Noćni čuvar

~Svađa~

Nina P. O. V.

Probudila sam se s osmijehom, sanjala sam Maria. Žao mi je što sam se već probudila, isto kao što mi je žao i što je sinoć odbio te otišao kući. Bila sam razočarana, htjela sam da ostane makar prespavati, ali moje moljakanje ne bi uspjelo. Sad sam bila razočarana prisjećajući se sinoćnjih događaja. Htjela sam to ponoviti, ali da se ovaj put stvarno nešto dogodi. Nije me više bilo briga za ovaj dogovor, htjela sam ga opet vidjeti. Izašla sam na hodnik i srela Karlu.

"Hej."-prošaptala sam.

Zaustila je da me pretpostavljam pozdravi, no onda je samo ušutjela. Iznenađeno me promatrala.

"Imam nešto na licu?"-upitala sam totalno zbunjena.

"I mislila sam da sam sinoć čula nešto."-protisnula je kroz stisnute zube i odmarširala niz stepenice.

Zbunjeno sam gledala za njom, a onda se lijeno odvukla u kupaonicu, umila sam se i onda zagledala u ogledalo. Čini se da se Mario sinoć baš uživio, pomislila sam promatrajući malenu ljubičastu modricu na svom vratu. Bila je dovoljno velika da bi mi sada tvorila problem. Morala sam ju nekako skriti, kad u tome nisam uspijela obukla sam majicu s malo višljim ovratnikom. Htjela sam mu poslati poruku, ali Karla je već dovoljno bijesna što je došao sinoć. Spustila sam se u prizemlje tek kad sam bila uvjerena da se ništa ne vidi. Ušla sam u kuhinju i odmah se poželjela vratiti natrag na kat. Tata je sjedio za stolom ispijajući kavu sanjivo promatrajući mamu dok je ona pripremala doručak. Karla je sjedila i mrzovoljno grizla tost premazan pekmezom od jagode. Toni je samo uzeo bananu i ,pretpostavljam, vratio se u sobu. Ja sam se nećkala, tata me promatrao sa zanimanjem, Karla nije ni podigla glavu, a mami je očito bilo neugodno te se samo okrenula od nas. Wow, kakva podrška. Prošla sam oko stola s Karline strane i uzela jabuku iz zdjele pored hladnjaka, mama se u tom trenutku okrenula, a ja sam ne predvidivši to krenula prema sudoperu te sam se zabila u nju. Kava koju je u tom trenutku imala u ruci sad je bila razlivena po mojoj majici i cijedila se po podu. Mama je odložila šalicu na stol i zaprepašteno me pogledala. Hvala Bogu, makar kava nije bila vruća.

"Nina, jesi dobro?"-upitala je i uzela ubrus te mi počela uklanjati tekućinu s ruku i majice.

"Dobro sam."-šapnula sam.

Njena ruka je prišla mom vratu i počela brisati kapljice kave, bilo je prekasno da ju zaustavim kad je pomaknula ovratnik i ugledala dokaz Mariove i moje "igre".

"Ovo nisi imala jučer, i to nije posljedica opekline od kave.."-bilo je prekasno da se zaustavi.-"Mario je bio tu sinoć?"-šapnula je, više je zvučalo kao tvrdnja nego kao pitanje.

Krajičkom oka ugledala sam tatu kako kipi od bijesa misleći da to ne primjećujem. Odmaknula sam njenu ruku.

"Da, je. I ništa se nije dogodilo."-prosiktala sam jer je tata još više bijesnio sad se ustavši.

"On nema što ovdje tražiti! Ako se već moraš jeb..."

"Sad mi je stvarno više dosta!"-zarežala je mama.-"Ušuti! Pretjeruješ! Ja i ti više tehnički ni ne postojimo, zato ušuti jer te u bilo kojem trenutku mogu vratiti natrag u zatvor! Rekla je da se ništa nije dogodilo! Dosta mi je više!"-izderala se odgurnuvši ga te se počela brzim korakom kretati prema katu.

Ostala sam nijemo stajati na mjestu zureći u kapljice kave koje su se još uvijek slijevale niz tkaninu moje majice. Šutke sam pokupila kavu s poda i okrenula se te vratila u sobu, presvukla sam se u čistu odjeću i ostala sjediti u tišini. Bilo mi je žao mame.

Leonardo P. O. V.

Ušao sam u našu spavaću sobu i ugledao Jelenu kako stoji pored prozora i gleda van, nije me primjetila. Prišao sam joj i obgrlio ju rukama oko struka. Trgnula se.

"Makni se!"-razljutila se.

"Ljubavi..."-pokušao sam i spustio glavu na njen vrat.

"Ne zovi me tako. Ti si užasna osoba."-šaptala je drhteći.

"Jelena... nemoj mi to govoriti. Što želiš da napravim. Molim te, povuci zamolbu za razvod. Volim te, znaš to. I ti voliš mene, nisam to umislio."-šaptao sam.

"Neće se dogoditi."-šapnula je okrenuvši se prema meni.

"Molim te..."-šapnuo sam i približio svoje lice njenom, nervozno je oblizala usnice.

"Makni se."-šapnula je i počela ubrzano disati.

"Zašto me toliko mrziš? Želiš li da se ispričam Nini? Da dam svoj blagoslov njoj i onom njenom?"-tražio sam kompromis.

"Mogao si ju ubiti."-šapnula je sa suzama u očima.

"Pokušavao sam joj objasniti, nije me slušala."-nastavio sam no bila je ljuta.

"To je naše dijete. Koliko god da nisi volio to što su zajedno pretjerao si."-promrmljala je.

Nisam znao što da kažem, žalio sam za sve što sam napravio, ali što god da kažem ispast će pogrešno. Poljubio sam ju, znao sam da je to i očekivala. Dopustila mi je nekoliko trenutaka, a potom me nježno odgurnula. Uzdahnuo sam pognuvši glavu. Trenutak me promatrala netremice, a onda se odmaknula.

"Što da napravim da odustaneš od rastave?"-upitao sam sasvim očajan.

"Napravio si dovoljno. Ne možeš popraviti štetu."-uzdahnula je i zataknula pramen kose iza uha izašavši iz sobe. 

Bio sam bijesan. Udario sam šakom po prozorskoj dasci koja je na jednom dijelu sada imala napuklinu. Prošao sam si rukom kroz kosu i napustio sobu. Mrzio sam samog sebe, nisam smio dopustiti da se sve ovako brzo uništi.

Mario P. O. V.

"Ako si došao raspravljati o onome jučer, znaš gdje su ti vrata."- promrmljao sam namršteno pokušavajući upaliti cigaretu no šugavi vjetar mi je to onemogućavao.

Povukao sam se u zavjetrinu i napokon uspio. Nakon toga sam ipak ušao u kuću jer je vani počelo zahladnjivati. Karlo je ušao za mnom preokrećući očima.

"Da došao sam zbog toga, žao mi je zbog onih idiota. Nisam znao da će biti takvi kreteni."

"Dorian možda je bio odvratan, ali on makar nije bio mamlaz poput Filipa."- promrmljao sam ubacivši nekoliko drva u vatru.-"Osim toga, ne znam otkud Filipu ideja da bi ja spav'o s djetetom od 17 godina. Takav jadnik na njegovo razočarenje nisam."

Sad mi je ovim razgovorom samo uništio raspoloženje, a bio sam dobre volje. Ipak, cigareta me donekle smirila dok sam udisao dim poigravajući se vlastitim mislima o tome što Mala radi.

A/N Vote and coment.