Noćni čuvar

~Odužit ću ti se~

Zaspao je gotovo odmah nakon što sam ja izašla. Bio je užasno nemiran, stalno se trzao i okretao. Mrmljao je nešto u snu, nisam ga razumjela, ali stalno je drhtao i kašljao grubim kašljem koji je stvarno loše zvučao. Povlačio je pokrivač i pokrivao se skroz do vrata umatajući se u pokrivač i deku. Svaki puta kad bi se zakašljao uhvatio bi se za pluća drhteći. Bila sam u prizemlju, čitala sam knjigu, ali onda sam začula da stvarno snažno kašlje. Ostavila sam knjigu i brzim korakom se zaputila u sobu. Otvorila sam vrata, okretao se u snu i pričao gluposti. Počeo je zamahivati šakama i mrmljati moje ime, prišla sam krevetu i nježno spustila ruku na njegovo rame.

"Mario..."-prošaptala sam.-"Hej.."-rekla sam i malo snažnije ga povukla za rame.

Trznuo se i naglo otvorio oči, zurio je u mene nekoliko sekundi. Zatim me povukao na sebe i snažno zagrlio.

"Tu si.."-tiho je prošaptao.-"Sa mnom si!"-promrmljao je sretno.

"Ljubavi, mislim da si sanjao nešto."-rekla sam i nježno ga zagrlila spuštajući jednu ruku u njegovu kosu.

Glas mu je trenutno bio grub i hrapav zbog upale pluća, bio je jako blijed i stvarno je izgledao umorno. Nježno me odmaknuo od sebe i poljubio me u ruku.

"Molim te donesi mi one proklete tablete, mislim da umirem."-prošaptao je i pomazio me po ruci.

Kimnula sam i izašla iz sobe te se spustila po stepenicama i potražila tablete. Uzela sam kutiju tableta sa stola iz dnevnog boravka i popela se po stepenicama. Ušla sam u sobu, ali njega nije bilo unutra.

"Mario!"-pozvala sam ga kad sam izašla iz sobe.

"Ovdje sam.."-viknuo je hrapavim glasom, čuo se negdje iz dna hodnika, pratila sam njegov glas.

Ušla sam u sobu iz koje je dopirao glas. Mario je ležao u krevetu ponovno prekriven dekama i pokrivačem.

"Hej, zašto nisi ostao u sobi?"-upitala sam ga kad sam sjela pored njega.

"Želim da ti tamo spavaš."-prošaptao je umorno.

"Spavat ću pored tebe.."-rekla sam, ali me prekinuo.

"Nećeš. Ne želim te zaraziti, dođi k meni samo kad mi nosiš tablete ili ako te zovem. Molim te."-prošaptao je i uhvatio me za ruku.

"Mario, ne smeta mi, volim te i..."-ponovno me prekinuo.

"Nina, molim te, gle volim te i sve. I baš iz tog razloga ne želim da smo u istoj prostoriji jer se možeš razboljeti. Ne želim da prolaziš kroz ovo kroz što ja prolazim."-prošaptao je.

Spustila sam pogled.-"Okej, ako ti tako hoćeš."-prošaptala sam i dodala mu tabletu i čašu vode.

"Hvala ti."-promrmljao je i popio tabletu uz malo vode.

Odložio je čašu na noćni ormarić i pogledao me zamišljenim pogledom. Uhvatio me za ruku i nježno me mazio po zapešću. Prošlo je sigurno pola sata, a mi se nismo nimalo pomaknuli iz ovog položaja. Zaustavio je svoju ruku na mojoj i nježno isprepleo naše prste.

"Lijepa si."-prošaptao je i malo jače stegnuo moju ruku u svojoj.

"Hvala."-prošaptala sam s osmijehom i pomazila ga po obrazu.

"Poljubio bih te, ali trebam čekati dva tjedna najmanje da te ne bih zarazio."-prošaptao je.

"Jebeš to."-prošaptala sam i htjela ga poljubiti, ali zaustavio me.

"Ne."-prošaptao je iako se činilo da me prilično nevoljko zaustavio.

Poljubila sam ga u vrat, a on me nježno zagrlio.

"Volim te..."-zadovoljno sam prošaptala.

"I ja tebe, Mala."-prošaptao je i dopustio mi još jedan poljubac prije nego me odmaknuo od sebe.-"Hajde sad, ne želim da mi se razboliš."-rekao je s osmijehom i spustio se niže u krevet te me nježno udario u rame.

"Ne želim spavati tamo bez tebe."-prošaptala sam tužno i  spustila glavu na njegovo rame.

"Mala, ne želim ni ja bez tebe, ali moraš."-prošaptao je.-"Izdrži bez mene dva tjedna pa ću ti se odužiti."-rekao je i nekako podlo se osmijehnuo.-"Odužit ću ti se za sve godine koje si propatila, a ja nisam bio s tobom."-prošaptao je i poljubio me u vrat.

Nasmijala sam se, i pomazila ga po kosi.

"Okej, idem van. Zovi me ako budeš trebao bilo šta."-prošaptala sam i poljubila ga u čelo te izašla.

A što da ja sad radim dok on spava? Ne da mi se ni čitati knjigu stalno, a rekla sam mu da neću izlaziti. Ne bi bilo u redu od mene da pozovem nekog dok on leži gore bolestan. Taman dok sam razmatrala tu ideju začula sam kucanje na vratima. Otvorila sam vrata i ugledala Karla.

"Hej."-promrmljala sam popravljajući kosu.

"Oho, jesam ja to prekinuo tebe i Maria u nečemu?"-upitao je uz podmukli smijeh.

Nježno sam ga udarila u rame.

"Budalo."-promrmljala sam.-"Nisi nas prekinuo. Zar ti nije javio da je bolestan?"-upitala sam pomalo zbunjeno.

"Mario je bolestan?"-upitao je iznenađeno.

"Aha."-rekla sam.

"Nemoj zajebavat!"-rekao je, pomaknula sam se, te je on ušao u kuću.

"Gore je u sobi na kraju hodnika."-rekla sam na što je kimnuo.

"Pretpostavljam da spava, neću ići sad. Želiš da ti pravim društvo ili da idem kući?"-upitao je.

"Ostani, slobodno. Nije problem."-prošaptala sam.

"I što ćemo mi raditi?"-upitao je.

"Pretpostavljam da ćeš ti popiti nešto, a pod tim mislim na alkohol."-rekla sam s osmijehom.

Široko se osmijehnuo i sjeo za stol dok sam mu ja dodavala čašu. Otišla sam u podrum i s jedne od polica uzela Mariovu vodku te ju donijela u dnevni boravak. Karlu je nešto bljesnulo u očima dok sam mu točila vodku u čašu. Inzistirao je na tome da i ja pijem kako on ne bi pio sam. Tako da sam usprkos svemu natočila vodku u svoju čašu. Nakon što smo nazdravili oboje smo otpili nekoliko gutljaja.

"Mmm.."-promrmljao je.-"Obožavam vodku, već sam ovdje popio nekoliko boca. Da stvar bude bolja bile su Mariove."-rekao je te smo se oboje nasmijali i popili još nekoliko gutljaja.

"Jesi znao da on puši?"-upitala sam.

"Tko ti je rekao?"-upitao je.

"Išao je doktoru jer sam ja sumnjala da ima upalu pluća, i priznao je doktoru da puši. A i našla sam dvije kutije cigareta u njegovom noćnom ormariću. Rekao je da su tvoje, dobro pa sam posumnjala."-promrmljala sam.

Slegnuo je ramenima.-"Ma nije on ni kriv."-prošaptao je i iskapio preostalu vodku iz čaše.

A/N Vote and coment!