𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 19

•Staša's pow•

"Ja stvarno ne razumem kako ti svaki put možeš da plačeš na ovaj film.", izgovori Damjan prevrnuvši očima.

"Pa kad je tako divan film. A i kad znam da ja o takvoj ljubavi mogu samo da sanjam."

Odmahnem glavom uz smeh, pa me zagrli.

"Naćiće se neka budala i tebe da voli, k'o Logan Bet.", kaže uz široki osmeh, po kom znam da se šali.

"Pa za šta mi ti drugo služiš?", provociram ga, a on se kao šokira, ali ubrzo zatim počne da se smeje.

"Tako mi i treba, kad ti dopustim da me nagovoriš da opet gledam tu glupost."

Namršteno ga pogledam, pa mu zapretim psrtom.

"Ne vređaj mi omiljeni film, tupsone. Nisam ti ja kriva što nemaš srca za ovakvu romantiku."

Kao kakvo dete, isplazi mi jezik, na šta počnem da ga ganjam po stanu. Uletimo u dnevnu i tamo zateknemo Marka i Filipa.

Da li se oni okupljaju igde drugo? I da li ikad igraju išta drugo sem FIFE?

Čim nas primeti, Marko krene da galami na nas kao na malu decu, jer mu ometamo koncentraciju, koja mu je preko potrebna, jer pobogu igra FIFU.

Priđem utičnici i isključim ceo produžni, u koji su utaknuti kablovi tv-a i playstation-a, a Marko i Filip skoče kao opareni.

"Šta radiš to?!", krenu da se deru u glas, a ja ih pogledam ledenom facom.

"Izgubićete oči igrajući tu FIFU. Bočje idite malo prošetajte gradom, nego što blenete u taj tv po ceo dan.", krenem da im pametujem i čim krenu da se usprotive, pukne mi film.

"Mrš iz stana obojica! Ništa ne radite, sem što pravite rupu u tom jadnom kauču od tolikog ležanja. 'Ajde sad fino napolje, možda onda i nađete kakvu devojku.", bukvalno ih izguram iz stana i zaključim vrata za njima, da ni slučajno ne bi ponovo ušli.

"I šta ćemo sad nas dvoje da radimo?"

Uštekam produžni u utičnicu i dohvatim džojstike sa stola.

"Pa da igramo FIFU logično."

•Luka's pow•

"Bravo, Iliću! Konačno si se vratio u formu!", samopouzdanje mi raste dok me trener hvali.

Čini mi se da mi je u životu konačno sve krenulo kako treba. Staši i meni ide dobro, odlučili smo da idemo polako. Kontam da ćemo se uskoro smuvati.

A i fudbal mi je ponovo krenuo. Izgleda da me je lopta ponovo zavolela, pa me sluša kao nekad.

Jedino što mi je ostalo, jeste da kažem Ivanu da ovo sa Stašom postaje ozbiljno. Ali još uvek ne znam, kako to da uradim.

"Momci, slobodni ste. Sutra u deset da ste ponovo na stadionu.", trener izgovori pa krene ka tunelu i mi krenemo ka svlačionici.

"Bio si fenomenalan danas. Brate, takav nam trebaš i protiv Spartaka u subotu.", rasprića se Adža, a ja razmišljam o tome kako se već dva sata nisam čuo sa Stašom.