𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 56

Pročitajte P.S. na kraju nastavka, bitno mi je 💙

•Staša's pow•

Sedim u stanu i posmatram Luku dok drži Iskru, koju su nam Marko i Danica ostavili na čuvanje pre tri sata. I verovali ili ne, dete još uvek nije nijednom zaplakalo. Sigurna sam da će Luka biti savršen otac.

"Zašto je jednostavno ne uspavaš kao što ti je Marko objašnjavao?", upitam ga smoreno, jer iskreno meni je jako dosadno.

"Što bih? Meni je baš zanimljivo.", nastavi da pravi neke smešne face, ne bi li izazvao njen smeh, a ja ga pogledam ozbiljno.

"Recimo da sam ja htela da malo ostanemo nasamo.", moja izjava izazove njegovu zainteresovanost, pa okrene glavu ka meni.

"Nastavi.", primetim perverzni smešak na njegovom licu, pa i ja počnem da se smejem.

"Znaš i sam da mi hormoni divljaju i da sam gora nego u pms-u. A samo ti to znaš da središ."

"Tu sam za deset minuta.", namigne mi i brzim koracima uđe u sobu da uspava Iskru.

•Luka's pow•

Uspavam dete najbrže što umem i vratim se u dnevnu kod Staše.

"Gotovo.", sednem pored nje i usmerim svoj pogled na nju.

"Hvala Bogu.", izgovori kratko pre nego što me poljubi i završi u mom krilu. Definitivno mi se sviđa kako trudnoća utiče na nju.

Taman što mi skine majicu, začujemo zvono na vratima. Isfrustrirano uzdahnemo i ona ustane iz mog krila, ne bi li otišla do vrata i videla ko je. Otvori vrata i odmah začujem Damjanov i Adžin glas.

Pa ja tačno ne verujem. Prvo jutros Danica i Marko, sad njih dvojica. Džaba je Ivan otišao na letovanje i ostavio mi stan, kad mi nemamo ni pet minuta mira. Stavim jastuk preko krila, da ni slučajno i oni sad ne bi počeli da me zezaju, kao Marko jutros.

Uđu u dnevnu sobu i nakon što se kratko pozdrave sa mnom, sednu na kauč, a Staša krene ka kuhinji po piće.

"Ja ću ti pomoći.", ustanem i brzim koracima uđem u kuhinju. Čim me ugleda, usmeri pogled na moj šorts i počne da se smeje, a ja počnem da šizim. Drugi put danas, da nas neko prekine, a ja ostanem ovako napaljen.

"Jebeno ne mogu da verujem. Kao da imaju neke radare.", prošapućem da me ne bi ova dvojica kretena čula, a ona se samo nasmeje.

"Ne brini, neće oni dugo.", pođe da dohvati čaše sa najviše police, pa nakon što shvatim da joj baš i ne ide, priđem i dohvatim ih. Pružim joj ih, ali ostanem da stojim tako blizu nje, a ona odluči da se okrene ka meni. Jebem mu Staša, samo si pogoršala situaciju.

"Koje sam ja proklete sreće, čim oni odu, doćiće i Ivan s' letovanja, nekim čudom."

"Zato ja jedva čekam da se vratimo u Mančester. Tamo nas niko nikad ne ometa."

Poljubi me još jednom, što dodatno poveća pritisak koji osećam, jer sam jednostavno zavisan od njenih poljubaca. Odvoji se i ode nazad u dnevnu, pa i ja krenem za njom.

"I šta će to biti da vi banete ovako nenajavljeno?", upitam ih što ljubaznije mogu, iako bih ih sad izbacio odavde.

"Došli da vam kažemo novosti.", progovori Damjan, dok se Adža smeška.

"Došli ste da nam kažete da ste u vezi ili?", bukvalno sam morao ovo da kažem. Njih dvojica se ne odvajaju jedan od drugog.

"Ha-ha-ha, baš si nešto duhovit danas. Došao sam da ti kažem da odoh u Anderleht.", ponosno izgovori, a ja ga šokirano pogledam.

"Otkud sad to odjednom?"

"Ne znam ni ja. Jednostavno želim da promenim sredinu. Uguši me ovaj Beograd."

"A ja sam nakon godinu dana u OFK-u, uspeo da dođem do Zvezde.", pohvali se i Damjan, a Staša i ja ga zbunjeno pogledamo.

"Čestitamo?", Staša zbunjeno izgovori, pa je nekako više zvučalo kao pitanje.

"Je l' to to što ste imali da nam kažete?", upitam nestrpljivo.

"Što si ti tako neprijatan danas?", pobuni se Adža, a ja se kontrolišem da se ne izlanem.

"Staša i ja imamo neke obaveze. Znaš, u četiri oka. Vas dvojica niste pozvani."

Pogledaju jedan u drugog, pa počnu da se smeju.

"Već si napravio dete, nema tu neke obaveze idućih pet meseci.", počne Damjan da me podjebava, a ja se iznerviram.

"Napolje obojica. Vidimo se sutra.", izguram ih iz stana i zaključam vrata za njima, da ni slučajno ne bi ponovo došli da smetaju. Vratim se nazad u dnevnu i ugledam nasmejanu Stašu.

"Gde smo mi ono stali?", nasmejano je upitam i priđem joj. Počnemo da se ljubimo i taman što njena majica završi na podu, začujemo plač iz susedne sobe.

"Tačno ću da poludim."

•Marko's pow•

Sedim sa Lukom u njegovom stanu, dok su Danica i Staša otišle u sobu da se pobrinu za Iskru. Primetim da je Luka poprilično iznerviran, pa odlučim da ga malo zezam.

"To si još uvek ljut zbog onog jutros?", prostreli me pogledom, pa uzdahne.

"Tri puta danas. Znači ne mogu da verujem."

"Ko sve?", zainteresovano ga upitam, a on ponovo uzdahne.

"Damjan i Adža, a onda i Iskra za kraj."

Počnem da se smejem jer mogu samo da zamislim, kakva mu je faca bila kad su ga Adža i Damjan prekinuli u poslu.

"Sutra vas niko neće ometati. Obečavam.", saosećajno mu obećam, jer znam kakav bih ja bio da sam na njegovom mestu.

U tom momentu se Danica i Staša sa Iskrom u rukama pojave na vratima dnevne sobe.

"Spremne smo.", Danica izgovori, a ja primetim olakšanje na Lukinom licu.

"Idemo mi onda."

•Staša's pow•

"Konačno sami.", uzdahnem dok sedam pored Luke.

"Ja se, majke mi, plašim da te poljubim. Ako ja tebe sad poljubim, neko će se pojaviti na vratima."

Nasmejem se, pa se okrenem ka njemu i poljubim ga. Uzvrati mi poljubac i pribije me uz sebe, ali u tom momentu ponovo začujemo zvono.

"Ukloniću to zvono, majke mi moje! Pa pet minuta ne možemo ostati nasamo, pobogu!", Luka počne da se nervira, a ja krenem ka vratima.

"Nećeš ti, ja ću. I jebaću mu mater ko god da je.", preduhitri me i nađe se pred vratima. Ja svejedno odlučim da priđem, da bih videla ko je sad, a on otvori vrata. Ugledam dvoje starijih ljudi i sve mi postaje jasno nakon što začujem "Sine."

Danas definitivno nije naš dan.

I novi deo je tu, konačno. Ceo dan sam provela čitajući TWLG od početka, ne bih li se malo podsetila i smislila iduću radnju, i zato nastavak izlazi tek sad.

Inače, pišem nastavak da se zahvalim za 10k, koje smo skupili u četvrtak. Evo danas je subota, a već ste dogurali do 10,8k. Divni ste i ponovo želim da vam se zahvalim 💙

P.S.

Pročitajte "Ljubav na prvi pogled" i napišite mi svoje mišljenje, da znam da li da pišem tu priču nakon ove ili možda neku drugu.