𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 45

•Luka's pow•

"Kako misliš da treba da budem zabrinut zbog njenog doktora?", namršteno pogledam u Marka, koji mi je pre pola sata upao u stan i od tad ne prestaje da priča o tome kako moram u Rim da se pomirim sa Stašom.

"Damjan kaže kako je njen doktor otišao u penziju i kako je sad dobila nekog novog doktora, koji je mlad i zgodan. I još povrh svega, sviđa mu se Staša."

Iako ovo ne bi trebalo da utiče na mene, srce mi ipak poskoči na pomisao nje sa nekim drugim.

"I šta ti sad hoćeš od mene?", pokušam da ostanem hladan, iako u sebi umirem na pomisao da nikad više neće biti moja.

"Alo kretenu, je l' ti mene slušaš? Hoću da odeš u Rim i pomiriš se sa njom!"

"Zašto bih? Ako sam raskinuo sa njom, to onda valjda znači da postoji neki razlog zbog kog ne možemo da budemo zajedno.", divim se samom sebi na ovakvoj glumi.

"Aman Luka, pričam ti za tvoje dobro. Ona te još uvek voli i pomiriće se odmah s' tobom. Ali ako ne odeš uskoro, posle će ti biti krivo, kad završi s' tim Italijanom."

"Srećno joj bilo. A sad te molim da napustiš moj stan, moram na trening."

Pogleda me šokirano i krene ka vratima, ali ga pozovem još jednom pre nego što izađe.

"I da, reci joj da treba da bude iskrena od početka, ako hoće da joj ta veza uspe.", namignem mu, a on bez reči napusti moj stan.

Otišao bih ja kod nje, samo kad ne bi bilo ovog prokletog ponosa. Sad možeš da sediš i plačeš od muke, što će tamo neki doktor da ima ono što si ti imao, samo zato što si ti previše ponosan da odeš i pomiriš se s' njom.

•Staša's pow•

"Zašto si tako dobro raspoložen?", upitam Damjana, koji se, otkako se vratio po mene, samo smeje.

"Ne postoji neki poseban razlog. Srećan sam jer vidim da si ti počela da sarađuješ sa doktorom Danielom."

Zagrcnem se i ispljunem vodu koju sam prethodno pila.

"Da, da, baš sarađujemo."

Recimo da Damjan ne zna za našu opkladu.

"Staša, šta se dešava?", sumnjičavo me pogleda, a ja nabacim lažni osmeh.

"Ništa, ništa."

"Zar nisi naučila da ne valja lagati?", ponovo pogodi moju slabu tačku-Luku, pa ja počnem da mu pričam.

"Kladila sam se s' doktorom da neće izdržati sa mnom mesec dana. Kad dobijem opkladu dobijam novog doktora.", nasmejano izgovorim, a on me iznenađeno pogleda.

"A šta će se desiti ako je on dobije?"

Uzdahnem na njegovo pitanje, pa nakon par trenutaka odgovorim "Ako on dobije opkladu, moraću da izađem sa njim."

Damjan počne da se smeje, a ja prevrnem očima.

"Mislim da ti je pametnije da usmeriš energiju na oporavak nego na neke opklade, ali kad si se već kladila srećno ti bilo, jer on meni deluje kao dečko sa čeličnim živcima.", kratko prokomentariše Damjan, a ja se podrugljivo nasmejem.

"Znaš da ja nikad ne gubim opklade, zar ne?"

"Počni da smišljaš imena za decu.", namigne mi i izađe iz sobe, pre nego što uspem da ga pogodim jastukom.

Joj, Staša, u šta si se ti to uvalila?

•Damjan's pow•

Izađem iz sobe i začujem pogodak jastuka u vrata. Jebote, gađa kao kakvo muško.

Krenem ka sali u kojoj smo bili danas, nadajući se da ću tamo zateći doktora Daniela. I bingo! Našao sam ga.

"Dobar dan. Ne smetam?", upitam oprezno, a on usmeri svoj pogled na mene.

"Naravno da ne smetate. Sedite."

Sednem na stolicu preko puta njegove, a on me zbunjeno pogleda.

"Je l' sve u redu sa Stašom?", osetim malu zabrinutost u njegovom glasu, ali se nasmejem i odmah mu kažem da je sve uredu.

"Zapravo sam došao da pričam s' vama o vašoj i Stašinoj opkladi."

Primetim kako se crveni, što izazove još jedan moj osmeh.

"Jako mi je žao. Znam da je to neprofesionalno s' moje strane.", počne da se izvinjava, ali ga ja prekinem.

"Nemate za šta da se izvinjavate. Staša ponekad zna da provocira, pa me ne iznenađuje što je uspela da vas nagovori na opkladu. Čak šta više, sviđa mi se ta ideja, jer kod nas Srba ne postoji stvar koja će nas pre podići na noge od inata. Došao sam da vas zamolim da ni u kom slučaju, ne odustanete od nje. Zna da bude poprilično nezgodna i naporna, ali je to zbog povrede, a onda i tog raskida, koji sam već pomenuo."

"Ako smem da pitam, šta se tačno desilo?", upeca se na moju priču o raskidu, a ja u sebi počnem da likujem.

"Bila je sa jednim dečkom preko pola godine, čak su trebali i da se presele u Englesku, zbog njegovog posla. Znaš kakvi su fudbaleri sa tim klubovima. Staša mu je prećutala da je imala operaciju, desilo se da je imala bolove i da ga je slagala kako nije ništa, samo par dana pred utakmicu i novu povredu. Kad je saznao da ga je lagala, odlučio je da prekine vezu. Još je sveže, pa se zbog toga ponaša pomalo bezobrazno.", neprimetno pređem na ti, pa i on prestane mene da persira.

"Uredu, ali što ti to meni pričaš?", upita me pomalo zbunjeno, a ja se nasmejem.

"Recimo da sam primetio kako je gledaš, a ne volim kad mi je sestra loše volje."

Krene da poriče, što mene ponovo nasmeje.

"Gle, druže, imam radar za takve stvari. Ceo celcati život gledam momke kojima se sviđa i koji pokušavaju da je osvoje. Tačno znam kad je neko zainteresovan za nju. Čak šta više to mi je posao."

Nasmeje se po prvi put otkad sam ovde, pa prizna kako je ostavila jak utisak na njega.

"Misliš da imam neke šanse kod nje? Mislim, obzirom da nisam fudbaler i to.."

"Trenutno verovatno ne, zbog raskida i svega toga. Ali ako se potrudiš, mislim da imaš velike šanse. Veruj mi da je bolje što nisi fudbaler. Fudbalera joj je navrh glave. Brat joj je fudbaler, ja sam bio fudbaler, bivši dečko joj je fudbaler, devedeset odsto prijatelja su joj fudbaleri. Malo previše, zar ne?"

Nasmeje se pa me pogleda zamišljeno.

"Jesi bio na pozajmici u Laziu, možda?"

Nasmejem se na činjenicu da me prepoznao, pa klimnem glavom.

"Au brate, gledao sam kako igraš. Fenomenalan si. Zašto si odustao od fudbala?"

Tužno se osmehnem, pa po prvi put nekom otvoreno kažem za rak, koji sam preživeo.

"Planirao sam da se vratim nakon toga, ali ko bi se sad brinuo za Stašu da sam se ja vratio fudbalu."

"Spreman si da odustaneš od karijere zbog nje?", iznenađeno me pogleda, kao da to još nikad u životu nije čuo.

"Ona je bila spremna da se odrekne svega i provela je četiri meseca dok sam se ja borio sa rakom. Sad sam ja tu za nju. Tako funkcioniše pravo prijateljstvo."

I evo ga treći ☺

Pretpostavljam da je to i poslednji za danas, jer moram sad da se pakujem. Idem na vikend bez lap-topa i najverovatnije bez interneta, tako da do ponedeljka me verovatno nema, a taman sam dobila inspiraciju za pisanje 😕

Hvala vam za razumevanje i podršku 😊💙