𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 12

•Staša's pow•

Osetim udarac u stomak, pa jedva nekako otvorim oči dovoljno da ugledam Damjana, kako spava pored mene. Izdignem se u sedeći položaj te počnem da vrtim film od juče po glavi. Nakon treninga smo ostavili Marka, kupili gajbu piva i seli na školsko igralište. Nešto smo se zezali, pili i ostalog se ne sećam.

Pokušam da probudim Damjana, ali nakon par neuspelih pokušaja, ćušnem ga po glavi, na šta konačno otvori oči

"Jesmo se mi to napili?"

"Izgleda."

Izdigne se u sedeći položaj, pa me pogleda.

"Šta ja tražim u tvom krevetu?"

"Da li ti ja izgledam kao da se ičeg sećam?"

Odmahne glavom, pa mamurno ustane iz kreveta.

"Odoh ja u kupatilo. Nego, da te pitam nešto... Je l' imaš gde kakav aspirin, kafetin ili bilo šta drugo?"

Zatvorim oči na trenutak, razmišljajući, pa klimnem glavom.

"Odlično. Onda ćeš mi dati tabletu kad se spremim."

"Ne smaraj me, majke ti."

Prevrne očima pa izađe iz moje sobe. Nekako ustanem iz kreveta dok mi glava puca, pa krenem tražiti nešto za obući.

Nakon što se obučem i našminkam, stanem pred ogledalo. Maskirna trenerka i crna majica kratkih rukava, dok mi je kosa neuredno svezana u punđu. Na licu samo toliko šminke, koliko je potrebno da se ovi podočnjaci bar donekle prekriju.

Izađem iz svoje sobe pa ugledam Filipa i Marka, kako kao i obično igraju FIFU.

"Jutro."

"Dobro jutro, pijanduro."

Filip počne da se smeje, dok ja streljam Marka pogledom.

"Ha-ha, mnogo si zanimljiv."

"Šta to čujem, Staša, da si se sinoć napila?"

Filip me zainteresovano posmatra, dok ja sedam između njih dvojice.

"Došao mi je Damjan iz Rima i morali smo malo da proslavimo."

Marko se okrene ka meni pa se zlobno nasmeje.

"Zar vi niste slavili veridbu?"

Pogledam ga zbunjeno pa upitam na šta misli.

"Zar si bila toliko pijana da se ne sećaš da si se verila?"

U tom momentu se pojavi Damjan pa zainteresovano upita "Za koga se to Staša verila?"

Dok Filip, Damjan i ja željno iščekujemo odgovor, Marko nas zabavljeno gleda i smeje se.

"Pa za tebe."

•Luka's pow•

"Jutro."

"Ne izgledaš mi baš k'o da si spavao."

Možda zato što i nisam. Razmišljao sam o Staši celu noć.