𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 17

•Luka's pow•

Sedimo u piceriji već nekih petnaest minuta i pričamo o nekim bezveznim temama. Ja provaljujem neke gluposti, a ona se smeje kao luda, iako ja zapravo mislim da moje fore nisu ni upola toliko smešne.

"I smem li da znam gde si bila juče?" , nasmejano je upitam, ali ubrzo primetim da se ukočila na to pitanje.

"Hajde da budemo iskreni. Da ti kažem istinu - ne mogu, a da te lažem - ne želim. Tako da mislim da je najbolje da me ne pitaš." , pogleda me molećivo, na šta ja klimnem glavom.

"Smem li bar da znam šta slavimo?"

Osmeh zablista na njenom licu, pa uzbuđeno klimne glavom.

"Gledaš u novog fudbalera OFK Beograda." , uzbuđeni kaže, a ja je ne očekujući to iznenađeno pogledam.

"Zašto OFK? Zašto ne Zvezda? I nemoj da mi kažeš da nisi dovoljno dobra, jer to nije istina. Imaš tehniku, imaš brzinu i igraš mozgom. To je i previše dobro." , izgovorim ubrzano, ne ostavljajući joj vremena da me prekine.

Njen osmeh splasne, pa se uozbilji.

"Zašto me svi davite sa Zvezdom? Zašto mislite da ja, iako sam Zvezdaš, ne mogu želeti da odem u neki drugi klub? " , pomalo iznervirano me upita i skontam da sam joj sad uništio raspoloženje.

"Nisam tako mislio. Samo..." , ne stignem odgovoriti do kraja, jer me ona ljuto prekine.

"Nisi ti nikako ni mislio. U tome je problem."

Pogledam njenu namrštenu facu, pa se iskreno osmehnem.

"Upravu si. Kad sam s' tobom ne mogu da mislim. Uzurpirala si mi misli." , izgovorim uz blagi osmeh, očekujući bojažljivo njenu reakciju.

Jer istina je da smo, nakon onog kad nas je Marko prekinuo, na tankom ledu. Nisam više siguran da ona želi isto što i ja.

Zacrveni se, pa spusti pogled u pod, ništa mi ne odgovorivši. A daj, Staša, nemoj mi to raditi! Bolje i šamar da si mi lupila, bar bih znao na čemu sam.

U trenutku kad tišina među nama, prelazi u neprijatnu, konobar donese našu porudžbinu. Kulturno se zahvalim i svoj pogled usmerim na Stašu, dok ona s' obožavanjem gleda u pizzu.

Koliko sam samo zavoleo ovu njenu detinjastu stranu, otkad se družimo. Sve devojke njenih godina zanimaju samo šminka, garderoba i izlasci, a nju zanimaju igrice, fudbal i hrana. Čime sam ja zaslužio da upoznam ovakvu devojku?

•Staša's pow•

Pizza je došla u pravi čas. Jednostavno, ne znam kako sad da se ponašam prema njemu. I da li je stvarno to mislio, kad je bio tako direktan?

Posmatra me, dok ja jedem već treće po redu parče pizze. Nakon što skontam da verovatno delujem kao retardirana, zaustavim se te svoj pogled sa pizze, usmerim na njega. Pogledam ga upitno, a on se nasmeši.

"Još uvek čekam tvoj odgovor."

Shvativši da očito neće odustati, uzdahnem pa pokušam da smislim šta  da kažem.