𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 30

"Aleksandre, ja ovo više ne želim da trpim. Uopšte me ne sluša kad mu kažem da ne može napolje i nikad ne želi da mi kaže gde i s kim ide.", mama ljuto pogleda tatu, a on odmah pogleda u mene. Ustanem od stola i krenem napolje. Baš me briga šta će sad on da kaže.

"Gde misliš da si pošao, Nemanja?", hladno upita, a ja samo izađem ni ne okrenuvši se prema njemu. Sad ste našli da mi glumite roditelje. Pozovem Iskru i upitam je da li bih mogao da prespavam kod njih, jer se kući ne vraćam danas. 

Obraduje me njen potvrdan odgovor, pa odmah krenem ka njihovoj kući. Vreme koje provedem s Iskrom me uvek oraspoloži. Čini me mnogo srećnim.

Srećom moj stan nije mnogo udaljen od Sergejeve kuće, pa se ubrzo nađem ispred. Pravi problem će biti kad se njeni vrate, pa se i ona vrati kući. Mada neću dopustiti da se zbog toga manje viđamo.

"Opet si se posvađao s roditeljima, zar ne?", čim me vidi zabrinuto upita, a ja klimnem glavom, uprkos želji da joj to prećutim. Ne volim kad se brine.

"Znaš da možeš sve da mi kažeš, zar ne? Biće ti lakše ako to izbaciš iz sebe.", ponovi mi da je uvek tu za mene, na šta samo klimnem glavom. Svejedno ne želim da se brine bezveze.

"Znam, ali zaista nije ništa bitno. Nemoj ti da opterećuješ svoju lepu glavicu tim.", zagrlim je dok hodamo dugačkim hodnikom. Da li je moguće da u dnevnoj nema nikog? Koliko dugo već dolazim kod njih i ovo se nikad do sad nije desilo.

"Gde su svi?", radoznalo je upitam, a ona slegne ramenima.

"Vukašin i Sofi su negde izašli, Sergej je u depresiji i ne izlazi iz svoje sobe, a ni Lena nije ništa bolja."

"Opet se posvađala s Maksom?", pitam, na šta ona uz prevtanje očima klimne glavom.

"Ljubomoran je zbog Veljka i sad ona ne želi da mu se javi, jer je ljuta na njega."

"Pa nije da se ništa ne dešava između Veljka i nje.", oprezno kažem, zbog čega se Iskra nasmeje.

"To i ja kažem, ali ona ne da reći. Čak se juče pojavio sav modar, jer se prethodno potukao s nekim zbog nje. Mislim da nam je to dovoljan pokazatelj.", iznenadi me to što se potukao zbog nje, ali s jedne strane smatram da je to baš slatko. Ne da na nju, jer mu je stalo.

"I šta je ona rekla na to?", osećam se kao kakva tračara, ali šta da radim kad me interesuje.

"Apsolutno ništa. Otišla je s njim u svoju sobu da mu dezinfikuje lice. Posle toga su se vratili, ali nisu progovorili više ni reči. Primetila sam da ju je s vremena na vreme posmatrao, kao i ona njega uostalom, ali ništa više.", uvede me još malo u jučerašnju situaciju. Sad mi je iskreno žao što nisam bio tu.

"Tvrdoglavi su oboje i previše. Znam ja da je ona s Maksom i Maks je zaista super lik, ali nije on meni za Lenu. Nekako mi se više uklapa s Veljkom, nego Maksom.", nastavim da tračarim s Iskrom, ali prekinemo kad se Lena pojavi na stepenicama. Ne želimo da se naljuti na nas.

"O Nemanja, otkud ti kod nas?", uz osmeh se pozdravi sa mnom, a ja joj kažem da sam došao da prespavam.

"Taman da izvučeš Sergeja iz depresije. Nikako da se oporavi od raskida.", prevrne očima i ode nazad na sprat, ostavivši nas ponovo same.

"Zaista bi mogao da mu pomogneš.", i Iskra mi predloži, što ja prihvatim.

"Obećavam da ću se potruditi."

•Veljko's pov•

"Ma daj, Vukašine, smaraš. Lena mi je prijateljica, a i da nije, zar se onakve stvari smeju reći za neku devojku?", sasvim logično ga dovedem do zaključka, da sam je branio tek onako, a ne iz razloga koji on potencira.

"Ne smeju, ali svejedno, ne bi svaki dečko skočio da se tuče zbog toga tek tako.", nastavi po svom, što me već užasno nervira.

"Ja bih i mislim da uopšte više nije bitno. Potukao sam se, prošlo je i ne vidim što se i dalje vrtimo oko toga.", stavim tačku na daljnju priču oko razloga iz kog sam se potukao, što on teško prihvati.

"Šta su ti tvoji rekli kad su te videli?", upita sasvim logično pitanje, a ja zahvalim Bogu što me još uvek nisu ni videli.

"U Novom Sadu su, pa nisu imali prilike da me vide. Ne znam ni sam šta bih im rekao.", spustim glavu na školsku klupu, a on ustane kad ugleda Sofiju i Lenu na vratima. Vrati se na svoje mesto gde sedi pored Sofije, a Lena sedne pored mene.

O da, otkako je Sofi došla, Vukašin sedi s njom, a Lena i ja smo zaglavili zajedno. U početku mi je užasno smetalo, ali sad je sasvim okej. Uvek nađemo neku temu za priču.

"Jesi bolje?", zabrinuto me pogleda, a ja uz osmeh klimnem glavom.

"Ne boli to mene. A i trebalo bi da vidiš Marka. On je mnogo gore prošao.", namignem joj, na šta prevrne očima, iako joj vidim blagi osmeh na licu.

"Hvala.", kratko kaže i okrene se ka Sofi nastavljajući neku ranije započetu priču. I pošto je ona zaokupirala Sofijinu pažnju, Vukašin se raspriča sa mnom.

"Jesi video kako se samo brine za tebe?", namigne mi i ponovo mi digne pritisak.

"Neugodno joj je jer sam se potukao zbog nje, to je sve. Samo je kulturna.", opravdam njeno pitanje, što se Vukašinu očito ne svidi jer prevrće očima zbog toga.

"Ma da, samo je to u pitanju. Nije kao da se posvađala s dečkom zbog tebe.", zbuni me ono što je rekao, pa ga zamolim da ponovi.

"Posvađala se s Maksom, jer je on ljubomorisao što se stalno druži s tobom. Evo već četvrti dan ne želi da mu se javi.", i baš u tom momentu zazvoni njen telefon sa stola, pa pre nego što uspe da odbije poziv, ugledam Maksovo ime.

Znači, Vukašin je govorio istinu. Zašto mi ovoliko imponuje to što se posvađala s njim? Ne bi trebalo. Svi znamo koliko je njoj stalo do Maksa i nema smisla da joj ja to kvarim.

"Ideš posle škole kod nas?", Vukašin me veselo upita, a ja odmahnem glavom.

"Što?", iznenađeno me pogleda, jer zna da nemam nikakvih obaveza, pogotovo što sam sam kući, a i obožavam da budem s njima. Fenomenalno su društvo. Odlučim da budem potpuno iskren s njim.

"Već ima dovoljno tračeva vezanih za nju i mene, zbog toga što sam se potukao. Ne želim još više problema da joj pravim. Neću dolaziti neko vreme, dok se situacija ne smiri.", obavestim ga o svojoj konačnoj odluci.

Iako mi je mnogo krivo zbog ovoga, moram to da uradim zbog nje.