𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 34

"Nisi ni svesna koliko nam je drago da te ponovo vidimo ovde.", Iskra se obrati Irini, nakon što su nam ona i Sergej objasnili da su se pomirili. Iskreno, već mi je bilo dosadilo da ga gledam onakvog.

"I meni je. Šta sam propustila?", upita zainteresovano, dok je Sergej grli, kao da ne želi ni slučajno da je pusti ponovo.

"Ništa specijalno. Samo novu krizu u Leninoj i Maksovoj vezi. Ali to je već standardno.", Vukašin se našali, na šta prevrnem očima. Otkako je saznao da je Veljko zaljubljen u mene, ne prestaje da me zeza.

"A gde je Veljko?", kao da je tek sad shvatila da ga nema, Irina zbunjeno upita, a ja spustim pogled.

"E da, što ga niste zvali?", i Nemanja se uključi, posmatrajući malo Vukašina, malo mene. U sebi se molim da će Vukašin da ćuti, ali znam da od toga nema ništa.

"Nećete ga videti u skorije vreme."

"Što? Nisu se Lena i on valjda opet posvađali?", Sergej me gleda upitno, ali ja ništa ne kažem. A i zašto bih išta rekla, kad je Vukašin već tu, da im sve ispriča.

"Baš suprotno. Zaljubio se, pa zbog činjenice da je Lena sa Maksom, ne želi više da dolazi.", primetim kako ga svi osim Nemanje, gledaju iznenađeno. Zbuni me to što jedino Nemanja deluje kao da ga vest nije iznenadila, pa ga pogledam upitno.

"Još otkad se potukao zbog tebe, bilo mi je jasno da će doći do ovoga. Zar ste vi ostali slepi?", sad on njih posmatra zbunjeno, kao da mu nije jasno kako je samo on to video.

"Potukao?", Irina upita iznenađeno, pa joj Sergej objasni situaciju.

"To je baš slatko.", odmah se razneži, na šta ja prevrnem očima. Zašto su svi tako srećni zbog toga?

"I? Kako ćeš da reaguješ?", Nemanja me upita, a ja ga pogledam kao da je pukao skroz na skroz.

"Nikako.", kažem jednostavno, pa zaradim njegov zbunjeni pogled.

"Zašto?"

"Zato što imam dečka. Ako ste vi već zaboravili, ja nisam."

•Sergej's pov•

Svi dobijemo priliku da gledamo kako Lena demonstrativno odlazi na sprat. I upravu je.

"Preterali ste.", pogledam prvog Nemanju, pa krenem na sprat za njom. To je ipak moja mala sestra i kao dobar stariji brat moram da budem tu za nju.

Pokucam na vrata njene sobe, pa čujem jedno mrzovoljno Ko je? s druge strane vrata.

"Leno, ja bih da popričamo."

"Uđi.", da mi dozvolu da uđem u njenu sobu, pa ja požurim pre nego što se predomisli. Zateknem je kako leži na krevetu, gledajući u plafon. Sednem pored nje i zbunjeno je pogledam.

"U čemu je problem?", postavim direktno pitanje, jer ne volim previše da okolišam.

"Ni u čemu.", kao robot, koji je naučen da ponovi jednu te istu frazu na hiljade puta, izgovori, zbog čega uzdahnem.

"Znaš da hoću samo da ti pomognem. Šta se dešava?", ponovim pitanje, dok ne skidam svoj pogled s nje. Podigne se u sedeći položaj, da bi bila oči u oči sa mnom.

"Ne znam, Sergej. Prosto osećam se kao ogroman haos.", kaže tiše, a ja pokušavam da razumem šta to tačno znači.

"Jer se Veljko zaljubio?", pogledam je zbunjeno, a ona odmahne glavom.

"Ne. Zato što ja osećam nešto prema njemu. Isto kao što osećam nešto i prema Maksu.", gledam je i po prvi put u životu ne znam koji savet da joj dam.

"Ne znam kako da se ponašam. Do obojice mi je stalo i želim da provodim vreme s obojicom, ali je to nemoguće, jer oni isključuju jedan drugog. Ako sam s Maksom, Veljko neće da me vidi. A opet ako raskinem sa Maksom, onda gubim njega.", iznese suštinu problema pred mene, a ja je samo zbunjeno posmatram.

"To onda samo znači da ćeš morati da biraš između njih.", čim izgovorim, primetim kako se namrštila na to.

"Kako da izaberem, kad mi je stalo do obojice?", pogledom me moli za bilo kakav konkretan savet, ali ne shvata da bi to značilo da i ja moram da izaberem. Maks mi je najbolji prijatelj, jebote. Ali nakon ovoliko vremena provedenog s njim, i Veljko mi je postao gotivan. Pogotovo nakon što se onako zauzeo za moju sestru.

"Ne znam, Leno, nikad nisam bio u takvoj situaciji. Probaj sa listom za i protiv ili šta ti ja već znam.", predložim jedino što mi padne na pamet, a da se ja ne petljam previše u njen izbor.

"Izbor mora biti isključivo tvoj. U suprotnom nećeš biti zadovoljna."

•Vukašin's pov•

"Misliš da sam preterao sa zezanjem?", tiho upitam Sofiju, jer mi je odjednom krivo. Mnogo mi je stalo do Lene, koliko god da to nekad možda ne deluje tako, i mnogo mi je žao ako sam je povredio.

Sofija nemo klimne glavom, nakon čega ustanem spreman da idem gore i izvinim joj se.

"Kuda ćeš?", gleda me kao da nisam normalan, zbog čega uzdahnem.

"Idem da joj se izvinim."

"Sedi tu i čekaj da se Sergej vrati. Ako će ko popraviti situaciju, on će.", izgovori ozbiljno, pa pođem da joj kažem kako je to i moja sestra i da se i ja brinem za nju, ali ugledam Sergeja na stepenicama.

"Šta je bilo?", svi ga gledamo zbunjeno, jer nam deluje snuždeno.

"Ma joj, ne znam šta bih rekao.", sedne pored Irine, ne govoreći mnogo.

"Mogu da pričam s njom?", pogledam ga upitno, a on slegne ramenima.

"Pokušaj.", klimnem glavom, pa krenem stepenicama ka njenoj sobi. Pokucam, nakon što se nađem pred vratima, jer znam koliko Lena mrzi kad joj neko upadne u sobu bez kucanja.

"Ko je sad?", iznervirano pita, pa mi padne na pamet da bi mi najpametnije bilo da se okrenem i vratim dole.

"Hoću da se izvinim.", čekam bilo kakvu reakciju, pa mi napokon otvori vrata.

"Za šta?"

"Za to što se ponašam kao kreten. Prosto Veljko mi je najbolji prijatelj, pa sam želeo ono što je najbolje po njega, a skroz sam zaboravio na tebe i tvoja osećanja. Grozan sam brat, zar ne?", upitam tiho, pa čujem glasan uzdah.

"Vukašine, ne lupaj gluposti. Sergej i ti ste najbolja braća koju mogu da poželim."

Od sad TWLG izlazi sredom 🙈 Iskreno mene je ova priča smorila, ali ne želim da je ostavim nedovršeno, tako da ću se potruditi da je završim nekako 😅💙