𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 3

"Vidiš da ti je ta kombinacija sto puta bolja od prethodne. Samo još da odradiš svoju magiju sa šminkom i momci će da poblesave za tobom.", Iskra me uz osmeh gleda, a ja prevrnem očima.

"Ne trebaju mi momci. Treba mi moj Maks."

Iako smo proveli sate i sate u razgovoru danas, to nije dovoljno da prestane da mi fali.

"Izvini, zaboravila sam na Maksa.", primetim osećaj krivice, pa joj kažem kako je sve uredu.

"Malo pažnje nije na odmet, zar ne?", namignem joj, a ona se nasmeje.

"Upravo tako. Ti se našminkaj, a ja odoh da proverim momke.", krene ka vratima, ali je zaustavim.

"Gde je Mia?", setim se da je nisam videla poslednjih sati, pa se iskreno već brinem.

"U svojoj sobi, koliko znam. Poslaću je ovde, ako je sretnem.", klimnem glavom i ona ode da proveri momke, a ja dohvatim paletu senki i krenem uvežbanim potezima da nanosim različite senke na kapke, stvarajući odličnu kombinaciju boja.

Nanesem ajlajner i maskaru, pa tako završim s očima. Koliko pažnje posvetim očima, toliko me usne zamaraju. Nanesem najobičniji sjaj na usne, pa se zadovoljno osmehnem dok se gledam u ogledalu.

"Kako si lepa.", čujem Miin oduševljeni glas, pa se okrenem ka njoj uz smeh.

"Ti si još lepša.", kažem joj iskreno, pa gledam kako se osmeh širi njenim licem.

"Hoćeš mi pomoći da izaberem neku lepu haljinu?", pogleda me molećivo, a ja pristanem pa krenem za njom. Uđem u njenu sobu i stanemo pred ormar. Kad je ovo dete pre stiglo da se raspakuje? Meni stvari još uvek stoje u koferu.

Pokaže mi par haljina, a ja je posavetujem koju da izabere, pa je ona sva srećna obuče.

"Dođi da ti napravim frizuru.", potapšem mesto na krevetu pored mene, a ona sedne.

"Kakvu frizuru hoćeš?"

"One pletenice što mi uvek praviš.", nasmešim se pa krenem da je češljam i da joj pravim pletenice. Za razliku od nas svih koji imamo tamnosmeđu kosu na mamu, ona je povukla tatinu svetlu, skoro pa plavu.

"Gotovo."

Okrene se ka meni kao da nešto hoće da me pita, ali ipak ne sme.

"Pitaj."

Iznenađeno me pogleda, ali ipak odluči da pita to što hoće.

"Možeš li opet da me našminkaš? Vukašin je rekao da će biti par dečaka mojih godina."

U tom grmu leži zec, znači. Mogu ja nju da našminkam, ali tako neću ispasti dobra sestra.

"Mia, ti si prelepa i bez šminke. Svaki dečak bi bio srećan da ga ti samo i pogledaš.", nasmešeno joj kažem, a ona me i dalje nervozno gleda.

"Sigurno to misliš?", nasmejem se, pa je zagrlim.

"Naravno da mislim. Ti si sekina najlepša ljubav. Idemo sad kod Sergeja?", ona klimne glavom i izgubi se iz sobe.

Krenem ka vratima sobe, ali me zaustavi zvuk telefona. Vratim se po telefon, pa se obradujem kad ugledam Maksovo ime. Javim se na video poziv, pa mi srce preskoči kad ugledam njegove zelene oči.

"Vau.", gleda u mene ne govoreći ništa više, a ja se zacrvenim.

"Zaista imam najlepšu devojku.", nastavim da crvenim, a njega to nasmeje.

"Smem li da pitam zbog koga si se tako sredila?", pita pažljivo, a ja se osmehnem.

"Zbog Iskre. Pravimo žurku večeras i nije mi dala da se pojavim u farmerkama i majici, kao što sam planirala."