𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 11

•Staša's pow•

Damjan i ja sedimo nasred školskog igrališta, u blizini Markovog stana, uz gajbu piva i smejemo se kao ludi, nekim starim uspomenama. Ljudi prolaze pored nas i čudno nas gledaju, neki se čak i krste, ali nikad nas nije bilo preterano briga za te poglede. Sve dok je nama dobro, koga briga za mišljenje drugih ljudi.

"Sećaš se Elene?"

Nakon što skontam na kog misli, počnem da se smejem.

"Kako da se ne sećam? Bila je luda za tobom kad smo bili treća godina. Kad se samo setim njenih odevnih kombinacija i njenih pokušaja zavođenja tebe."

"Je l' se sećaš kad me zažvalila nasred školskog hodnika i još mi uvalila jezik do grla, jebote? I to sve pred tobom, jer je mislila da smo ti i ja zajedno."

Počnem da se smejem kad se setim njegove zgađene face i toga koliko je dugi prao zube nakon njenog poljupca.

"Pa dobro, nije bila jedina. Svi su mislili da smo zajedno. Nikad mi nije bilo jasno zašto, al' kontam da je zato što smo provodili dvadeset četiri sata dnevno zajedno."

"A nikad nismo imali neku ozbiljnu vezu. Dok ti nisi našla Danijela. Čak je i on uvek ljubomorisao zbog mene."

Na sam spomen njegovog imena, prestanem da se smejem.

"Jeste, ljubomorisao je, a onda je on prevario mene."

"Znaš šta sam ja kontao?"

Pogledam ga pa mu onda podrugljivo odgovorim "Baš da čujem šta si pametno ovaj put smislio."

"Ako ne nađemo nikog do trideset pete, venčamo se nas dvoje. Što da ostanemo sami čitav život? Ionako znamo sve jedno o drugom."

Nasmejem se na njegovu ideju, pa ga s' podsmehom pogledam.

"Ma ti si pijan, pa pričaš gluposti."

"Jesam pijan, ali ja nikad ne pričam gluposti. I ti to dobro znaš."

Razmislim malo o njegovoj blesavoj ideji. Da li zato što sam pijana, ali ova ideja mi ne deluje toliko loše, koliko bi trebalo.

"I ti misliš da bi to funkcionisalo?"

Pogleda me ozbiljno, pa nakon par trenutaka razmišljanja, klimne glavom.

"Gore od naših ljubavnih života ne može u svakom slučaju."

Zamislim se na kratko, pa skontam da je donekle u pravu.

"Znaš šta, u pravu si."

"Znam da jesam. Ja sam genije."

"Izgleda samo kad se napiješ. Koliko dugo se već znamo i ovo ti je prva pametna ideja za sve te godine."

Prostreli me pogledom, pa nastavi da pije.

"Znači, imamo dogovor?"

Razmislim par sekundi, pa klimnem glavom.

"Imamo."

"E pa, da nazdravimo u to ime, buduća ženo."