𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 52

•Staša's pow•

Sporim koracima izađem na teren, tražeći Luku pogledom. Želim da ga iznenadim, jer još uvek ne zna da sam prohodala i bez štaka. Primetim ga kako stoji sa momcima i nečemu se smeje. Mora se priznati da mu ovaj plavi dres stoji savršeno, mada crveno-beli je bio jo lepši.

"Luka!", okrene se zbunjeno ka meni, pa primetim kako ne može da veruje da sam tu i da stojim na svojim nogama. Gleda šokirano u mene par sekundi, pa dotrči do mene i čvrsto me zagrli.

"Alo, lakše malo. Slomićeš mi sve kosti, a taman sam se rešila štaka.", nasmeje se pa se polako odvoji od mene.

"Zašto mi nisi rekla da ćeš da dođeš?"

"Zato što to onda ne bi bilo iznenađenje. Zar nije ovako lepše?", ponovo se nasmeje, a ja se po milioniti put zaljubim u taj smeh.

"Kad si već tu, mogao bih onda da te upoznam sa momcima.", ne stigne ni da kaže šta je hteo, ja ga uhvatim za ruku i povučem ka momcima, a on ponovo počne da se smeje. Mogla bih ga slušati ceo život ovako.

Iako sam poprilično hrabro prišla momcima u svetloplavim dresovima, nekako sam pred njima izgubila moć govora. Ne mogu da verujem da stojim pored prve postave Sitija, kluba za koji navijam od malena. Primetim da je Luki moja pogubljenost baš zanimljiva, ali ni to ne izazove moju reakciju.

"Znači ti si ta Staša?", prvi progovori Aguero, u kog ja gledam bukvalno kao u Boga. Nasmejano mi pruži ruku, koju ja odmah prihvatim.

"Ne zameri joj što je ovako ćutljiva. Pričao sam ti već koliki je fan.", Luka se ubaci, a meni se moć govora konačno povrati.

"Da, ja sam Staša. Inače, volim da se blamiram pred idolima.", nekako izgovorim, a oni se nasmeju.

"Samo kad se setim epizode Aleksandar Kolarov. S' Tadićem se stvarno plašim da te upoznam.", Luka počne da me zeza, a ja ga prostrelim pogledom, pa se okrenem ka ostatku tima.

"Mnogo mi je drago što sam ovde.", svi se upoznaju sa mnom, iako ih zapravo sve jako dobro znam. Samo pet minuta s' njima mi je bilo dovoljno da shvatim da mi se sviđaju. Nisu nadmeni, već baš suprotno, veoma su skromni i totalno su pozitivno ludi.

•Luka's pow•

Sedim u automobilu ispred Mančesterskog univerziteta i čekam da Staša izađe. Danas joj je poslednji ispit za ovu godinu i iskreno nema srećnije osobe od mene. Toliko vremena provodi na fakultetu ili učeći, da se jako slabo viđamo u poslednje vreme. Pogotovo što ja zbog fudbala stalno putujem.

Ugledam je, kako se sa osmehom kreće ka meni, dok u ruci drži indeks. Sedne na suvozačko mesto, pored mene, i poljubi me, u znak pozdrava.

"Završila?"

"Jesam. Sad imam tri meseca slobodno."

"Hvala Bogu. Ne odvajamo se dok ti ne počne iduća godina.", nasmeje se pa me ponovo poljubi.

"Ne odvajamo se, obećavam."

"Obzirom da sam i ja završio sezonu i da imam odmor, mogli smo negde na letovanje?", upitam je, ne skidajući pogled sa puta dok vozim ka našem stanu.

"Ja sam mislila da idemo u Beograd. Nisam bila sto godina. A i mislim da će Marku trebati naša pomoć, sad kad dođe beba.", nasmejem se na pomisao Marka kao oca, ali se složim sa Stašom da treba da mu budemo pri ruci.

"Znaš šta to što će Marko postati otac još znači?", odmahne glavom zbunjeno, a ja se nasmeim.

"Da smo mi sledeći na redu.", nasmeje se, ali mi ništa ne odgovori. Nastavim da vozim u tišini, ne želeći da previše forsiram priču o detetu. Staša je nezgodna kad se iznervira. Ne pitajte kako sam to naučio.

•Damjan's pow•

Stojim naslonjen na auto ispred beogradskog aerodroma i čekam da se Staša i Luka pojave. Adža se vrti ukrug od dosade, što meni trenutno iz nekog razloga poprilično ide na živce.

"Stani mirno bar dva minuta.", iznervirano izgovorim, a on se okrene ka meni.

"Ne mogu, nervozan sam."

"Koji ti razlog imaš da budeš nervozan, majke ti?"

"Ne znam ni ja, ali sam nervozan."

Samo prevrnem očima i vratim pogled na velika vrata, na kojim bi se svaki čas trebali pojaviti njih dvoje. Ugledam prvo nasmejanu Stašu, dok za njom ide Luka, koji se nečemu smeje.

"Konačno."

Priđu nam, pa svi uđemo u auto, nakon dugačkog pozdravljanja.

"Gde je Marko?", Staša odmah upita, a ja se nasmejem na pomisao Marka, koji trenutno trčkara po stanu na svaku Daničinu želju.

"Ostao je da se brine o Danici, ali smo zato tu Adža i ja."

"A Ivan?", sad se javi Luka, a Adža slegne ramenima.

"Otišao je nekud sa devojkom, ko će ga znati."

"Devojkom?", sad nas Luka još zbunjenije gleda.

"Da, devojkom. Nije ti ništa pričao?"

Odmahne glavom, a ja slegnem ramenima, dajući mu do znanja da ni ja nisam baš mnogo upoznat sa trenutnom situacijom. Ali se zato Adža raspriča.

"Našao je devojku pre par meseci i još uvek se ne odvajaju jedno od drugog. Tako da je čim je počeo odmor u Zvezdi, šmugnuo sa njom na more."

"Kakva je?"

"Okej je cura. Definitivno bolja nego sve one sponzoruše s' kojima si ti bio, pre Staše.", dok se ja smejem, Luka strelja Adžu pogledom, a Staša ozbiljno posmatra Luku.

"Bogami, gospodine Iliću, imaćete svašta da objasnite kad dođemo kući."

Luka se okrene ka njoj uz nevini smešak, ali se prvom prilikom približi Adþi i pripreti mu kako će ga ubiti zbog ovoga.

•Luka's pow•

Konačno u svom stanu, nakon više od pola godine. Zavalim se na kauč, ali zbog glupe Adžine izjave nemam ni minut mira. Staša sedne pored mene dok me ozbiljno gleda.

"Ma daj, Staša, to je bilo davno.", krenem da se pravdam, ali me ona odmah prekine.

"Ne moraš da se pravdaš. Istina, ne sviđaju mi se baš tvoje bivše, ali imala sam i ja par velikih promašaja, kad su momci u pitanju. Samo odmah da te upozorim, Iliću, ispliva li ti kakva ljubavnica ili bilo kakva afera, ti si mrtav čovek.", pripreti mi prstom, a ja se osmehnem.

"Nema razloga za brigu. Ja sam samo tvoj.", zagrlim je, a ona se osmehne.

"I bolje ti je. Nas dvoje ne planiramo da te delimo."

Pogledam je zbunjeno zbog ovog dvoje, a ona uzme moju šaku i stavi je na svoj stomak.

"Čestitam vam, gospodine Iliću, postaćete tata."

Iskreno nisam planirala da ovoliko ubrzam stvari, ali mi je eto prosto došlo 😁

Kako vam se čini? Prihvatam kritike!

Izvinjavam se što nije bilo nastavaka od petka, ali sam stalno u nekoj gužvi 😧 Želim da vam se zahvalim na 6k pregleda, neverovatni ste! 💙

Takođe, samo želim da vas obavestim da bi od sutra verovatno mogla da nastupi pauza sve do kraja iduće sedmice. Razlog je taj, što sutra putujem u Banja Luku i ostaću u bolnici, zbog kičme, najmanje sedmicu dana, tako da mi od rasporeda vežbi zavisi da li ću imati vremena da pišem ili ne. Nadam se da ću ipak uspeti da objavim po koji deo, ali sam samo želela da znate razlog ako ne bude nastavaka 💙