"Iliću, ostavi decu malo na miru. Idemo ti i ja lepo do grada za promenu. Staša, ideš s nama?", mama pristane na Damjanovu ideju, pa ode na sprat da se presvuče, a tata ode za njom."Hvala, ujko.", iskreno mu zahvalim u ime svih nas, a on mi kaže da nemam za šta da se zahvaljujem.
"Samo vi klinci uživajte. Ali nemojte da napravite totalni haos.", kroz smeh mu obećam da nećemo, pa sačekam da izađu iz kuće da bih pozvao ekipu kod nas.
"Dolaze?", Iskra veselo upita, a ja potvrdim.
"Vukašine, idi po Lenu. Ponovo ceo dan provodi pričajući sa Maksom.", prevrnem očima, jer s njima nikad ništa normalno. Ili se ne javljaju jedno drugom ili se ne skidaju sa telefona po ceo dan.
Vukašin me posluša i ode po nju. Vrati se tek nakon deset minuta, verovatno jer je Lenu bilo teško odvojiti od telefona. Nije kao da je pupčanom vrpcom vezana za Maksa.
"Zašto mene maltretirate, kad vama dolazi društvo?", smoreno upita, zbog čega prevrnem očima. Otkako se pomirila sa Maksom svaki dan je drugačije raspoložena. Danas je na redu očito netrpeljivost.
"Pa Veljko više dolazi zbog tebe, nego zbog mene.", Vukašin opušteno prokomentariše, pa zaradi Lenin zbunjeni pogled. Ne vrišti, ne prevrće očima, samo stoji i zbunjeno gleda u njega kao da o nečemu razmišlja.
"Zar niste primetili kako je u poslednje vreme finiji prema njoj nego ranije?", Sofi se nasmeši, pa konačno ugledam kako se Lena mršti.
"Svi smo takođe primetili i da ti i Vukašin ne skidate pogled jedno s drugog.", sedne na kauč i dohvati čips sa stola, ne obraćajući pažnju na nas ostale. Ipak smo uspeli da joj dignemo živac.
Ne pomeri je čak ni zvono, pa Iskra ode da otvori. Nemanja ostane u hodniku da se pozdravi s njom, a Irina požuri ka meni. Veljko uđe poslednji i pogledom polako preleti po sobi. Njegov pogled se na par trenutaka zaustavi na Leni, a onda priđe Vukašinu i pozdravi se s njim.
Postoji neka čudna tenzija između njega i Lene, još otkako su pre par sedmica bili sami u dvorištu. Izašli su kao neprijatelji, a kad su se vratili sve je postalo čudno. Voleo bih da znam šta se desilo napolju.
"Do kad nema vaših?", Irina me tiho upita, na šta ja slegnem ramenima.
"Par sati. Damjan će nam javiti kad krenu nazad."
"Pa super. Taman dovoljno vremena da se zabavimo."
•Lena's pow•
"Zar ćemo ponovo igrati ovu glupu igru?", prevrnem očima na nečiji predlog da igramo istinu/izazov. To bukvalno igramo svaki put.
"Da. I odmah da se dogovorimo, nema odustajanja od izazova. Nismo mi seka perse.", Sergej preuzme mesto vođe, a mi počnemo da se smejemo. Složimo se da nema odustajanja i dogovorimo da počnemo od Sergeja.
"Vukašine, istina/izazov?", okrene se ka njemu, a Vukašin izabere istinu.
"Da li ti se sviđa Sofi? Budi u potpunosti iskren.", ozbiljno ga pogleda, pa u momentu nastane tišina.
"Brate, to je tako očigledno ", Veljko uz prevrtanje očima prekine tišinu, zbog čega ga Vukašin prostreli pogledom. Sofi ga pažljivo posmatra, zbog čega se okrene ka njoj.
"Da, sviđa mi se.", prevali preko usana, dok rukom nervozno prolazi kroz kosu. Na Sofinom licu zablista osmeh, pa mu prizna da se i on njoj takođe sviđa.
Napokon se i to dogodilo.
"Iskra, istina/izazov?", Vukašin dalje nastavi niz pitanja, a ona izabere istinu. Nikad nije bila tip za izazov.
"Što Nemanja?", i dok je Nemanja nasmešeno posmatra, ona se ponovo crveni.
"Ne znam. Svideo mi se na prvu, pogotovo nakon što smo počeli da se družimo češće.", prosto slegne ramenima, a on je pred svima nama poljubi.
Mnogo su slatki zajedno.
"Irina, šta ti biraš?", pogleda je upitno, a Irina kao i obično izabere istinu.
"Da nisi s Sergejem, s kim bi bila?", Irina se zamisli, pa na kraju samo slegne ramenima.
"Nemam pojma. Niko mi ne pada na pamet."
"A Aleksa koji te i dalje muva, iako si zauzeta?", Sergej ljubomorno upita, zbog čega ona prevrne očima.
"Ne muvam ja njega, već on mene. Ja sam tvoja devojka i tako će i da ostane.", kaže ozbiljno, a njemu osmeh naraste. Mislim da mu je srce sad puno.
Drago mi je da je uspeo da nađe ovako divnu devojku. Mnogo je bolja od Kejt.
"Sofi, istina/izazov?", Irina se okrene ka njoj, a Sofi po prvi put danas odabere izazov.
"Klasika. Poljubi Vukašina.", nespretno ispuni izazov, pa uključi i Veljka u igru, a on kao i uvek izabere izazov. Da li taj dečko ikad bira išta drugo?
"Poljubi Lenu.", Sofi izdeklamuje izazov upućen Veljku, zbog kog se ja zaledim.
"Pa da me ubije. Nisam lud.", odmah pokuša da odbije, dok me gleda pravo u oči. Znam da je ovo da mi ne bi stvarao probleme. Ipak sam zauzeta.
"Nema toga. Dogovorili smo se da nema odustajanja.", Vukašin prvi podrži Sofijinu ideju, a onda to urade i svi ostali.
Veljko me pogleda, tražeći moju dozvolu, a ja na posletku slegnem ramenima. Neće me ubiti jedan poljubac, zar ne?
Priđe mi polako, pa nežno spusti usne na moje. Trnci prođu mojim telom, zbog ovog poljupca. Nakon što se odvoji od mene, ja ostanem zbunjeno da razmišljam o ovome što se desilo.
Bio je to stvarno dobar poljubac.
YOU ARE READING
𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅
Fanfiction#𝑓𝑜𝑜𝑡𝑏𝑎𝑙𝑙_𝑟𝑜𝑚𝑎𝑛𝑐𝑒 𝐶𝑜𝑣𝑒𝑟 𝑏𝑦 @𝑑𝑎𝑛𝑖𝑐𝑎𝑠𝑖𝑑𝑒𝑟𝑒𝑢𝑚 ❤ °𝑆𝑒𝑧𝑜𝑛𝑎 1° 𝐹𝑢𝑑𝑏𝑎𝑙𝑠𝑘𝑎 𝑧𝑣𝑒𝑧𝑑𝑎 𝑢 𝑢𝑠𝑝𝑜𝑛𝑢, 𝐿𝑢𝑘𝑎, 𝑘𝑜𝑗𝑖 𝑚𝑒𝑛𝑗𝑎 𝑑𝑒𝑣𝑜𝑗𝑘𝑒 𝑠𝑣𝑎𝑘𝑒 𝑠𝑒𝑑𝑚𝑖𝑐𝑒, 𝑗𝑒𝑟 𝑧𝑎 𝑛𝑗𝑒𝑔𝑎 𝑠𝑣𝑎�...