~Sretan rođendan~

38 5 2
                                    

3 tjedna poslije   
Ninin rođendan

Mario P.O.V.

Probudio sam se oko sedam ujutro, ona je već sjedila pored mene. Zurila je u prazno držeći ruku na mojoj. Nasmijao sam se i povukao ju na sebe čvrsto ju zagrlivši.

"Sretan devetnaesti, Mala."-prošaptao sam i poljubio ju.

"Hvala."-prošaptala je i uzvratila poljubac.

"Dogovorio sam nam ručak."-prošaptao sam, a ona se uspravila.

"Gdje?"-upitala je znatiželjno.

"To je tajna."-prošaptao sam i uspravio se također.

"Okej."-promrmljala je.-"Nisi li rekao da danas trebaš biti na poslu?"-upitala je.

"Stvarno misliš da bih zbog nekih idiota na poslu propustio rođendan svoje cure?"-upitao sam ju s podignutom obrvom na što se osmijehnula.

"Mislila sam da ćeš odraditi smjenu pa doći."-prošaptala je na što sam odmahnuo glavom.

"Čovječe, imaš tek devetnaest. Tako si mlada."-prošaptao sam igrajući se pramenom njene kose.

"Ti uopće nisi star, prestani govoriti da jesi."-rekla je i preokrenula očima.

Nasmijao sam se, bila je preslatka.

"Napunit ću dvadeset sedam, a ti sad imaš tek devetnaest."-promrmljao sam.-"Postat ću ljubomoran."

"Nisi star, okej, dvadeset sedam. Pa, što? Nemaš pedeset."-promrmljala je.

Ustao sam se, poljubio sam ju te iz ormara izvadio svoju košulju i traperice. Pogledao sam u nju, nosila je jednostavnu bijelu majicu kratkih rukava i svijetlo plave uske traperice. Izgledala je jednostavno savršeno čak i tako ležerno odjevena. Izašla je iz sobe, a ja sam se presvukao. Ušla je u sobu i ispreplela naše prste te me poljubila.

"Tvoji i moji su javili da će doći oko osamnaest sati, svi rade pa ne mogu prije."-rekla je.

"U redu."-rekao sam.

Ne, nije u redu! Pomislio sam, to bi mi moglo užasno upropastiti plan! Jebote! Nadam se da će ipak sve biti u redu.

"Znaš...."-promrmljala je.-"Mislila sam... pošto si jako dobar u kuhinji, znaš da mi pomogneš oko torte."-promrmljala je i molećivo me pogledala.

"Naravno, nema problema."-prošaptao sam i podigao ju u zrak te ju prebacio preko svog ramena noseći ju u kuhinju.

Spustio sam ju pored šanka, a ona se nasmijala.

"Moraš paziti da si ne uprljaš košulju."-rekla je i nasmijala se dok mi je dodavala čokoladu.

Spustila je recept pred mene, na brzinu sam preletio pogledom preko sastojaka i osmijehnuo se.

"Imaš sve?"-upitao sam.

"Aha. Jučer sam bila u kupovini."-rekla je dok je vadila maslac i još neke vrste čokolade iz ormarića.

Kimnuo sam i počeo kockati čokoladu te ju istresati u zdjelu. Nasmijala se dok je otvarala maslac i spuštala ga na tanjur kako bi postao malo mekši. Uskoro mi se pridružila u kockanju čokolade. Zgrabio sam jednu kockicu i pojeo ju, nježno me udarila po prstima te također pojela jednu kockicu. Naslonila se na šank, spustio sam ruke sa svake strane šanka pored njenih ramena.

"A gdje bih ja tebe trebao udariti?"-prošaptao sam uz zlobni podsmijeh.

Iznenađeno me pogledala.-"Ti si poludio."-prošaptala je dok sam joj se primicao.

Noćni čuvarWhere stories live. Discover now