𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 24

•Luka's pow•

"Šta si rekao?!"

Prođem nervozno rukom kroz kosu, moleći Boga da će se Ivan smiriti.

"Kakav si ti to brat?!"

Izbaci me iz takta, pa ja sad krenem da se derem na njega.

"Kakav sam ja to brat?! Kakav to brat žrtvuje kompletan društveni život zbog jednog nezahvalnog derišta?! Ostao sam bez Lare zbog tebe, ali od Staše ne odustajem!"

Lice mu poprimi crvenkastu nijansu na spomen Lare, te malo stiša glas.

"Da li ti stvarno i posle svih ovih godina misliš da te Lara ostavila zbog mene?"

Zbunjeno ga pogledam i potvrdno klimnem glavom.

"Zar si stvarno toliko naivan?"

"Ako znaš nešto, onda mi otvoreno reci bez tog okolišanja!"

Primetim kako proguta knedlu, pa sedne na kauč i kaže mi da sednem pored njega.

"Nije te ostavila zbog mene. Mislim na neki način jeste zbog mene, ali ne iz razloga iz kog ti misliš. Prevarila te, a ja sam saznao."

Okrene se polako prema meni kao da se plaši moje reakcije, pa nakon što vidi da ja ne reagujem, nastavi.

"Zapretio sam joj da ću ti reći, ako se ne pokupi i ne ode od tebe. Nisam znao šta će ti reći, a kad sam čuo njen izgovor, već je bila otišla."

"Zašto mi nisi rekao?"

"Nisam želeo da te povredim. Bio si utučen i mislio sam da je bolje da nastaviš mene da kriviš za to."

Ustanem s' kauča i počnem nervozno hodati ukrug.

"Ali.. Zašto mi to sad govori?"

"Želim da prestaneš da tuguješ za njom. Ta kučka nije zaslužila ni najmanji deo tvojih misli."

Strovalim se u fotelju, čim mi do glave dopre sve što mi je rekao. Kao u bunilu ustanem s' kauča i uzmem torbu s' opremom za boks, koju odavno nisam koristio, pa bez ijedne jedine reči izađem iz stana.

•Staša's pow•

Zovem Luku po hiljaditi put, nadajući se da će se konačno javiti. Taman što krenem da prekinem poziv, začujem njegov zadihani glas.

"Reci.."

"Gde si ti ceo dan? Mislila sam da se vidimo danas."

"Gle stvarno nisam raspoložen za priču."

"Ne moramo da pričamo. Možemo samo da šetamo. Bitno mi je samo da te vidim."

Čujem kako uzdiše pa mi nakon par trenutaka kaže da se spremim, jer dolazi po mene.

Uf, Staša, ti si stvarno poludela za njim. Ne valja ti to.

•Luka's pow•

Parkiram ispred njene zgrade, pa izvadim telefon iz džepa s' namerom da joj pošaljem poruku. Taman što krenem da stisnem Send začujem njen glas.