Okrenem se ka Jovelji i dodam mu loptu. U sledećem momentu, lopta se nalazi u mreži iza Miloša, a Jovelja srećno skače po terenu.
"Smiri doživljaj. Ovo je samo trening."
"Da, da. Samo trening. A kad ti da gol na treningu, onda je to kao da si ga dao na svetskom prvenstvu."
Prevrnem očima pa se okrenem ka Milošu.
"Da li ja ikad pravim ovoliku budalu od sebe,kao Jovelja?"
"Ne želim da odgovorim na to pitanje!"
"Neću te pojesti! Samo hoću da čujem iskren odgovor."
"Znam ja da ti nećeš ,al' Jovelja jutros nije ništa jeo. Ne bih ja da mu budem doručak."
Jovelja složi neku ljutu facu i loptu, koja se magično našla ispred njega, napuca nogom u Miloša.
"Mir, deco!
Okrenem se i vidim Žuleta kako se smeje.
"Bać mi ti trebaš sad."
"Reci, kaLu."
"Da li ja pravim budalu od sebe kad dam gol?"
"Nisi ni svestan koliku."
Vidim Jovelju kako se cereka, dok ja namršteno gledam u Žuleta.
"Ali iskreno Jovelja pravi još veću budalu od sebe."
Na novu Žuletovu opasku se počnem cerekati, dok se Jovelja u sekundi namršti. A onda mi pogled zaluta ka Gobelji i devojci s' kojom priča. U sledećem trenutku njen pogled pronalazi moj. Nasmeši mi se,a ja se oduzmem. Lepšu devojku u životu nisam video.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Odmeravam je od glave do pete,a onda odjednom "BAM", ležim na zemlji. Uhvatim se za glavu, na mesto u koje me lopta pogodila, i uputim jedan besan pogled ka Jovelji.
"Idi u tri lepe, konjino! Gledaj gde bacaš tu loptu!"
Okrenem se ka devojci i vidim kako se smeje. Ee, super, Luka, već si se osramotio!
"Pa da ti ne bleneš u Gobeljinu sestru, ja mu ne bih rekao da te gađa loptom u glavu."
Okrenem se zbunjeno ka Žuletu.
"Gobelja ima sestru?"
"Pa očito da ima, ako trenutno priča s' njom."
Prevrne očima i pogleda smoreno u mene.
"Au, brate. Zašto nikad ne priča o njoj?Mislim, definitivno nema razlog da je krije, jer je prelepa!"
"Baš zato nikad i nije pričao o njoj s' tobom. Mnogo voli sestru, tako da ti je bolje da odbiješ od nje, švaleru, dok te on nije ubio."
Ali to što on priča, ja više ne čujem, jer mi se ona upravo ponovo nasmešila. Na njen osmeh sam, kao po nekoj komandi, krenuo ka Gobelji i povukao i Jovelju sa sobom.
"De si, Gobelja."
"De ste, klinci. Evo baš pričam Staši o vama dvojici."
"O čemu tačno?"
De, Gobelja, brate moj, nemoj da si me osramotio.
"O tome kako ste se napili na "Crveno-beloj večeri", pa smo Žule i ja posle morali da vas nosimo kući. I o tome kako si se ti hvalio kako znaš da skijaš pa si onda tresnuo u drvo, kad smo bili na Kopaoniku, na pripremama. "
Au, Gobelja. Pa ti mene ocrni za ceo život. Pogledam u Stašu i vidim kako umire od smeha.
"Ha-ha, ne zaboravi ti k'o te izvlači kod trenera svaki put kad se napiješ, što je bilo skoro svaki dan, nakon što te Nataša ostavila."
Staša ga je samo pogledala i počela da se cereka, a Gobelja me pogledao onim svojim "ubiću te" pogledom. Samo sam se nasmejao i dobacio "Prvi si počeo".
Okrenuo sam se ka Staši, koja je konačno prestala sa smehom.
"Inače, ja sam Luka. I nisam ni upola takav kreten, kakvim me je tvoj brat sigurno prikazao."
Pružio sam ruku, koju je ona bez mnogo razmišljanja prihvatila.
"Staša. I poznajem svog brata dovoljno da znam kad ocrni nekog samo da bi ga sklonio od mene."
Namigne mi i okrene se ka Gobelji.
"Maki, da li bi mogao da me odvezeš kući? Treba da odem do faksa, po raspored predavanja."
"Nema šanse da će me trener sad pustiti."
"Znači, gradski prevoz."
Napravi smorenu facu, a ja dobijem sjajnu ideju.
"Mogu ja da te odvezem. Meni je trening ionako gotov."
Ona se nasmeši, a Gobelja me namršteno pogleda.
"Nemoj ništa da pokušava, inače ću te udaviti."
"Eejj, eejj, smiri doživljaj. Zar si zaboravio da sam ja sa Teodorom i da sam ja veoma veran dečko?"
"Ma da. Zar nije isteklo njenih sedam dana? Veran si sve dok ne nađeš bolju i lepšu od prethodne."
Nasmejem se na njegovu opasku,jer realno ja i jesam takav. Svaka veza ima unapred određen rok trajanja, a ovoj sa Teodorom rok ionako ističe sutra.
Staša me smoreno pogleda, a ja skontam da sam sad sâm sebe sjebao do kraja.
"Idemo li danas?"
"Samo da uzmem opremu iz svlačionice i krećemo."
Nasmešim joj se, s' nadom da će da uzvrati, ali ništa. Ovo će definitivno biti teže nego što sam mislio.
