Ušli smo u kuću, bio sam umoran isto kao i ona. Nina kaže da je imala dosta posla, kod mene je najteži dio bio to da sam pristojan prema svima iako neki od njih nisu prema meni. Uzdahnuo sam i bacio se na kauč, Nina je sjela pored mene i poljubila me u kut usnice.
"Jesi dobro?"-upitala je i pomazila me po kosi na što sam kimnuo.
"Jesam."-promrmljao sam osmijehnuvši joj se.
"Blijed si."-rekla je zabrinuto.
"Kažem ti, sve je u redu. Samo težak dan."-rekao sam pomazivši ju rukom po obrazu.
"U redu."-rekla je i poljubila me na što sam uzdahnuo.-"Što je sad bilo?"
"Nije ništa, samo sam umoran, malo pod stresom."-rekao sam slegnuvši ramenima.
"Pod stresom si jer su samo dva tjedna do suđenja?"-upitala je na što sam usporeno kimnuo.
"Ne znam što bih mislio o tome, mrzim ti priznavati, ali bojim se. Strah me da ne pobjesnim u sudnici i uvučem nas u još gora sranja."-prošaptao sam na što je naslonila moju glavu na svoje rame.
"Nećeš, vjerujem u tebe."-rekla je i poljubila me u čelo pomazivši me po kosi.
Sjedili smo tako oko dvadeset minuta, zatim me nježno poljubila.
"Hoćeš kavu ili čaj? Jesi gladan?"-upitala me i mazila me po kosi.
"Nina, ne moraš ništa ja..."-nije mi dopustila da završim.
"Palačinke?"-upitala je promatrajući me svojim predivnim očima te me svojim pogledom natjerala da legnem.
"Nina..."
"Palačinke?"-ponovila je.
"Ne moraš, ja stvarno..."-i prije nego sam dovršio ona je nestala u kuhinji.
Umorno sam uzdahnuo i sklopio oči. Pola sata poslije otvorio sam oči ugledavši na stoliću pored sebe tanjur pun palačinki i šalicu svježe skuhane kave. Primjetio sam da ona stoji meni okrenuta leđima od mene pored stola. Promatrao sam njeno tijelo, a zatim ju uhvatio za struk i povukao na sebe. Vrisnula je i namršteno me pogledala.
"Jesi ti normalan?"-upitala je ljutito.
"Znaš da nisam."-rekao sam i poljubio ju.-"Jest ćeš sa mnom?"-upitao sam s blagim osmijehom.
"Ne, ja sam večerala."-rekla je na što sam se prestao smješiti.
"Daj..."-poljubio sam ju.-"Makar si kavu napravi pa da popijemo zajedno."-rekao sam na što je ona preokrenula očima.
"U redu."-rekla je i uzvratila mi poljubac te se ustala.
Jeo sam promatrajući njeno vitko tijelo dok je šetala po kuhinji pripremajući si kavu. Nekoliko minuta poslije je sjela pored mene držeći šalicu vruće kave u rukama.
"Tu majicu si nosila na posao?"upitao sam bacivši brz pogled na 'v' izrez njene majice.
"Da, zašto? Jesi ljubomoran?"-upitala je na što sam se naljutio.
"Jesam."-rekao sam ljutito na što je uzdahnula.
"Zašto? To je samo majica."-rekla sam slagnuvši ramenima.
"Nina, oboje znamo tko ti je šef."-ljutito sam procijedio kroz zube.
"I što sad?"-upitala je prekriživši ruke na prsima.
"Ne želim da nosiš takvu odjeću u njegovoj blizini."-rekao sam što sam smirenije mogao.
"Mario, on ima godina kao moj tata."-rekla je nezadovoljno odmahnuvši glavom.
"Svejedno."-rekao sam na što se namrštila.
"Ponašaš se kao dijete."-rekla je preokrenuvši očima.
"Nije istina, samo pazim na tebe i našu vezu."-rekao sam na što je slgnula ramenima.
"Mislim da si ipak malčice pretjerao."-rekla je na što sam preokrenuo očima.
"Uopće nisam."-procijedio sam i spustio ju na sebe.
"Jesi."-rekla je i namrštila se.-"Ali nekako mi je slatko kad si zaštitnički nastrojen. I kad me tako čuvaš..."-rekla je zbog čega sam se rastopio, spustila je ruke duboko u moju kosu i poljubila me.
"Mislio sam da si ljuta zbog toga."-rekao sam i nastavio ju ljubiti.
Zbog osmijeha koji joj je zatitrao na usnama između poljubaca, krv mi je u sekundi postala vrelija. Počeo sam se uspravljati i povlačiti ju bliže na sebe, no onda joj je zazvonio mobitel te ga je ona zgrabila i javila se. Htio sam joj uzeti mobitel i od muke ga baciti kroz prozor, no umjesto toga sam ju samo počeo ljubiti po vratu.
Nina P.O.V.
Mazila sam Mariovu prekrasnu kosu i razgovarala sa svojom sestrom na mobitel. On me svojim nježnim poljupcima pokušavao natjerati da prekinem poziv no nisam to napravila sve dok joj nisam rekla da ne mogu doći.
"Baš ti malo treba da se uzbudiš, zar ne?"-promrmljala sam.
Slegnuo je ramenima.-"Imaš nevjerojatno snažan utjecaj na mene."-ustala sam na što je nezadovoljno prostenjao.
"Primjetila sam."-rekla sam značajno spustivši pogled na donji dio njegovog tijela.-"Iako mi baš i nije jasno zašto."-rekla sam nesigurno i povukla se u kuhinju.
Zbunjeno je gledao za mnom, slegnuo je ramenima i otišao na kat. Odahnula sam i strovalila se na stolicu. Volim ga i ono što sam mu rekla je istina, ali mislim da bi on trebao odmoriti malo. Čim ga malo strastvenije poljubim topi se i gubi konce u rukama. Razumijem kakav je po prirodi i sve mi je jasno, ali mislim da je ipak na mene preosjetljiv. Popričat ću s njim o tome u svakom slučaju. Samo se nadam da to neće prerasti u svađu jer znam kakav je on po pitanju naših odnosa. To je pomalo sklisko područje iakgo je naša veza čvrsta. Pošla sam na kat i pronašla ga u sobi kako sprema košulju u ormar i oblači majicu. Nasmiješio se kad me ugledao.
"Hej, trebaš me?"-upitao je na što sam kimnula.
"Da, htjela sam porazgovarati, ali samo ako mi obećaš da se nećemo posvađati."-rekla sam i sjela na rub kreveta, sjeo je pored mene i zabrinuto me pogledao.
"Nešto se dogodilo?"-zabrinuto je upitao i pomazio me rukom po obrazu.
"Ma nije, samo želim pričati."-rekla sam na što se nekako zabrinuto nasmijao.
"U redu, znaš da mi možeš sve reći."-rekao je na što sam kimnula glavom.
"Samo mi molim te reci da se nećemo posvađati zbog toga."-rekla sam na što je postao nervozan.
"U redu je Nina. Nećemo se svađati ni ja to ne želim."-rekao je slegnuvši ramenima.
Kimnula sam. -"Stvar je u tebi."-rekla sam na što se zbunjeno namrštio.
"U meni?"-upitao je pomalo nervozno.
A/N Znam da poglavlja nije bilo dugo, imam jako puno posla u vezi škole pa ne znam kad će sljedeće....
Vote? Coment? 😘💞
YOU ARE READING
Noćni čuvar
RomancePriča o jednoj običnoj djevojci imena Nina Rog. Koja odlazi u svatove kod obiteljskih prijatelja. Nina je prosječna djevojka koja u svatovima ugleda zgodnog mladog konobara Maria Štrleka. Koji joj za tren promjeni život. Saznajte više u ovoj priči...