Noćni čuvar

~Gips~

Ujutro me probudio nježan poljubac u vrat i njegove tihe riječi.

"Hajde Mala, danas idemo u bolnicu."-prošaptao je.

"Ne da mi se."-promrmljala sam.

"Hajde, moraš."-prošaptao je.

"Umorna sam."-povukla sam ga na sebe i nasmijala se onim njegovim začuđenim očima.

"Možemo ostati još malo ako hoćeš."-promrmljao je s osmijehom.

"Aha."-promrmljala sam i lagano omotala ruke oko njegovog vrata.

Povukao me za ruku, i poljubio me u dlan.

"Hajde."-prošaptao je i ustao se te mi dodao majicu i trenerku.-"Trebaš pomoć ili....?"

"Samo izađi!"-promrmljala sam i preokrenula očima.

Pognuo je glavu i izašao, presvukla sam se, nakon čega je on ušao unutra. Kimnuo je glavom prema vratima i pomogao mi da hodam. Sjeli smo u auto i odvezli se u bolnicu ušli smo u ordinaciju, skinuli su mi gips. Napravila sam nekoliko slabašnih koraka nakon čega sam umalo pala, ali Mario me uhvatio. Radila sam neke vježbe s nogom, zatim su mi dali elastični zavoj.

"Noga vam je u redu, morate još par dana nositi ovaj zavoj, onda dođite na kontrolu."-rekao je uz blagi osmijeh.

"Hvala."-promrmljao je Mario, doktor je kimnuo te smo izašli iz bolnice i sjeli u auto.

"Napokon."-promrmljala sam.

"E sad idemo na plažu."-rekao je i ubrzao niz ulicu.

"E ne idemo."-rekla sam na što se osmijehnuo.

"Zašto ne bismo išli?"-upitao je i zbunjeno me pogledao.

"Ne pada mi na pamet, ne mogu hodati. Past ću."-rekla sam i okrenula se od njega.

"Nećeš, ja ću te držati."-rekao je uz osmijeh na što sam odmahnula glavom.-"Ljubavi, daj..."-prošaptao je.

"Što da ti dam Mario? Ne želim još hodati."-rekla sam na što je uzdahnuo.

"Ići ćemo."-rekao je odlučno i nastavio pratiti cestu.

Uzdahnula sam zureći kroz prozor, zatim je uparkirao auto pred zgradom. Izašli smo iz auta, a on je odmah potrčao prema meni, napravila sam nekoliko koraka. Zaboljelo me, odustala sam i sjela na asfalt.

"Ma daj Nina, nećeš mi sjediti tu na asfaltu. Dođi, idemo u apartman."-pružio je ruku prema meni, odgurnula sam njegovu ruku i skrenila pogled.

"Pusti me na miru."-rekla sam na što je uzdahnuo.

"Mala molim te."-prošaptao je i sjeo pored mene.

"Idi i pusti me na miru."-prošaptala sam.

"Ljubavi.."-promrmljao je.

"Odustani."-prošaptala sam nakon čega mi je suza kliznula niz lice.

Odmaknula sam se od njega, a zatim mi se on približio. Radili smo to nekoliko minuta, a zatim me srušio na pod i nadvio se nad mene.

"Volim te."-prošaptao je odmičući kosu s mog lica.

Poljubio me jednom, dvaput nastavljao je dok sam se ja osmijehivala nježno uzvraćajući poljupce. Prekinuo nas je glas njegovog tate.

"Zar na parkingu?"-promrmljao je njegov tata kroz smijeh.-"Ne nosiš više gips. Pobogu imate cijelu noć za to."-rekao je na što se Mario blago odmaknuo od mene.

Potom se ustao i pomogao meni da se ustanem. Preklinjala sam ga da me ne tjera da hodam već da me jednostavno odnese u stan, ali naravno da ne. Tjerao me da hodam, obgrlila sam ga jednom rukom oko struka šepajući. Pomagao mi je penjati se po stepenicama. Ušli smo u stan, produžila sam do dnevnog boravka da javim svima u vezi s nogom, a Mario je otišao u sobu.

Mario P.O.V.

Napokon je skinula gips, nisam mogao dočekati! Mogli bismo u restoran, na plažu, mogli bismo i na karting! Bacio sam se na krevet, jedva čekam! Cijeli vikend ćemo biti zajedno vani, prvo u restoran, zatim na karting i navečer na plažu. Začuo sam njezin smijeh negdje izvan sobe te sam se i sam nasmijao. Valjao sam se po krevetu poput najvećeg idiota. Uzeo sam mobitel i poslao Karlu poruku.

Mario:
Ej stari, nismo se čuli sto godina. Kako je kod tebe?

Karlo:
Ej, pa nije loše, ali relativno je dosadno bez tebe.

Mario:
Ma bit će bolje haha... Nini su napokon skinuli gips.

Karlo:
Ajooj! Dobro pa nisam s vama u apartmanu. LOL.

Mario:
Glup si! Njeni i moji su tu s nama, i tek danas su joj skinuli gips.

Karlo:
Tebe to kao sprječava? Lol

Mario:
Njen je izbor.

Karlo:
Jedva čekam da se vratiš!

Mario:
Awww, ja to tebi falim?

Karlo:
Ma, ne idiote jedan! Nemam s kim pit, nema šanse da pijem s nekim ko nisi ti.

Mario:
Sumnjam da ću piti kad se vratim, moram se malo posvetiti njoj.

Karlo:
De ajde cijelo ljeto ćeš biti tu s njom, neće vaši bit s vama tu cijelo ljeto oni će otići. Onda se vas dvoje zabavite, a kad se vratite ideš sa mnom!

Mario:
Vidjet ćemo.

Karlo:
Mhm....

Ljubomoran je, tko bi to rekao. Taman sam sklopio oči, a ona je ušla u sobu. Pravio sam se da spavam, prišla mi je i legla pored mene, poljubila me u vrat i naslonila glavu na moja prsa. Podigao sam ruku i spustio ju oko njenog struka otvorivši oči.

"Hej, uplašio si me. Mislila sam da spavaš."-rekla je.

"Kako možeš misliti da spavam? Znaš da ne spavam dok ne vidim da ti spavaš."

"Zaspao si već jednom ili dvaput, a ja sam bila budna."-rekla je i slegnula ramenima.

"Nemoj me uopće podsjećati na to, bio sam budala što sam si dopustio da zaspem."-promrmljao sam.

"Ne nisi bio budala, ponašao si se kao normalna umorna osoba. Molim te, prestani s tom navikom da ne spavaš dok ja ne spavam."-zamolila me i sjela pored mene.

"Ne mogu, jednostavno se previše brinem da će se nešto dogoditi ako zaspem."-prošaptao sam, a ona je uzdahnula.

"Prestani se brinuti onda. Ili ti ja trebam pomoći u tome da se opustiš?"-upitala je s osmijehom na što sam se i sam nasmijao i primio ju za njenu malenu ruku.

"Bio bih sretan kad bi mi ti pomogla da se opustim."-prošaptao sam primaknuvši ju k sebi.

"Voljela bih, ali pošto su naši ovdje, morat ćeš se sam opustiti."-prošaptala je i poljubila me.

Namrštio sam se, a ona se nasmijala.

"Slatko je što vjerojatno pretpostavljaš da ću zaboraviti to što si rekla, ali vjeruj mi zapamtit ću."-prošaptao sam na što me nježno udarila po zapešću.

"Budalo."-rekla je nasmijano.

"Možeš ti mene zvati budalom, ali ja ću zapamtiti."-rekao sam uz smiješak.

"Mhm, samo ti pamti."-promrmljala je.

"Što bi to trebalo značiti?"-upitao sam namršteno, a ona se nasmijala.

"Ne znam, vidjet ćemo..."-prošaptala je kroz smijeh i naslonila glavu na moje rame.

"Ha-ha. Baš smiješno."-promrmljao sam sklopivši oči.

A/N Vote and coment guys!