𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 33

•Staša's pow•

"Džaba se dereš, ne mogu da ti kažem.", po hiljaditi put ponovim mom pametnom bratu, ali on i dalje ne odustaje.

"Ma daj, Staša, ne zajebavaj me! Nema te dve sedmice kući i onda se pojaviš bez ikakvog objašnjenja!"

Sem njegovog i mog glasa, svlačionicom vlada potpuna tišina. Svi ćute jer znaju kakav je Marko kad mu pokidaš živce. I tu savršenu tišinu, prekine Luka, koji stane između mene i Marka, meni okrenut leđima.

"Prestani više da se dereš na nju! Kad bude mogla da ti kaže, kazaće ti, a do tad ćeš morati da se strpiš. Već sam ti rekao da nema razloga za brigu."

"Ma šta se ti mešaš, koji đavo?! Ovo je između mene i moje sestre. To što si joj ti privremeni dečko ne znači da možeš da se mešaš u porodične stvari."

Prostrelim ga ubilačkim pogledom, čim primetim pomalo slomljeni izraz na Lukinom licu.

"E sad si preterao! Odakle tebi pravo da se tako ponašaš prema Luki?! Kako ti možeš da znaš da li je naša veza ozbiljna ili nije?! Kako ti možeš da znaš da ja ne planiram već sutra da se udam za njega?!"

Sad me i Luka i Marko, a i ostali u svlačionici, gledaju šokirano. Pogledam Marka još jednom, odmahnem glavom i izađem iz svlačionice.

•Luka's pow•

Ostanem zabezeknut da gledam za njom. Niko ne progovara ni reči neko vreme, a onda se samo začuje Žuletovo "Au". Pogledam Gobelju iznervirano i izađem iz svlačionice za njom. Sustignem je u tunelu i uhvatim za nadlakticu.

"Hvala ti."

Pogleda me zbunjeno, ali i dalje iznerviranog izraza lica.

"Za šta?"

"Za to što si se zauzela za mene. Ali ne želim da se svađaš s' njim zbog mene. Svi znamo kakav je Gobelja - lako se iznervira, ali će ubrzo i da ga prođe."

"To ga ni najmanje ne opravdava. I ne želim više o tome."

Krene ka izlazu sa stadiona, a ja krenem za njom.

"Imam jedno pitanje, pre nego što zatvorimo tu temu."

"Uredu, pitaj."

"Ono što si rekla tamo.. Kako bi se možda već sutra udala za mene.. Je l' to bilo samo za Gobelju ili?"

Prevrne očima i okrene se ka meni.

"Tačno sam znala da ćeš to da me pitaš. Nemoj da dramiš sad, ali ne ne bih. Mislim, ne bih još uvek. Nismo dovoljno dugo zajedno, mladi smo, a i ko zna šta će biti s' nama kad ti odeš u City. Tako da stvarno ne želim ponovo da pričam o tome."

Klimnem glavom i naslonim se na zid pored nje, dok čekamo bus.

"Zašto stalno potenciraš City i Englesku? Kao da je to na drugoj planeti."

"Zato što ja nisam tip za vezu na daljinu. Nije veza ako ne mogu da poljubim dečka, da ga dodirnem, da ga vidim. Ne mogu ja da budem u takvoj vezi."

Hteo bih da joj spomenem ideju odlaska u Englesku sa mnom, al' kontam da bih samo sve upropastio.

Srećom, u tom momentu se pojavi Adža i spasi me neugodne situacije.

"Gde si, brate moj, sto godina se nismo videli.", kao i po običaju, počne da drami.

Adža je ukratko drama queen. Izgrlimo se, on se kratko pozdravi sa Stašom i okrene se ka meni.

"Šta predviđaš za danas?", odmah krene sa fudbalom, ne obazirući se ni na šta drugo.

"Propast Lučana."

"Tako je, brate moj, gotovi su danas."

"Vas dvojica ste meni couple goals, majke mi.", počne Staa da nas zeza, i dok se ja smejem, Adža se raspravlja s' njom.

"Pu, pu, daleko bilo, nisam ja gej. Čak šta više, milion puta sam pitao tvog divnog dečka da me upozna s' nekom tvojom drugaricom, ali on neće."

"Pa vidiš da hoće da te zadrži za sebe.", nastavi Staša da ga zeza, a ja je na trenutak pogledam ozbiljno, pa nastavim da se smejem.

"Alo narkomane, šta si danas uzeo pa ti je sve divno? Hoću i ja malo, da odmorim živce."

"Nemaš ti, brate, para za to. Mnogo skupa roba, jebiga."

"A da podeliš malo sa mnom?"

"Veruj mi, to se ne deli ni sa kim.", namignem mu i obgrlim Stašu čim primetim Gobelju na parkingu.

"Joj živote, otkad si ti postao tako patetičan? Staša, ti njega totalno upropasti.", s' negodovanjem izgovori, a Staša uz osmeh izgovori "Ma gde bih ja to mogla?".

"Al' sad ozbiljno, mogla bi me upoznati s' nekom drugaricom. Tužan je ovaj samački život."

"Ako neka dođe u Beograd, evo obećavam da ću vas upoznati.", njeno obećanje izazove osmeh na njegovom licu, pa se ponovo okrene ka meni.

"Devojka ti je car.", njegova izjava izazove smeh ne samo nas dvoje, već i Žuleta i Pešića, koji su nam upravo prišli.

"Fino ti ja kažem, mali, devojka ti je Bog. Obavezno da je čuvaš, jer ako joj bude falila dlaka s' glave, 'ajd što će te Gobelja uništiti, već što nećeš proći nekažnjeno ni od strane nas ostalih.", uz osmeh izgovori, ali meni je ova izjava delovala svakako, samo ne smešno.

"Znam ja sama da se brinem o sebi.", pobuni se Staša, na šta nam Gobelja, koji je do malopre stajao udaljen od nas, priđe.

"U to sam se uverio malih milion puta. Ne daj Bože da neko dira mene ili Damjana, odmah je htela da se bije s' njim. Ludo dete, jebiga."

"Ja?", šokirano ga pogleda, pa nakon njegovog potvrdnog odgovora nastavi "Koliko se ja sećam ti si slomio nos dečku, s' kojim sam ja bila u vezi, jer si ga video u gradu kako se ljubi s' drugom. A što je najgore, ja sam znala za to i nije me bilo briga, jer sam ionako htela da raskinem."

Svi počnemo da se smejemo, a Gobelja se pobuni.

"U moju odbranu, imao je jako slabe kosti, pa je bilo dovoljno samo jednom da ga udarim, da bih mu nos slomio."

Okrene se ka meni, namršteno me pogleda i izgovori "To ti je za nauk, mali."

"Šta vam je svima više sa tim zaštitničkim stavom danas? Isprepadaste mi dečka, debili jedni."

Marko krene nešto da joj odgovori, ali ga Šef prekine.

"Kakvo je ovo okupljanje? O Iliću, pa da li je moguće da si ti došao na vreme?"

"Kao što vidite, treneru."

Pogleda u mene, pa u Stašu, a onda ponovo vrati pogled na mene.

"Vidim i zašto. Gde su ostali?"

"U svlačionici su svi sem Radonjića, treneru.", kao iz topa izgovori Žule, a trener samo klimne glavom i produži dalje, verovatno ka svlačionici.

"Znači, još uvek nije namestio frizuru.", izgovorim, a ostali počnu da se smeju.

kaLu : Gde si ti do sad, zalizani?

radonja : Ha-ha-ha, nisam ja kriv što moja kosa traži puno pažnje. Je l' stigao?

kaLu : Upravo. Imaš oko 10 minuta da se nacrtaš ovde. Pametno ih iskoristi.

Primetim da je Staši dosadno pa joj se približim.

"Hoćeš da uđemo u bus? Ne moramo čekati ostale."

Slegne ramenima, što ja ipak protumaćim kao da, te krenem s' njom u autobus. Smestimo se na moje standardno mesto, ostavljajući Adžu da traži sebi novog partnera. Nakon što i ostali dođu, ludilo zvano Putovanje s' Crvenom Zvezdom, otpočne.

Znam da juče nije bilo nastavka, ali nisam bila kući skoro ceo dan. Došla sam uveče, ali sam onda gledala LŠ i i dalje sam razočarana zbog poraza Manchester City-a.

Obzirom da smo #2 u Fanfiction-u (što je stvarno wau), potrudiću se da danas objavim bar još jedan 💙