Noćni čuvar

~Tata!~

Sad mi je žao što smo se posvađali, samo želim da opet dođe. I, kao da je čuo moje misli, ušao je u sobu.

"Tata me natjerao da dođem."-rekao je i sjeo pored mene.

"Oprosti zbog jučer."-rekla sam.-"Mislim da smo podjednako krivi."-rekla sam, a on je kimnuo.

"I meni je žao, i slažem se krivi smo oboje jednako."-rekao je.

Primaknuo mi se i poljubio me u obraz.

"Jesi dobro?"-upitao je i počeo se igrati pramenom moje kose kako me ne bi morao gledati.

"Mario...."-rekla sam, i zaplela ruku u njegovu kosu.

"Hmm?"-upitao je i dalje se igrajući pramenom moje kose.

"Pogledaj me."-rekla sam.

"Zašto bih?"-upitao je.-"Imaš tako lijepu kosu."-promrmljao je više za sebe.

"Zašto ti je toliki problem pogledati me?"-upitala sam, a on je naglo ispustio moj pramen kose.

"Zato što svaki put kad te pogledam sjetim se svega onoga, i onoga kako si onesviješteno ležala u mojim rukama dok sam te ja pokušavao probuditi."-rekao je i tek sada me pogledao.

Kimnula sam, a on se nasmiješio.

"Ne moraš me tako gledati. Ne grizem."-rekao je, i nasmijao se.

Poljubila sam ga.-"Nedostajao mi je ovaj osjećaj."-rekao je i nasmijao se.

Taman mi je krenuo uzvratiti poljubac kad su se vrata otvorila. Mario se odmaknuo i uzdahnuo.

"Jesi baš sad morao ući?"-upitao je Mario, i okrenuo se ugledavši svog tatu kako ga nasmijano promatra.

"Žao mi je što vas prekidam."-promrmljao je i zaključao vrata te spustio roletne na prozorima i na vratima.

"Koji vrag ti izvodiš?"-upitao je Mario.

"Ne brini obavijestio sam doktore."-rekao je i osmijehnuo se.

"Što izvodiš?"-upitao je Mario.

"Novinari su planirali doći, pošto sumnjam da želite da vas teroriziraju pitanjima.. Pobrinuo sam se da se to ne dogodi."-promrmljao je.

Mario je kimnuo.-"Hvala."-rekla sam sa smješkom.

"Nema na čemu."-rekao je njegov tata i uzvratio osmijeh.

Samo najednom, Mario me poljubio.

"Mario!"-prekorila sam ga.

"Što?"-upitao je.

"Tvoj tata stoji tu, ako nisi promijentio."-promrmljala sam.

Preokrenuo je očima.-"Ne bih to sada napravio da nas je kad je ulazio obavijestio da će ući. Ili da je jednostavno ušao pet sekundi poslije."-rekao je i okrenuo se zureći u svog tatu.

Preokrenula sam očima. Začulo se prepiranje na hodniku, vjerojatno novinari. Čulo se komešanje, a zatim je sve utihnulo.

"Okej, ja sad idem."-rekao je njegov tata.-"Ti Mario, pazi šta radiš!"-upozorio ga je i pogledao ga značajnim pogledo

"Isuse tata!"-promrmljao je Mario pokrivši rukama lice.

"Vidimo se."-rekao je njegov tata i izašao.

"Isuse, oprosti zbog ovog Mala."-rekao je i uhvatio me za ruku.

Kimnula sam i dalje začuđeno gledajući ispred sebe.

"Tko bi rekao da tvoj tata tako dramatizira."-rekla sam prebacivši pogled na Mariove oči.

"Stvarno oprosti!"-rekao je i poljubio me.-"Neće se ponoviti."-rekao je.