𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 28

•Luka's pow•

Nakon još jednog napada suza, Staša se donekle smiri, ali se ja ipak ne usudim da je pitam za objašnjenje. Ostane u mom zagrljaju, dok se ja igram njenom tamnosmeđom, skoro pa crnom, kosom.

"Hvala ti."

Njen glas me trgne iz razmišljanja, pa je pomalo zbunjeno upitam za šta mi se zahvaljuje.

"Hvala ti što si tu i što mi još uvek nisi tražio da ti sve objasnim."

Na njene reči se ugrizem za jezik, da mi ni slučajno ne bi izletelo pitanje, koje sam hteo da joj postavim.

"Nemaš za šta da se zahvaljuješ. Mnogo mi je stalo do tebe i zbog toga ću uvek biti tu kad me zatrebaš."

Uputi mi jedan smešak, pa se ponovo zamisli, dok ja pokušavam da shvatim šta nedostaje. Nakon par minuta tišine, shvatim da zapravo nedostaje Damjan. Došla je u Rim sa njim, a otkad sam stigao njega još uvek nisam video.

"Staša.."

Okrene se ka meni i izgovori "Reci".

"Gde je Damjan?"

Shvatim da to nisam trebao da pitam, čim ugledam tugu u njenim očima.

"Izgleda da ću ipak morati da ti objasnim."

"Gle, Staša, ako ne želiš da mi kažeš, ne moraš. Shvatam da još uvek nisam uspeo da steknem dovoljno poverenja.."

Prekine me u pola reči i odmahne glavom.

"Nije stvar poverenja, samo.. Pa nije do mene da ti ovo pričam, ali osećam se toliko nemoćno i samo želim da mu pomognem, pa ga valjda ovo neće potresti još više. Ali moraš da mi obećaš da ovo nikom, ali baš nikom, nećeš reći."

Pogleda me nesigurno, na šta ja potvrdno klimnem glavom i obećam joj da će sve što mi kaže ostati unutar ova četiri zida. Uzdahne i napokon počne da priča.

•Staša's pow•

Čim izgovorim i poslednju reč, osetim veliko olakšanje, dok me Luka šokirano posmatra.

"Izvini, Staša, ali šta ste mislili da radite dalje? Ne možete samo otići bez ikakvog objašnjenja i vratiti se nakon par meseci, koliko traju te terapije, i misliti da vas niko ništa neće pitati."

Spustim pogled na pod i tiho, više za sebe, izgovorim kako smo se nadali da ipak nema rak. Izraz Lukinog lica se smekša, pa me ponovo zagrli.

"Izvini, samo sam zatečen. Trebalo je da mi kažeš. Kroz ovakve stvari čovek ne treba da prolazi sam."

"Znam, Luka, ali obećala sam mu. Da ne prolazimo kroz sve zajedno, ne bi ni meni rekao."

"Gde je on sad?"

"Spava u susednoj sobi. Zapravo treba da ga proverim."

Krenem da ustanem s' kreveta, ali me Luka zaustavi.

"Ja ću, a ti odmori malo."

Pokušam da se pobunim, ali me prekine poljupcem pa brzim koracima napusti sobu, ostavljajući me samu sa sobom i svojim mislima.

•Luka's pow•

Otvorim vrata i provirim u sobu, te zateknem Damjana koji stoji pored prozora i posmatra nešto. Nakašljem se da privučem njegovu pažnju, pa se on okrene ka meni. Primetim paniku u njegovim očima, kad ugleda mene, umesto Staše, te pođe nešto da kaže, ali ga ja prekinem.