𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 49

•Staša's pow•

Pokucam na vrata Danielove ordinacije, pa nakon njegovog Slobodno, uđem unutra. Pogleda me iznenađeno, kao da me nije očekivao, a ja sednem na stolicu preko puta njegove.

"Otkud ti?", uz osmeh me upita, kao da ga nisam iskulirala pre sat vremena.

"Došla sam da se pozdravim s' tobom."

"Ideš negde?", zbunjeno me pogleda, a ja se nasmejem.

"Da, idem u Englesku. Tamo ću nastaviti oporavak. Htela sam samo da se pozdravim i da ti se zahvalim za svu tvoju pomoć. Nije me bilo lako trpiti poslednjih dana."

"Znači ono ti je bio bivši danas?"

Uz osmeh klimnem glavom.

"Pa srećno vam onda. Drago mi je što sam te upoznao."

"Hvala ti. Naćićeš ti neku super devojku.", ohrabrujuće izgovorim i izađem iz njegove ordinacije. Ispred me već čeka Luka, pa krenemo ka izlazu iz bolnice, a zatim i aerodromu.

"Srećna što ćeš opet videti Beograd?", Luka me veselo upita, a ja se nasmejem.

"Srećna sam što sam s' tobom, a gde idemo je manje važno."

"Golupčići, smirite doživljaj.", Marko sa javi sa suvozačkog sedišta.

"Samo se ti ne javljaj. Sve vreme si nervozan što ćeš videti Danicu.", odvratim mu oštro, a Luka se nadoveže.

"Nervozan je kao da mu je to prvi dejt, a zapravo je već i dete uspeo da joj napravi."

Dok se nas dvoje smejemo, on nas strelja pogledom.

"Video bih tebe da ti devojka kaže da je trudna."

"Zapravo ja bih bio srećan da mi to kaže. I kad ste već svi tu samo da vas obavestimo da od danas počinjemo da radimo na tome."

Svi ga pogledamo iznenađeno, a on me samo zagrli.

"Je l' se ja tu šta pitam?", šapnem da ova dvojica ne čuju.

"Naravno da se pitaš. Možeš da odabereš ime.", kroz osmeh izgovori, a ja ga pogledam kao da je s' Marsa pao.

"Ti si totalno lud."

"Jesam. Totalno sam lud za tobom i baš iz tog razloga želim sve sa tobom."

•Luka's pow•

Sedimo u njenom i Markovom stanu, zajedno sa Damjanom, Ivanom, Adžom, Žuletom i tom famoznom Danicom. Cura je sasvim luda, ali mi Marko i ona izgledaju kao savršena kombinacija. Konačno i ova budala da se skrasi. Čini mi se da se i Staši mnogo sviđa.

"Stašice, kako ću ja bez tebe, kad ti odeš u Englesku? Ostavljaš me samog s' ovim budalama. I s' kim ću FIFU da igram?", po hiljaditi put Žule počne da kuka, a Staša počne da se smeje.

"Nemoj da kukaš. Sad ćeš bar moći da budeš najbolji. Neće više biti mene da te pobeđujem."

"Niste ni svesni koliko mi je drago da ste se pomirili i da ćete zajedno u Englesku. Treba neko da brine o ovoj mojoj budali.", Adža počne da se smeje svojoj fori, a ja ga prostrelim pogledom.

"Znam sam da se brinem o sebi, znaš?"

"Znamo kako znaš. Nisi hteo da ustaneš iz kreveta bez nje.", Ivan mi se isplazi, a ja prevrnem očima.

"Ima li još ko da me iskritikuje?", upitam smoreno, a Staša me zagrli.

"Ne brini, ljubavi, meni si savršen.", i evo ga ponovo se smejem.

Nije realno kako ona utiče na mene.

"Aman vas dvoje, je l' može pet minuta bez tih sladunjavih izjava?", ponovo se ubaci Marko, ali ga ovaj put Danica prekorno pogleda.

"Pustite vi njega. Baš ste savršen par."

"Samo im još dete fali.", nadoveže se Žule, ali me Staša odmah ućutka pogledom.

"Poznajući Luku, neće im to još dugo faliti.", pogledam u Adžu s' osmehom. Vidi se da mi je najbolji prijatelj.

"Dosta priče o deci za danas.", Staša brzo izgovori i izgubi se sa Danicom negde.

"Šta ovo bi?", Ivan zbunjeno prokomentariše, pa se okrene ka meni "Šta si sad sjebao?".

"Nisam ja ništa. Samo sam joj rekao da bih voleo da dobijemo dete.", pobunim se, a on me iznenađeno pogleda.

"Ti? Dete? Jesi ti imao neki potres mozga možda?"

Prevrnem očima na njegov pokušaj duhovitosti.

"Šta vam je tu svima tako čudno? Našao sam onu pravu i sasvim je logično da bih voleo da dobijem dete.", odgovorim mu i nađem se u njenoj sobi.

Ugledam je kako sedi i priča o nečemu sa Danicom. Čim primete mene, Danica izađe služeći se nekim izgovorom, a Staša i ja ostanemo sami.

"Je l' sve okej?", upitam je nesigurno dok polako sedam na njen krevet.

"Jeste, samo.. Ne želim da me pogrešno shvatiš, ali nisam spremna da dobijem dete. Postoji toliko toga što želim da uradim pre toga."

"Kao šta naprimer?", uz osmeh je upitam, dajući joj do znanja da je sve okej.

"Prvo želim da se oporavim. Posle toga želim da završim fakultet, koji sam započela i želim da nađem posao i da se bavim onim što volim."

Pođem da je prekinem i da joj kažem da nema potrebe da radi pored mene živog, ali mi to ne dozvoli.

"To što sam devojka fudbalera, ne znači da želim samo da izlazim i kupujem garderobu i šminku. Valjda me poznaješ dovoljno da znaš da ja nisam taj tip."

"Znam da nisi. I znači ti bi da se baviš programiranjem?", upitam je pa sačekam njen potvrdan odgovor da bih nastavio.

"Uredu. To može i od kuće. Još nešto što želiš da se desi pre deteta?"

"Joj Luka, zašto smo se pobogu odjednom uhvatili deteta?", nervozno izgovori, a ja se nasmejem.

"Mislim da nema razloga da gubim vreme, kad ja znam šta želim u životu. Želim tebe i celi fudbalski tim dece. Ali razumem te i sasvim je uredu da ti imaš neke drugačije prioritete.", izgovorim ozbiljno, a ona me posmatra bledo kao da sam lud.

"Fudbalski tim? Ti si totalno pukao."

"Jesam, za tobom. Prvo ćemo da ispunimo sve tvoje životne želje, a onda prelazimo na decu. Da li je to uredu, buduća gospođo Ilić?", kroz osmeh izgovorim, a ona prevrne očima.

"Nešto se ne sećam da smo zakazali svadbu."

"Biće to i skorije nego što ti misliš.", namignem joj, a ona počne da se smeje.

"Zar ne misliš da malo žurimo? Samo smo pola godine u vezi."

"Uopšte ne žurimo. Meni je tih pola godine dovoljno da znam da želim samo tebe. Ti si ta. Ti si ona prava."

Previše sladunjavo, ali šta da se radi, pokušavam da privedem priču kraju 😅

Mišljenje? 💙

Hvala vam na tome što smo ponovo prvi u Fanfictionu! 😁 Niste ni svesni koliko vas volim 💙