Noćni čuvar

~Nema šanse~

Probudila sam se ujutro prije Maria koji je ležao pokraj mene. Spremila sam se za školu i htjela krenuti. Kad je Mario skočio kao da ga je netko uštipnuo.

"Kamo ćeš?"-upitao je.

"Idem u školu."rekla sam.

"Ah, da, zaboravio sam da se školuješ."

Uzela sam jaknu i krenula niz stepenice. Trčao je za mnom.

"Zašto toliko žuriš?"-upitao me.-"Želiš li možda da te povezem?"

"Ako hoćeš."

"Može."-rekao je i otišao se obući.

Čekala sam ga svega pola minute, a vratio se kao novi i stvarno neprepoznatljiv s predivnom frizurom. Sjeli smo u auto i vozili se oko deset minuta. Parkirao se pred školom, htjela sam izaći van, ali me povukao natrag.

"Previše si požurila!"-rekao je i nasmijao se.

Poljubio me, nasmijala sam se.

"Vidimo se."-rekla sam i izašla.

"Vidimo se Mala."-rekao je preokrenula sam očima i zatvorila vrata.

Otišla sam u školu, prokleta četiri sata prolazila su sporo da sporije nisu mogli. Kad je zazvonilo za kraj zadnjeg sata prva sam izletjela iz učionice i izašla iz škole. Možda sam se malo previše zaletjela, tatin Dodge se sjajio na suncu. Požurila sam pokraj njega praveći se da ga ne vidim. Žurila sam prema Mariovom autu, ali tata me zgrabio.

"Pusti me!"-rekla sam.

"Hajde kući!"

"Pa idem kući moj dom je kod Maria."-rekla sam i pokazala prstom na Maria koji je trčao prema nama.

"Što se događa?"-upitao je Mario.

"Ja odvodim svoju kćer kući."-rekao je tata.

"Oprostite gospodine nisam znao."-rekao je Mario.

"Ne ispričavaj se!"-rekla sam i maknula tatinu ruku sa svoje i stala iza Maria.

"Nina dođi ovamo vraćaj se kući!"-"rekao je tata.

"Neću, želim novi život s njim."-rekla sam i uhvatila ga za ruku.

Stao je ispred mene.

"Molim vas gospodine shvaćam kako vam je ali molim vas volim ju i ona voli mene. U čemu je problem?"-upitao je izbezumljeni Mario.

"Problem je u vašoj razliki s godinama osam godina mali jesi li ti poludio?!"

"Daj tata pusti ga nemoj praviti scenu."

"Ne Nina u redu je ako je problem maknuti ću se iz tvog života zauvijek."

"Ne nećeš što to pričaš?!"

"Gledaj odvojila si se od svojih zbog mene. Ako je toliki problem u prokletim godinama odlazim."

"Tata da nisi ni pisnuo volim ga vidiš li koliko je dobar da će me ostaviti ako ti smeta! Zašto nam to radiš?"-upitala sam.-"Znaš koliko mi znači!"

"Znam koliko ti znači ali pobjegla si od kuće. Zbog njega, osam godina ste razlike. Žao mi je."

"Razumijem vas."-rekao je Mario i skrenuo pogled.

Stavio je ruke u džepove i okrenuo glavu od mene.

"Ne, tata nemoj molim te!"-rekla sam i susprezala suze.

"Žao mi je, oprosti."-rekao je Mario.-"Molim te samo nemoj plakati."-rekao je tužno i poljubio me u glavu.-"Pametna si ti snaći ćeš se i bez mene."-rekao je i prošao pokraj mene.

"Nemoj ići molim te Mario!"-rekla sam i povukla ga za ruku.

"Nina žao mi je moraš shvatiti teže mi je nego tebi ali ne želim probleme. Oprosti mi!"

Izgledao je kao da će proplakati prošao je pokraj mene i sjeo u auto upalio ga je i otišao tko zna pod kolikom brzinom. Sjela sam u auto, plakala sam.

"Smiri se."-rekao je tata.

"Ne obraćaj mi se ni ti ni mama da vam nije palo na pamet. Gadite mi se!"

"Kontroliraj se!"-rekao je tata.

Samo sam tresla glavom. I plakala. Uparkirao je auto na prilaz izašla sam van i po drvetu se popela do sobe. Karla je odmah upala u sobu.

"Zašto si pobjegla, gdje si bila i zašto plačeš?"

"Dečko kojeg volim izašao je iz mog života jer su mama i tata glupi, bila sam kod njega i ujedno plačem jer su mi to napravili."

"Žao mi je."

"Nema veze, samo se držite svi podalje od mene."

"Imam ideju koju ćeš prihvatiti."

"Slušam."

"Mama i tata imaju godišnjicu u subotu."

"Da, i?"- upitala sam.

"Pa zar si zaboravila odlaze u Istru na dva tjedna."

"Znači mogu otići kod Maria?"-rekla sam.

"Dap."

"Hvala na ideji."

"Ništa, ništa idem moram vježbati."

Izašla je van, napokon, ali tko će dočekati subotu. A onda mi je palo na pamet  što ako on mene ne želi vidjeti? Morala sam saznati. Poslala sam mu poruku:

Mario? Oprosti što ti se javljam, ne znam želiš li da ti se javim.

Mario:

Nina drago mi je što si se javila, znaju li tvoji za ovo? Obećao sam oprosti, ali ne želim prekršiti obećanje.

Nina:

Znam da ne želiš prekršiti obećanje, ali molim te ako me planiraš ostaviti mogu li te barem još jednom vidjeti? Molim te, znaš da te volim ali nedostaješ mi želim te vidjeti!

Mario:

Hmmm.... u redu, znaš da to želim ali bojim se za tebe. Možemo se vidjeti kod mene u subotu u 18?

Nina:

Naravno mojih ionako nema kod kuće idu u Istru... godišnjica im je...

Mario:

U redu, vidimo se.

Nina:

Vidimo se.

Drago mi je da me barem želi vidjeti... nakon svega s mojim tatom. Kao da je primjetio da razmišljam o njemu stao je pored vrata i oslonio se na štok.

"Što hoćeš?"-upitala sam.

"Gledaj Nina moraš shvatiti kako..."

"Što? Moram shvatiti kako je zabavno odvajati me od dečka kojeg volim i koji voli mene?! Ostavio me kako ne bi stvarao probleme kako se ne bi svađala s vama zbog njega!"

"Nino stvarno mi je žao ali naći ćeš nekog drugog mlađeg...."

"Ne neću naći nikog ne želim nikog on je jedan jedini koji me voli cijeni me, niste ga ni upoznali a sudite mu! A, zbog čega to sve zbog prokletih osam godina!"-izderala sam se na njega, zalupila sam vratima i zaključala ih.-"Ostajem ovdje ali vi nećete imati sposobnost komunikacije sa mnom, nećete me moći ni vidjeti! U sobu ću puštati samo Karlu! I da vam nije palo na pamet iskoristiti ju da me izvučete van ili bilo što! Čujete li me!"-povikala sam i sjela na krevet.

Suza mi je kapnula na dlan zatim još njih.

A/N Vote and coment!!♡♡