Noćni čuvar

Margarita

Sjedila mi je u naručju i pričali smo, nastojao sam skrenuti njene misli s prijašnje teme. Izgledala mi je umorno, kao da joj treba vremena da se opusti i naspava.

"Ljubavi, jesi umorna?"-šapnuo sam joj pored uha.

"Malo."-promrmljala je čvršće se privivši uz mene.

"Spavaj, ja ću te poslije odvesti kući."-promrmljao sam zagrlivši ju.

"Ne, ne smijem spavati, moram ostati budna."-zijevnula je.-"Iskoristit ću ovo vrijeme za maženje s tobom."-promrmljala je i poljubila me.

Nasmijao sam se.-"Nije da bih imao nešto protiv, ali morate odspavati."-ugrizao sam se za jezik.

"Mi?"-upitala je podignuvši glavu.

Slegnuo sam ramenima.-"Pa da, vi."-šapnuo sam i obuhvatio ju nježno rukama oko struka.

Nasmijala se i poljubila me.-"Preslatko je kad kažeš vi."-rekla je poljubivši me.

Osmjehnuo sam joj se i ponovio poljubac, omotala je noge oko mog struka i nastavila me lagano ljubiti. Nedostajalo mi je ovo, užasno mi je nedostajalo i neću lagati da ju nisam htio, jesam, ali nije bilo u redu. Problem je nastao kad je ona rukom kliznula ispod mog remena usnama mi pokušavši odvući misli. 

"Ej, Lena!"-odmaknuo sam usne od njenih i zgrabio ju za zapešća.

Ugrizla se za usnicu i spustila pogled.-"Mislila sam da želiš, nismo dugo."

"Ne želim ništa riskirati."-odmahnuo sam glavom i pomazio ju po kosi.-"Želim da s tim djetetom bude sve u redu i da sve prođe bez problema."-složila se sa mnom, kimnula je i opet se naslonila na mene.

Naravno da bih spavao s njom, učinio bih to odmah, ali sam već dosad svojom nepromišljenošću izazvao dosta sranja tako da sam odlučio prekinuti ju. Da sam onu večer rekao ne, mi bismo sad bili još jedan tajni par, a ne budući roditelji, iako se ne mogu požaliti na činjenicu da ću postati tata. Sjedili smo u tišini i ja sam ju nježno mazio po leđima.

"Molim te nemoj sutra u školu."-provalila je na što sam zaustavio svoju ruku na dnu njenih leđa.

"Lena..."-uzdahnuo sam.

"Molim te, stvarno ne želim da još i ti završiš u istom sranju, onda će početi smišljati teorije i o tome zašto sam ja s tobom i kako sam te pridobila. Ne treba mi to u životu Karlo, ne želim da prolaziš kroz to."-i dalje joj je glava bila naslonjena na moja prsa.

"Moram otići."-neću te pustiti da se sama boriš protiv tih kretena, malo ću 'popričati' s nekima od njih i problem će biti riješen."-slegnuo sam ramenima.

"Karlo, da ti nije palo napamet udariti bilo koga od njih! Navući ćeš si probleme s policijom i što onda? Nisu vrijedni toga, samo odustani i pusti ih, s vremenom će im valjda dosaditi."-prošaptala je uzdahnuvši.-"Samo odustani."

"Nema šanse da odustanem, otići ću tamo. Riješena stvar."-vidio sam kad joj je usnica zadrhtala i naslonila je glavu natrag na moja prsa.

Super, sad sam ju opet rastužio. Priznajem, bio sam malo oštar, ali nemam izbora, inače će nastaviti navaljivati. Moram srediti nešto s njenim tatom pa da sutra odemo do te njene škole pa da malo pogledam u kakvom se ona to okruženju školuje. Ipak, pozitivna stvar trenutno je što Lena ne plače, samo leži na meni i šuti.

"Danijela."-začuo sam njen tihi glas pored svog uha.

"Što?"-upitao sam zbunjeno.

"Danijela."-šapnula je, zastavši na tren da čuje moju reakciju, nisam reagirao.-"Želim da se naša kćer zove Danijela."-promeškoljila se na meni.

"Zašto baš Danijela?"-upitao sam i lagano ju privio uz sebe.

"Sviđa mi se to ime, a tebi ne?"-nervozno je upitala malo se odmaknuvši da me pogleda u oči.

"Lijepo je."-priznao sam kimnuvši.-"Zašto misliš da je curica?"-upitao sam na što se nasmijala.

"Ne mislim, samo kažem, za slučaj da dobijemo curicu."-poljubila me i nasmijala se.-"Koje bi ti htio za curicu?"- upitala je jednu ruku spustivši u moju kosu.

"Nisam baš previše razmišljao o tome, ali uvijek mi se sviđalo ime Nika."-slegnuo sam ramenima.-"Volim povijest."-protumačio sam kad me zbunjeno pogledala.

"A za dečkića?"-upitala je sad mi se zagledavši u oči.

"Nemam pojma, Lena. Nisam razmišljao, Andrej mi je lijepo ime ili Dorijan."

"Ja bih Vladimir..."-činilo se kao da se nećka prije nego je to rekla.

"Sviđa mi se."-nasmijao sam joj se na što joj je rumenilo oblilo lice i lagano me poljubila.

"Nisam nikad mislila da ću doživjeti nešto slično ovoj našoj situaciji ili dečka kao što si ti."-opet me poljubila i lagano uzmakla.

"Imaš sreće."-nasmijao sam se.-"Da nisi onaj put prolila piće po meni u kafiću i da se taj put nisam naljutio, ne bismo sad bili gdje jesmo."-nasmijao sam se prisjetivši se tog trenutka.

"Da... Uništila sam sam ti duksu svojom margaritom od lubenice..."-nasmijala se.-"Bila je siva duksa, zar ne?"

"Je, s natpisom Seattle."-odmahnuo sam glavom.-"Dok sam se dovezao kući auto mi je već pokupio miris lubenice i ostalo je tako puna dva dana."-osmjehnuo sam se i poljubio ju.

"Kao da si se žalio, odmah sutradan si se vratio u kafić da me potražiš i bila sam tamo, ali ja nisam tražila tebe već novu margaritu."-na to sam se nasmijao i odmahnuo glavom.

"A tko ti ju je platio na kraju?"-upitao je s podignutom obrvom.

"Hmm, nisam sigurna, mislim da je bio neki lik s faksa ili čak moj nastavnik fizike iz osnovne... ne sjećam se."-nevino je slegnula ramenima osmjehnuvši mi se.

"Mhm, nisam znao da sam nastavnik fizike."-sarkastično sam prokomentirao.

"Oo, jesi, i to eksperimentalne..."-šapnula mi je na uho i istog trena me poljubila.

Nasmijao sam se.-"Pa za to čak imamo i dokaz..."-prokomentirao sam na što me lagano udarila po glavi.

"Ej! Ne nazivaj dijete dokazom!"-prekorila me i poljubila.-"Ali... to je bio zabavan eksperiment."

Taman sam se htio pobuniti da nije pošteno što meni ne da da kažem da je dokaz mog 'predavanja' naše dijete, a sad ona to sve naziva eksperimentom, no poljubila me tako strastveno da sam na trenutak zaboravio i koja je godina, a kamoli neke nebitne prijekore.

"Moram kući."-promrmljala je blizu mojih usana.

"Ne možeš, ne još..."-potužio sam se.

"Moram, sutra idem u školu."-promrmljala je i poljubila me.

"Pa, idem i ja."-na to je preokrenula očima.-"Ne, ti ideš na posao, jasno?"

"Nema šanse."-nasmijao sam se poljubio na što se ustala, ustao sam za njom i obukao se, a zatim njoj svezao vezice na cipelama i pomogao pri oblačenju jakne, kao i uvijek.

Izašli smo van, i dalje je bilo vraški hladno, sjeli smo u auto koji sam pokrenuo i polako smo krenuli s prilaza.

A/N Vote and comment! :)