𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 12

"Ko je to meni došao?", veselo zagrlim Maksa, jer mi je zaista falio moj najbolji prijatelj. Nemanja mi je baš gotivan, ali niko ne može zameniti Maksa.

"Pa sad koliko je tebi došao...", Iskra, koju sam sreo u povratku kući, kaže kroz smeh, aludirajući na Lenu. Lena se zacrveni dok sretno posmatra Maksa. Njih dvoje su meni preslatki zajedno.

"Znam ja to, moja Iskrice, veoma dobro.", kažem uz osmeh, jer zaista sam srećan zbog njih dvoje. Znam koliko je Lena patila bez njega i koliko joj znači ova njegova poseta.

"Nego pričaj ti nama, druže, otkud to odjednom?", okrenem se ka Maksu, koji se ne odvaja od Lene. Roditelji su nam ponovo otišli za Kraljevo, ali su ovaj put sa sobom poveli i klince. Čak ni Miu nisu ostavili s nama, jer je želela da ide s tatom. Pošto već imamo celu kuću samo za sebe, Iskra i Vukašin će biti kod nas.

"Otkako ste otišli smaram ih da dođemo u Beograd i na kraju su popustili. Međutim, u poslednjem momentu su morali da otkažu, ali su mene ipak nekako pustili. Čim je Sergej u priči, sve može.", kroz smeh ispriča, pa i mi ostali počnemo da se smejemo.

"Znaš da te Lena neće pustiti da ideš u hotel, zar ne?", pogledam u jedno, pa u drugo, a on se nasmeje.

"Svestan sam te činjenice. Ali zaista ne želim da smetam.", proba da nas odbije, ali ne funkcioniše to tako, druže.

"Maks, ne smetaš. Naši su ionako otputovali, ima mnogo mesta. Lepše je kad nas je više.", Lena mu se usprotivi, pa on uz smeh klimne glavom.

"Dobro, ljubavi, kako ti kažeš."

"Znate šta ovo znači?", okrenemo se zbunjeno ka Vukašinu, kom se oči cakle od uzbuđenja. 

"Žurka!"

A ne, ne, ovaj put. Tata će da nas ubije, ako sazna da smo napravili žurku u njegovoj kući.

"A-a, prošli put je bio haos. Samo kad se setim sređivanja vaše kuće, koje je trajalo tri dana. Nema teorije.", odmahnem rukama, pokazujući mu koliko sam ozbiljan, a on prevrne očima.

"Partibrejkeru."

"Ne mora biti žurka, kao prošli put. Mogli bismo da pozovemo najbliže prijatelje i da napravimo pidžama žurku. Imate kreveta na pretek.", Iskra se ubaci, pokušavajući da smiri situaciju. Razmenim par pogleda sa Lenom i Maksom, a oni klimnu glavom, kao znak da im se ideja sviđa.

"Dobro, to može. Ja zovem Irinu i Nemanju. Nemojte da preterujete, jer zaista ne želim haos.", kažem ozbiljno, a oni se slože.

"Nego kad već spomenu Irinu, kako je prošlo?", Lena me zainteresovano pita, a zaradim Maksov zbunjeni pogled.

"Ko je Irina?", pita me zbunjeno, jer mu je nisam baš puno spominjao.

"Sećaš se da sam ti pričao kako sam upoznao devojku u parku, kad sam čuvao Mihajla i Matiju?", pokušam da ga podsetim, pa on klimne glavom.

"Ona što je uspavala Matiju i smirila Mihajla. Ona kojoj se posle nisi javio, iako ti je dala svoj broj.", nasmejem se, pa potvrdim.

"Znaš u kakvom sam šoku bio kad sam prvi dan škole saznao da idemo u isti razred. Čak štaviše sedimo zajedno."

"Opa, srednjoškolska ljubav.", uzbuđeno kaže, a mi se nasmejemo.

"Pošto nisam često u školi zbog fudbala, ona mi pomaže sa gradivom. Baš sam danas bio na časovima.", pojasnim mu ukratko.

" 'Ajde bre više, Segi, šta se desilo?", Vukašin me nestrpljivo ubrza, a ja se nasmejem.

"Poljubio sam je i priznao joj da mi se zaista sviđa.", kažem prisećajući se tog trenutka, a oni svi nestrpljivo gledaju u mene.

"I?", Lena me ubrzava, a ja uzdahnem.

"I ništa. Ni reč nije rekla, već je počela da čita lekciju."

"Au brate, je l' to neka ne pada na tvoje čari?", Maks počne ludački da se smeje, a ja prevrnem očima.

"Nije smešno. Zaista mi se sviđa i biće moja kad-tad.", kažem uveren u to.

"A ti, Iskra? Kako je prošao sastanak sa Nemanjom?", pogledam u nju, željan da čujem novosti. Spusti pogled i obrazi joj porumene. Opa, to mora nešto da znači.

"Nije bio sastanak. Išla sam samo da mu pomognem oko škole.", usprotivi se, a ja prevrnem očima.

"Ma naravno. Kao što sam ja išao kod Irine samo zbog škole."

"Ćuti, Sergej.", Lena me ućutka pa se okrene ka Iskri, ne bi li čula ostatak.

"Ne gledajte me tako. Nije ništa bilo, samo sam mu objašnjavala gradivo."

"Dobro, Iskra, ti si ionako slepa kad su takvi znakovi u pitanju. Je l' bio fin?"

"Jeste.", pocrveni kao rak, a ja se osmehnem.

"Znaš šta, saznaću ja detalje od Nemanje, pošto je tebi maca pojela jezik izgleda.", ona prevrne očima, a ostali počnu da se smeju.

"I kad pravimo žurku?", Vukašin se javlja samo kad su žurke u pitanju.

"Večeras? Jer sutra je nedelja i ne bi baš bilo pametno napraviti tako nešto veče pred školu.", ja kao jedini ozbiljan ovde predložim, a oni se slože.

"Pa ništa ja ću onda pozvati Irinu i Nemanju. Lena, ti i Maks biste mogli otići do grada i kupiti hranu i piće.", prihvate, pa ustanu. Lena pokupi par stvari i izađu iz kuće.

"Ja ću pozvati Veljka. Ipak mi je najbolji prijatelj.", Vukašin zbrza, jer zna da mi se taj lik ne sviđa baš mnogo. Okrenem se ka Iskri, a ona slegne ramenima.

"Neću nikog da zovem. Dovoljno je što ćeš ti pozvati Nemanju.", nasmejem se pa klimnem glavom.

"Onda bi mogla da mi pomogneš da spremimo mesto za žurku."

"Važi."

Sviđa mi se Beograd.

•Lena's pow•

"Ne možeš ni da zamisliš koliko mi je drago što si tu.", kažem mu srećno dok hodamo nazad ka kući. On, kao pravi džentlmen, nosi kese, iako sam se stotinu puta ponudila.

"Ne više nego meni.", pogleda me nežno, kako samo on zna, a meni srce lupa kao ludo. I naš romantični trenutak, prekine pojava gospodina Iritantnog.

"Šta ti radiš ovde?", namršteno ga pogledam, a on prevrne očima.

"Vukašin me zvao, ali vidim da si i ti tu. Jupi jupi jej.", sarkastično odgovori, a ja uzdahnem.

Pa zar baš njega, Vukašine? 

Maks me zbunjeno pogleda, jer ništa ne shvata.

"Ovo je Veljko.", tom jednom rečenicom mu objasnim sve, pa se automatski namršti na njegovo ime. Pođe nešto da mu kaže, ali ga ja uhvatim za ruku i zaustavim.

"Budi fin, Maks.", kažem molećivo, jer ne želim da napravi sebi neki problem.

"Samo zbog tebe.", još jednom prostreli Veljka pogledom, dok ga ovaj zbunjeno posmatra.

Zaista ne mogu sad da mu objašnjavam.