𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 21

"Moram da te pitam nešto.", Nemanja me zaustavi pred školom, a ja ga zbunjeno pogledam.

"Pitaj, ali brzo. Treba da se nađem s Irinom.", nervozan sam zbog prvog pravog sastanka s njom.

"Ako žuriš, nije bitno.", skrene pogled, a ja se setim da je već jednom hteo nešto da me pita, a ja sam ga iskulirao.

"Zapravo ne žurim. Šta si želeo da pitaš?", zanemarim činjenicu da će me Irina čekati, jer želim da čujem o čemu se radi. Unervozi se, pa pomislim da je Iskra u pitanju.

"Je l' Iskra možda ima dečka?", pita dok luta pogledom svuda oko mene. Osmehnem se pa odmahnem glavom.

"Nema."

"A neko da joj se sviđa?", oprezno upita, a ja ne izdržim pa klimnem glavom. Osmeh nestane s njegovog lica, pa se rastuži.

"Hvala, Sergej. Lepo se provedi sa Irinom. Vidimo se kasnije.", pozdravi se i ode, pre nego što uspem išta da mu kažem. Zajebao sam stvar ovaj put i Iskra će da me ubije.

Setim se da me Irina čeka, pa požurim da se nađem s njom. Posle ću razmišljati o Nemanji i Iskri.

•Nemanja's pow•

Bravo, Nemanja. Sviđa ti se devojka, kojoj se već neko sviđa. Toliko dugo se družila s Ivanom, ali kad ja nikad nisam obratio pažnju na nju. A sad je kasno, jer joj se neko drugi sviđa.

Uđem u stan nakon pola sata pešačenja i razmišljanja o situaciji u kojoj sam se našao, pa me obraduje činjenica da je stan prazan. Obožavam kad sam sam. Krenem ka kuhinji u potrazi za hranom, ali me zaustavi zvuk Whatsapp poruke. Vratim se po telefon, pa unesem prostu šifru i otključam ga.

Iskra ⚡💙

Stigao si kući? ☺

Koliko me obraduje njena poruka, toliko se i rastužim kad shvatim da ona mene gleda kao prijatelja.

Upravo. Šta ti radiš?

Iskra ⚡💙

I ja stigla malopre, pa se dogovaram s Lenom oko žurke za vikend. Doćićeš? 😊

Zaista bih želeo, ali nema smisla.

Mislim da ne mogu. Imam nekih obaveza 😏

Zapravo ću ceo dan provesti u stanu, verovatno gledajući fudbal ili igrajući utakmice. 

Iskra ⚡💙

Aha, razumem. Dogovor za tekmu važi? 🙈

Setim se da sam je pozvao na utakmicu za vikend, pa pošto ne želim da budem previše grub i da je slučajno povredim, napišem da važi. S mukom joj napišem da moram da idem, pa naš razgovor prestane.

Zašto sam ja toliki baksuz?

•Lena's pow•

Primetim da je Iskra neraspoložena, pa je pitam za razlog. Tužno mi pokaže čet sa Nemanjom, a ja se namrštim. Koji je njemu đavo?

"Ma pusti budalu, možda je u PMS-u. Pitaćemo Sergeja o čemu je reč kad se vrati.", utešno kažem, a ona samo klimne glavom i ode na sprat, ostavljajući me samu sa Sofijom.

"Nismo se dogovorili oko žurke za vikend.", progunđam pa se okrenem ka Sofi.

"Zar ne možemo da napravimo nešto manje?", oprezno upita, dajući mi do znanja da se nimalo nije promenila tokom vremena. Nikad nije volela gužvu.

"I to što kažeš vala. Koga zovemo?"

"Irinu obavezno.", nasmejemo se obe jer znamo da bi nas Sergej ubio da ne pozovemo njegovu voljenu devojku.

"Računaj i Veljka tu, jer Vukašin ne može bez njega. To sam čak i ja shvatila.", nasmeje se, a ja prevrnem očima na spomen tog debila.

"Nemanju, jer je Iskra u ljubavi s njim.", nasmeši se, ali ja ne uzvratim osmeh ovaj put.

"Nemanja neće doći, ima nekih obaveza.", pođe nešto da kaže na tu temu, ali joj ja ne dozvolim. Dogovorimo se da pozovemo još neke ljude kako iz našeg, tako i iz Iskrinog razreda. Ne nešto previše, ali dovoljno za dobar provod.

Čujem otvaranje vrata, pa pomislim da je Sergej došao zbog čega se u par sekundi nađem u hodnik. Prevrnem očima kad ugledam Veljka sa Vukašinom.

"Vidim da si mi se baš obradovala.", nasmeje se, a ja se bez reči okrenem i vratim u dnevnu kod Sofi.

"Gde je Iskra?", Vukašin upita čim se pojavi u dnevnoj, a ja mu kažem da je otišla u sobu, jer je neraspoložena.

"Što? Zar se nije jutros videla sa Nemanjom? Mislio sam da će ceo dan da blista od sreće.", zbunjeno izgovori, a ja prevrnem očima.

"Ma Nemanja nije baš sav svoj. Rekao joj je da ne može doći na žurku zbog nekih obaveza i sad je tužna. Možeš misliti kakvih obaveza on može da ima."

"Ala si ti mrgud. Možda dečko ima nekih porodičnih obaveza, otkud znaš.", Veljko stane u odbranu Nemanje, a ja samo uzdahnem.

"Ja samo ne volim kad su ljudi do kojih je meni stalo tužni.", kažem iskreno, a on se samo osmehne.

"Ne volim ni ja kad si ti tužna, sestrice, ali ipak jesi.", Vukašin me zagrli, a ja mu snažno uzvratim zagrljaj. Naše grljenje prekine zvuk mog telefona, pa ga Veljko uzme ne bi li mi ga dodao. Pogleda u ekran, pa primetim da se na trenutak namrštio.

Ugledam Maksovo ime na ekranu, zbog čega stanem kao ukopana. Vukašin to primeti, pa mi uzme telefon iz ruke, odbije poziv i vrati ga na sto. Osetim olakšanje, jer ne znam šta bih mu rekla da sam se javila.

"Što si joj odbio poziv?", Veljko ga zbunjeno pogleda, a ja poželim da propadnem u zemlju. Zar je baš morao da sazna da imam problema sa Maksom?

"Ma joj, duga je to priča.", Vukašin mi ne da da dođem do reči, a meni dođe da ga udarim jer me samo još više potkopava. Ako sazna u kakvom sam odnosu s Maksom trenutno, počeće još više da me zeza i muva. To mi zaista nije potrebno.

Veljko samo slegne ramenima, pa se posveti nečemu na svom telefonu.

"Dolaziš ti na žurku?", Vukašin ga upita, a njegov pogled završi na mene.

"Da li će ti smetati ako dođem?", iznenadi me svojim pitanjem, pa odlučim da mu kažem da hoće. Svaki put kad je tu, samo mi živce iskida. Čudi me da će ovaj put biti fin.

"E onda sigurno dolazim."

Izvinjavam se što deo ide tek sad, ali sam u takvoj gužvi da sam prosto zaboravila da treba da ga izbacim 🙈

Hvala vam na 50k, ne mogu da poverujem da smo zaista dogurali dotle 💙