𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 10

•Luka's pow•

Miloje nam je naredio da igramo mini turnir s' ekipama pet na pet, tako da sad čekam naš red da igramo. Jovelja ponovo dosađuje nekom pričom, koju je, samo Bog zna koliko već puta, pričao, te smoreno pogledom krenem da kružim po tribinama. A onda je ugledam s' nekim, meni nepoznatim, dečkom, kako se smeje. Mislim, da nije ni svesna koliko lep osmeh ima.

Ma daj, Luka, ne budi patetičan!

Ali mene sad i previše interesuje ko je taj dečko, da bih samo skrenuo pogled s' njih.

"Gobelja, brate moj najmiliji, moram nešto da te pitam."

Pogleda u mene pa prevrne očima.

"Šta te interesuje, ulizice?"

Nasmejem se na novi nadimak pa mu pokažem dečka, koji sedi pored Staše.

"Ko je onaj?"

Čim ugleda tog dečka, stvori mu se osmeh od uva do uva. Ovo mi ne deluje baš najbolje.

"To je Damjan. Bio je dva meseca na pozajmici u Laziu i Staša ga je nenormalno poželela. Ponekad mi se čak čini da više voli njega nego mene."

Promrmljam jedno "aha" pa prebacim pogled s' njih na teren. Znači, zauzeta? To se Ivanu baš i neće svideti.

•Staša's pow•

"A gde je Marko? Čak sam i njega poželeo."

Oboje se nasmejemo, jer svi znaju da se njih dvojica ko bajagi ne podnose, a zapravo se super slažu, jer bih ih u suprotnom udavila obojicu.

Počnem pogledom tražiti Marka i ugledam ga kako sedi, ni manje ni više, pored Luke. Jebote, gde god da pogledam tu je i Luka. Ne sviđa mi se kuda ovo vodi.

"Opet gledaš u tog dečka."

Trgnem se iz razmišljanja na Damjanov glas, pa ga ko fol zbunjeno pogledam.

"Na koga misliš?"

"Zaboravljaš da te ja poznajem bolje nego iko drugi i da tačno znam kad lažeš."

Prevrnem očima jer me izluđuje to što me čita k'o otvorenu knjigu.

"Dobro, eto gledala sam u Luku. I šta onda?"

Vidim da ga Damjan na brzinu skenira pogledom.

"Pa mogu ti reći, nije loš, kakve si sve gledala tokom godina."

Udarim ga pesnicom u rame i besno kažem "Mrš". Na moj udarac se ni ne pomeri, jer od mišića i ne oseća moje udarce.

"Priznaj da si imala i nekih groznih izbora."

Setim se par likova koje sam dizala u nebesa, a onda im posle samo jednog izlaska blokirala broj, jer sam shvatila koji su to debili.

"Dobro, priznajem. Ali bilo je i dobrih izbora."

Pogleda me zamišljeno pa odmahne glavom.

"Zapravo i nije. Jedini koji je delovao kao super dečko je ispao najgori od svih njih. Tako da nekako može da se kaže, da nisi imala nijedan dobar izbor."

"Ne želim da pričamo o Danijelu."

"Do kad ćeš da izbegavaš tu temu?"

"Ceo život, ako treba."