𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 35

•Luka's pow•

Nakon još jedne dobijene utakmice i par dana provedenih u Beogradu, dođe vreme za povratak u Rim. Iako je Damjan još juče govorio da može sam i bio poprilično dobro, danas je već promenio mišljenje. I eto tako, samo zbog tog kretena, ja se upravo nalazim u avionu na noćnom letu, ponovo bez sna.

I pored toga što je do sad bilo 1-0 za mene, ovaj noćni let i podočnjaci koji će se ujutru pojaviti na mom licu dovode nas do 1-1. Ali ne brini, Damjane, ne predajem se ja tako lako.

Konačno sletimo, uhvatimo prvi taksi i krenemo ka istom onom hotelu, iz kog smo otišli pre samo par dana. Kad smo odlazili tih par dana mi je delovalo kao večnost, koju ću da provedem s' ljudima koje volim, a ne nekim kretenom koji je zaljubljen u moju curu, ali sad su mi prosto prekratki.

Uđemo u sobu i dok ja odmah krenem ka krevetu, ona samo ostavi torbu i ode u sobu pored da vidi svog divnog prijatelja. Po prvi put otkad se ovo sve dešava, zanemarim ljubomoru i ne čekajući da saznam šta se sad desilo, zaspim.

•Staša's pow•

Iako bih sad najradije legla pored Luke i odmah zaspala, uđem u Damjanovu sobu da vidim šta se to desilo danas. Zateknem ga u krevetu, kako nepomično leži i gleda u plafon. Zvuk vrata koja se zalupe za mnom, ga trgne te usmeri pogled ka meni.

"Zar nisi trebala sutra da dođe?", pomalo iznenađeno me upita.

Klimnem glavom i umorno se spustim na krevet pored njega.

"Kako si sad?", upitam ga, ali se zbunim kad primetim njegovu zbunjenu facu.

"Dobro sam. Zašto me to pitaš?"

"Pa doktor me zvao i rekao mi da imaš temperaturu i da nisi baš dobro. Damjane, šta se dešava?"

Promrmlja "aha", kao da je tek sad shvatio o čemu pričam, pa počne da me mulja kako mu nije ništa.

"Ma daj, Damjane, zašto bi me doktor zvao ako ti nije ništa. Odmah da si počeo pričati."

Uzdahne zbog moje tvrdoglavosti pa počne da priča.

"Imao sam malu temperaturu poslednja dva dana, ali to nije ništa strašno. Samo jedna od reakcija na terapiju."

"Dva dana i ništa mi nisi rekao?", pogledam ga namršteno, a on napravi nevinu facu.

"Vidiš da mi nije ništa. Živ sam, hvala Bogu, a temperatura je prošla, tako da nema razloga za brigu."

Odmah prislonim svoj dlan na njegovo čelo da proverim da li govori istinu, ali mi ipak deluje vruće.

"Gde je toplomer?"

"Kakav toplomer, bre?"

"Damjane, ne živciraj me! Gde je toplomer kojim si merio temperaturu?", pogledam ga isuviše ozbiljno, ne dozvoljavajući mu da odugovlači.

"Na stolu je."

Dohvatim ga i izmerim mu temperaturu. Pogledam toplomer i primetim da živa doseže do 38°.

"Dobro bre, debilu, ima 38°. I nemoj da kažeš da nisi znao.", prekinem ga u pola reči, poznajući ga dovoljno da znam šta će pokušati.

"Čime si skidao temperaturu?"

Pogleda me kao da ne razume pitanje, na šta ja prevrnem očima.

"Tebi je ova temperatura izgleda mozak pojela. Jesi pio neke tablete ili bilo šta za skidanje temperature?"

Klimne glavom, ali odmah zatim doda kako mu je toga nestalo.

"Ništa onda, odoh ja do apoteke da ti uzmem paracetamol. Vraćam se brzo."

Pođem da ustanem, ali me on zaustavi.

"Alo blentava, gde ćeš u dva posle ponoći?"

"Damjane, ne jebi me u zdrav mozak, majke ti. Sto metara od hotela ima apoteka koja radi ceo dan. 'Aj me sad pusti da odem po paracetamol i da ti skinem tu temperaturu."

Uzdahne i nekako pusti moju ruku, te ja izađem iz sobe i zaputim se ka apoteci. Biće ovo duga noć kako izgleda.

•Luka's pow•

Otvorim oči i shvatim da je njena strana kreveta prazna i to kako mi se čini celu noć. Ustanem iz kreveta, obučem se i nakon što je ne nađem u apartmanu, odlučim da odem kod Damjana. Uđem unutra i zateknem je kako spava na stolici pored njegovog kreveta. Na noćnom stočiću primetim kutiju paracetamola i mokre peškire, kao i jedan na njegovom čelu, pa zaključim da je sigurno imao temperaturu.

Odlučim da je prenesem u krevet da se naspava bar donekle. Nekako je uhvatim u naručje, trudeći se da je ne probudim, pa zajedno s' njom u rukama krenem ka vratima i našem apartmanu. Spustim je u krevet i ušuškam pa krenem nazad u Damjanovu sobu.

Primetim kako i dalje spava, pa spustim svoj dlan na njegovo čelo. Primetim da je još uvek pomalo topao, pa pokvasim još jedan peškir i stavim ga na njegovo čelo. Sednem na stolicu pored, na kojoj je Staša do malopre spavala, odlučan da mu pomognem, iako ga ni najmanje ne volim.

•Staša's pow•

Probudim se poprilično odmorna i nakon par sekundi skontam da sam u krevetu, a ne pored Damjana. Dohvatim telefon sa noćnog stočića da bih videla koliko je sati i šokiram se kad ugledam da je već četiri popodne. Istog momenta ustanem iz kreveta i krenem ka Damjanovoj sobi.

Iznenadim se kad ugledam Luku kako se smeje na nešto što je Damjan upravo izgovorio, dok mu namešta peškir na glavu. Obojica se okrenu ka meni i pogledaju me s' osmehom.

"Koja je ovo magija?", upitam i priđem im.

"Probudio sam se jutros i skontao da si ovde. Zatekao sam te kako spavaš na stolici, nakon što si celu noć provela skidajući mu temperaturu, pa sam te preneo u krevet. A obzirom da bi poludela da je Damjan ostao sam, ostao sam ja da mu skinem temperaturu."

Poljubim ga u obraz i okrenem se ka Damjanu i dalje zabrinuta.

"I jeste je uspeli spustiti?"

"Aman ženo, previše se brine. Ja se osećam baš super."

Okrenem se ka Luki, ne obraćajući pažnju na ono što je Damjan rekao.

"Pošto ništa nije uspevalo, zvao sam doktora. Dao mu je neku tabletu i sad je bolje. Čak šta više, upravo ćemo saznati je li konačno spala."

Nagne se ka Damjanu i uzme toplomer. Pogleda u njega i nasmeje se.

"Eto, nema razloga za brigu. 36°.", izgovori i pruži mi toplomer da se uverim.

Pogledam i ja, te, pošto shvatim da je opasnost prošla, odlučim da odem u svoju sobu i jedem, jer ništa nisam okusila još od juče.

"Odoh ja onda da jedem."

Luka ustane sa stolice i priđe mi.

"Idem i ja s' tobom. Creva mi krče već više od sat vremena."

•Luka's pow•

Dok ja spremam nešto u kuhinji, ona sedi za trpezarijskim stolom i posmatra me. Okrenem se ka njoj i pogledam je zbunjeno.

"Što me tako posmatraš?"

Osmeh se nacrta na njenom licu i u tri koraka se nađe ispred mene.

"Pozitivno si me iznenadio tim što si proveo pola dana pored njega. Znam da ti baš i nije drag."

Poljubim je i nakon što se odmaknem, izgovorim "Zbog tebe bih uradio sve."

Znam da sam dosadna s' patetikom, ali jebiga, takvog sam raspoloženja trenutno. Izgleda da sam se zaljubila 😂

Iako je već skoro prošao, Hristos vaskrse svima koji danas slave Vaskrs 💙

P.S.

Mnogo vam hvala na 2k pregleda 💙