čuvar

~Isprika~

Nakon što smo se vratili s groblja, Karlo je samo produžio kući, a ja sam ušao u svoju. Bila je tišina, Nina je na poslu. Sjeo sam na kauč i promatrao sve oko sebe, uzdahnuo sam prisjećajući se svih uspomena s Karlovim roditeljima. Otišao sam na kat i obukao odjeću te sjeo u auto zaputivši se na posao.

Nina P.O.V.

Moja smjena je završila te sam otišla kod mame. Nisam htjela ići kući, Mario nije kod kuće, a ionako smo se posvađali. Pokucala sam na vrata, mama mi je otvorila i osmijehnula se.

"Hej, otkud ti?"-upitala je nakon što sam ušla u kuću.

"Idem s posla, Mario je druga smjena pa sam odlučila malo svratiti."-promrmljala sam sjedajući za stol.-"Gdje su svi?"-upitala sam.

"Karla je na katu, Toni je u gradu, a tata je u sobi."-rekla je na što sam se ugrizla za usnicu.

Zaboravila sam da je tata tu, sjedila sam za stolom dok je mama radila nešto u kuhinji. Čula sam Karlu kad je sišla te sam podignula pogled na nju. Osmijehnula se i sjela pored mene.

"Što ima?"-upitala je.

"Ništa, bila sam na poslu."-promrmljala sam.

"Aha, dopustio ti je?"-upitala je nešto tiše na što sam kimnula.

"Da, popustio je."-prošaptala sam.-"Ali smo se danas posvađali."-rekla sam na što me iznenađeno pogledala.

"Stvarno?"-upitala je na što sam kimnula spuštenog pogleda.-"Što je bilo?"-zahtijevala je.

"Ne želim sad razgovarati o tome."-rekla sam nakon čega sam uglesala tatu koji je upravo sišao niz stepenice i iznenađeno me pogledao.

"Ma vidi tko se to vratio kući."-rekao je na što sam preokrenula očima.-"Zašto nisi sa svojom novom obitelji?"-upitao je s podignutom obrvom i sjeo pored mene.

Ustala sam se na što me zgrabio za zapešće.

"Leonardo pusti ju na miru!"-mama je prosiktala na što me tata promatrao još jedan dug trenutak, a onda me pustio.

"Ja idem... svratit ću navečer."-promrmljala sam.

"Idem i ja."-rekla je Karla te izašla za mnom van.

Krenule smo se šetati, a onda je oba započela.

"Zašto ste se svađali?"-upitala je na što sam slegnula ramenima.

"Na današnji dan prije četrnaest godina poginuli su Karlovi roditelji. Karlo i Mario su bili s njima u autu kad se to dogodilo. Nikad se nisu potpuno oporavili, Mario je sinoć nešto sanjao, upitala sam ga je li dobro. Rekao mi je da odjebem i od tada ne pričamo jer je on po svemu sudeći zbog nečega ljut na mene."

"Znaš što ja mislim?"-upitala je na što sam ju pogledala.-"Mislim da se trebate razići na par dana, dok se situacija ne smiri. A kad se ponovno nađete bit ćete željni jedno drugog i nećete imati vremena za svađu."-rekla je slegnuvši ramenima.

"Sumnjam da bi se on s time složio."-prošaptala sam nesigurno pogledavši okolinu.

"Vjeruj mi, vi to morate napraviti."-rekla je na što sam odmahnula glavom.

"Mario bi poludio, ne mogu mu to napraviti."-rekla sam te sjela na jednu od drvenih klupa pored Save, tamo gdje sam sjedila s Mariom.

"Ma daj, ništa mu neće biti od par dana."-rekla je na što sam zadrhtala.

"Ne poznaješ ga."-rekla sam odnahnuvši glavom.

Zatim sam se trgnula, tek sada sam se sjetila da je on druga smjena.

"Koliko je sati?"-upitala sam smrznuvši se od pomisli da me ide tražiti kod kuće i shvati da me nema.

"Umm, 18:59."-rekla je na što sam se brzo ustala.

"Mario stiže kući za pola sata! Moram se vratiti!"-rekla sam potrčavši, a tek nakin nekoliko sekundi začula sam ju kako trči za mnom.

"Ideš do mame?"-upitala je na što sam kimnula.

"Ljut je na mene, ne želim biti s njim kad je takav."-rekla sam te smo nakon petnaest minuta ušli u kuću.

Sjele smo u dnevni boravak i napokon odahnule. Neće doći ovamo po mene, hoće li? Upitala sam samu sebe zaprepašteno pogledajući u vrata. Karla je upalila TV i podignula noge na stol. Uzdahnula sam, ona se činila bezbrižnom dok je premotavala programe. Mama je pripremala večeru, nakon što je Karla zastala na jednom programu odlučila je nastaviti gledati nekakav film. Taman sam se uživila kad je netko pokucao. Mama je otvorila vrata.

"Hej, bok Mario. Uđi!"-začula sam mamu.

Smrznula sam se na mjestu progutavši knedlu.

"Ne, hvala gospođo Rog. Je li Nina ovdje?"-začula sam njegov grubi glas.

"Da, ovdje je."-rekla je moja mama na što sam se uplašeno ustala i prišla vratima.

"Hej."-nesigurno sam prošaptala.

"Hajde, izađi. Idemo. -rekao je zureći mi izravno u oči.

"Ne, ja.. ja ću ostati ovdje večeras. Ja, nisam se dugo vidjela s mamom i..."-njegov pogled je bio izravan i hladan.

Imala sam osjećaj da bi me on najradije udario. Spustila sam pogled i izašla. Jedva sam uspijela izustiti kratki pozdrav prije nego me on bijesno pogledao te sam sjela u auto. Nasmiješio se mojoj mami i sjeo u auto. Upalio je auto i vozio toliko brzo da smo stigli kući za svega pet minuta. Izašli smo iz auta, prišao mi je i zgrabio me za ruku te me grubo povukao u kuću te uz stubište, pustio me tek u sobi.

"Mario, nemoj..."-rekla sam na što mi je prišao opasno blizu.

"Što nemoj? Što ti radim?"-upitao je, nisam ga mogla pogledati u oči.

Užasno sam ga se bojala, nisam znala je li pod utjecajem alkohola.

"Hm? Što ti radim?"-upitao je.-"Imaš neke posebne želje?"-upitao je spustivši pogled na mene.

"N-ne."-jedva sam promucala pokušavši se odmaknuti.

"Zašto se pokušavaš odmaknuti? Ja jedino želim razgovarati, znam da nisam bio u redu."-promrmljao je i spustio me na krevet, pokušala sam se odmaknuti no on se nadvio nad mene i onemogućio mi svaku mogućnost bijega.

Osmijehnuo mi se.-"Neću ti ništa."-rekao je i pomazio me po kosi.-"Znam da sam bio agresivan i bezobrazan, da sam bio budala i kreten."-rekao je pozorno promatrajući moje usne.

"Da, bio si četiri od četiri."-rekla sam na što se namrštio.-"Pa, što? Sam si to rekao."-promrmljala sam slegnuvši ramenima.

"Samo se želim ispričati, žao mi je što sam bio takav. Tek danas sam shvatio koliko sam bio jadan i.."-poljubila sam ga nježno mu dodirnuvši kosu svojim prstima.

A/N Vote and coment!