𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 28

"Gde ponovo ideš?", mama me upita, pa se zbunjeno okrenem ka njoj.

"Otkad tebe zanima gde ja idem?", nisam mislio da zvučim ovako drsko, ali desilo se.

"Naravno da me interesuje, Nemanja. Nikad nisi kući.", krene da mi drži pridike, ljuta jer sam bio drzak.

"Do sad nisi obraćala pažnju na to gde idem i kad. Odjednom si se setila da budeš majka.", kažem frustriran zbog svih prethodnih godina u kojima sam se sam brinuo o sebi.

"Odakle ti pravo da razgovaraš tako sa mnom?", povisi glas, a ja odlučim da spustim loptu. Svađao bih se sad, ali žurim da se vidim s Iskrom, tako da zaista nemam vremena za ovo.

"Ti se vrati svom manikiru i pedikiru, a ja odoh za svojim obavezama. Slažeš se da je tako najbolje, zar ne?", i ne sačekam odgovor već izađem iz stana. Nemam nameru da joj polažem račune. Nisam je interesovao ranije, pa ne vidim ni zašto bih sad.

Peške dođem do Sergejeve kuće, pa pozvonim ne bih li dao Iskri do znanja da sam stigao. Ponovo me na vratima dočeka trener, ali nekako sam već i navikao na to.

"Iskra samo što nije. Spreman za utakmicu u subotu?", prebaci se na priču o fudbalu, dok čekamo da se moja devojka pojavi.

"Naravno da sam spreman, treneru. Pašće i Internacional, kao i BASK prošli vikend.", samopouzdano kažem, a on se nasmeje. 

"Znaš, Nemanja, Sergej i ti me u mnogome podsećate na Adžu i mene iz mlađih dana. Mislim da je zaista lepo što Sergej ima takvog prijatelja.", prijateljski mi se nasmeši, a ja se konačno negde osetim prihvaćenim. 

Zašto moja porodica nije ovakva?

U tom momentu se Iskra pojavi, pa naša priča prestane. Pozdravimo se sa trenerom i krenemo ćutke ka gradu.

"Šta se desilo?", zbunjeno me upita, nenaviknuta na moje ćutanje.

"Ništa bitno.", osmehnem joj se u pokušaju da je ubedim u to, ali mi baš i ne pođe za rukom. Previše me dobro poznaje.

"Znaš da meni možeš sve da kažeš, zar ne?", uozbilji se, a ja potvrdno klimnem glavom.

"Malo sam se zakačio sa mamom, ali nije ništa strašno. Rešiću to već nekako.", kažem da ne bi brinula zbog mene, ali ne bi ona bila Iskra kad ne bi brinula.

"Oko čega ste se posvađali?", radoznalo upita, a ja samo odmahnem glavom.

"Nešto bezveze. Nije ni bitno. Gde idemo?", promenim temu, zbog čega prevrne očima, pa kaže kako joj je svejedno sve dok smo zajedno.

Koliko sam ja samo sreće imao kad sam nju dobio.

•Sergej's pov•

"Koji ćemo film gledati?", slegnem ramenima i prepustim joj da ona izabere, a ja odem po kokice. Roditelji su negde otišli, tako da smo dobili priliku da provedemo neko vreme zajedno.

Spustim zdelu kokica na sto, a ona je odmah privuče sebi, ne obraćajući pažnju na mene. Hrana joj je najveća ljubav ipak. Smestim se pored nje, dok čekam da se napokon odluči za neki film, i polako je zagrlim. Sve zajedničko vreme provodimo u gradu, jer su moji uvek kući, i ugušiće je pitanjima ako je vide sa mnom.

"Neodlučno moje.", tiho kažem, jer ne može da odabere, na šta se ona okrene ka meni i uz osmeh me poljubi. Naš poljubac prekine zvono na vratima, pa ja zbunjeno krenem da otvorim, ne shvatajući ko bi mogao da bude.

Lena je izašla negde s Vukašinom i Sofi, Iskra je kao i uvek sa Nemanjom, a Mia i Damjan su otišli s mojima. Ko onda prekida moje vreme sa Irinom?

Radoznalo otvorim vrata, pa stanem kao ukopan kad ugledam nasmejanu Kejt ispred sebe.

Ovo ne sluti na dobro.

•Lena's pov•

"Hvala Bogu da si došao.", obradujem se Veljkovom prisustvu, jer ne bih više ni momenta mogla da provedem s njih dvoje. Osećam se kao treći točak otkako su me nagovorili da izađem.

Pomalo iznenađeno me pogleda, pa se nasmeje kad shvati zašto sam to rekla.

"Ponovo su u onoj sladunjavoj fazi?", tiho me upita, dok se pozdravlja sa mnom, a ja samo klimnem glavom. Pozdravi se i s njih dvoje, pa se ponovo okrene ka meni, jer oni ne obraćaju pažnju na njega.

"Ne znam da li mi je gore ovo ili onaj period dok su se stidljivo muvali.", prevrne očima, a ja se kroz smeh složim s njim. Bukvalno ne znam šta je gore.

"Ako ikad budem ovakav, molim te da mi lupiš šamar. Čisto radi vaspitne mere.", obećam da hoću, pa se setim da je imao sastanak za vikend.

"Kako je bilo sa Vanjom?", osmeh s njegovog lica nestane, pa samo slegne ramenima.

"Fina je devojka, ali nije to to. Ne želim da zvučim kao kakvo žensko, ali nismo kliknuli.", kaže to tako hladno, kao da mu ni najmanje nije bitan taj sastanak s njom.

"Možda bih ja mogla da ti nađem neku moju drugaricu. Samo moraš da mi kažeš šta tražiš.", ne znam ni zašto ovo predlažem, kad mi ni vest o izlasku s Vanjom nije baš bila po volji.

Ako nađe devojku, možda ću lakše zaboraviti onaj poljubac.

"Neka hvala, ne treba mi tvoja pomoć.", pomalo grubo zazvuči, ali odlučim da ništa ne kažem zbog toga. Možda je samo neraspoložen jer mu sastanak očito nije prošao dobro. A uostalom to i nije moja stvar.

•Sergej's pov•

"Znala sam.", razočarano me pogleda i krene ka izlazu, nakon što joj je Kejt rekla kako je ona moja bivša devojka. Znao sam i ja da će me jednom koštati ona laž kad smo se upoznali.

"Irina, molim te sačekaj.", pođem za njom, frustrirano je dozivajući, ali ne želi da se okrene. Ovo definitivno nije trebalo da se desi.

"Molim te, Irina. Samo da ti objasnim.", uhvatim je za ruku i okrenem ka sebi, ali ona je besno istrgne.

"Nemaš šta da mi objašnjavaš. Mrzim laži, a ti si me slagao. Stigla ti je draga i ja sad više nisam bitna.", ne dozvoli mi da dođem do reči i izađe iz stana, dok ja samo stojim i u neverici gledam za njom.

Zašto se ovo meni dešava?

"Izvini, ako sam ti nešto pokvarila.", Kejt kao žalosno prokomentariše, ali sam ipak uspeo da vidim blagi osmeh, kad je Irina otišla. Misli da ćemo ponovo biti zajedno, sad kad mi je veza očito pukla.

"Zašto si došla?", mrzovoljno je upitam, a ona kao da ne veruje da sam takav prema njoj.

"Falio si mi, Sergej. Želela sam da te vidim. Mislila sam da bismo se možda mogli pomiriti.", gleda me pravo u oči, na šta uzdahnem.

"Ne bismo mogli.", hladno kažem, a ona me pogleda zbunjeno.

"Ali rekao si-"

"Znam šta sam rekao, ali stvari su se promenile od tad. Uostalom to je bilo pre pola godine.", prekinem je pre nego što išta uspe da kaže, ljut jer mi je napravila probleme.

Nije ti ona napravila problem, Sergej. Sam si ga sebi napravio.

"Znala sam da ćeš mi naći zamenu. Ali zar ti zaista treba zamena, sad kad sam tu?"

"Nije Irina ničija zamena i ti i ja nećemo ponovo biti zajedno, bio ja s njom ili ne. Moja osećanja prema tebi su ostala u Mančesteru i ne mogu se vratiti tek tako. A sad te molim da odeš. Dovoljno si mi problema napravila."

Biće komplikovano popraviti ovo.