𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 40

"Ja zaista ne kapiram šta više želite od mene?", upitam umorno, jer mi je puna kapa. Otkako sam došao, galame na mene.

"Gde si bio celu sedmicu?", mama pokuša da snizi ton, jer zna da ne reagujem na dreku.

"Kod Sergeja.", kažem kratko, pa krenem ka svojoj sobi.

"Ko je Sergej?", upita zbunjeno, jer baš i nije u toku s kim se družim. Da budemo iskreni, nikad je i nije interesovalo.

"Sin tvog bivšeg dečka.", kažem hladno, zbog čega me oboje gledaju, kao da nisam normalan. Nakon svega što sam čuo od Luke, kapiram koliko su njih dvoje zapravo bezosećajni. Sve bi uradili za neke svoje ciljeve, ne obraćajući pažnju na ostale.

"I inače, samo jedno obaveštenje. Neću raskinuti s Iskrom, samo zato što vas dvoje imate problem s njenom porodicom.", dam im do znanja, da ne mogu više da me kontrolišu.

"Kakav problem?", mama me upita, i dalje glumeći zbunjenost.

"Bilo bi lepo da sam bar za promenu mogao nešto od vas da saznam, ali nije problem, navikao sam da uvek sve saznajem od drugih."

"Ma o čemu ti pričaš?", polako počne da se nervira, zbog toga što, po njenom mišljenju, očito znam i više nego što bi trebalo.

"O tome da mi je Luka ispričao baš sve. Da ste bili zajedno, da si ga prevarila s tatom, da je tata pokušavao da smuva Stašu, kako bi ti ponovo bila s Lukom. Apsolutno sve. Samo mi objasnite šta smo vam Iskra i ja krivi.", upitam ozbiljno, a mama iznenađeno pogleda u tatu, jer ovo nije očekivala.

"Zar Luka nije u Mančesteru?"

"Vratio se u Beograd, ima skoro cela godina! O ovome ti ja pričam. Apsolutno me nikad ne slušaš. Koliko sam samo puta ponovio koliko sam srećan što nam je on novi trener!", u sekundi pobesnim, jer mi je postalo naporno da budem nevidljiv.

"Kako je moguće da sve što vam ja kažem prođe nezapaženo? Ali čim Ivana nešto spomene, na to se odmah reaguje. Jeste svesni koliko je to frustrirajuće?", upitam, a njih dvoje ćute. Nisam ni mislio da će znati šta da kažu.

"Ne pričaj gluposti, Nemanja, oboje vas podjednako slušamo. Izvini što ne pamtim svaki detalj, ali ne mislim da je to razlog da dižeš frku.", mama pokušava da smiri situaciju, ali zapravo radi samo suprotno.

"Znaš šta? Nema poente da pričam s vama. Šta god ja rekao, vi to na kraju okrenete u svoju korist.", nestanem iz njihovog vidokruga, pa zaključam vrata svoje sobe, da im ni slučajno ne bi palo na pamet da me uznemiravaju.

Još samo malo, pa sam slobodan.

•Luka's pov•

"Alo ludak, smiri se.", posmatram Marka, koji u potpunosti ludi.

"Samo ti nemoj o tome da mi pričaš, molim te. Isti si kad je u pitanju Lena.", pokuša da me ućutka, na šta uzdahnem.

"To što se i ja ponašam tako, ne znači da tako treba. Sećaš se koliko si ludeo kad je Staša počela da se viđa sa mnom? Podseti me, kako je to na kraju prošlo?", pogledam ga ozbiljno, pa napokon ugledam osmeh na njegovom licu.

"Završilo je brakom i četvoro dece. Ali samo zato što je tebi bilo iskreno stalo do nje."

"Pa i Nemanji je iskreno stalo do Iskre. Vidi, Marko, ja razumem da ti brineš za nju i to je sasvim uredu, čak štaviše ne bi valjalo da je drugačije. Ali evo, ja ti garantujem da je dečko super.", obećao sam mu da ću srediti Marka i upravo ispunjavam svoje obećanje.

"Izvini, Luka, ali nisam siguran koliko je tvoje mišljenje objektivno. Pola sezone ionako nisi proveo trenirajući ih, pa ne bih baš rekao da ga dovoljno dobro poznaješ.", nasmejem se, jer zapravo nije ni svestan koliko greši.

"Poslednju sedmicu je proveo kod nas, tako da ga, veruj mi, poznajem vrlo dobro. I sam sam se iznenadio kad sam shvatio koliko je fin dečko, jer mu roditelji i nisu baš toliko divni.", budem iskren, pa primetim njegov zbunjeni pogled na meni.

"Larin i Aleksandrov mali.", dobacim, a on odmah krene da se mršti.

"A-a, ne može. S to dvoje ludaka ne želim ništa da imam.", tačno sam znao da će ovako da reaguje.

"Ni on ne želi. Ne znam ni sam koliko je puta ponovio da jedva čeka da postane punoletan, pa da može da pobegne od njih. Šta misliš što je bio kod nas toliko dugo?", Marko je težak kao crna zemlja kad su ovakve stvari u pitanju. Zaista ga jako volim, ali sve živce uspe da mi izvuče.

"Pa to je još gore. Treba sutra da me kunu, što je on pobegao od njih.", ponavljam, težak kao crna zemlja.

"Slušaj me sad dobro, Gobeljiću, zabraniš li im da se viđaju, u životu više neću progovoriti s tobom. A i sam znaš da će i Staša biti veoma ljuta na tebe. Već ga je prihvatila kao člana porodice i sad je kasno da ti izigrivaš neku strogoću.", pribegnem poslednjem metodu, koji mi je ostao - ucenjivanju. Prostreli me pogledom, ali ne nastavi da se prepire.

"Uredu, Iliću, ali krene li šta kako ne treba, ti si mi glavni odgovarni.", pripreti mi prstom, a ja uz osmeh klimnem glavom, zadovoljan kako je ovo prošlo.

Pođem da nazdravim uspešnom pregovaranju, ali me prekine zvono na vratima. U ovoj kući nikad mira. Čak i sad kad su klinci u školi, neko je na vratima.

"Maks.", zbunjeno gledam u Sergejevog najboljeg prijatelja. Nisam video to dete, još otkako smo došli u Beograd.

"Dobar dan, čika Luka. Je l' Lena možda tu?", zatekne me, jer sam bio ubeđen da traži Sergeja.

"Lena je u školi trenutno. Otkud ti?",  i dalje ga posmatram zbunjeno, jer mi nije jasno zašto traži baš nju.

"Je l' mogu da uđem?", upita nervozno, pa ja tek sad shvatim da zapravo još uvek stojimo na vratima.

"Naravno da možeš. Samo si me malo iznenadio.", sklonim se sa vrata i pustim ga da uđe.

"Dobar dan.", pozdravi Marka, koji mu otpozdravi klimanjem glave.

"Ni Sergej, ni Lena, nisu trenutno tu. Je l' nešto hitno?", pokušam da izvučem informaciju iz njega, a on uzdahne.

"Znam da će me ubiti zbog ovoga, ali znate, Lena i ja smo bili zajedno do nedavno. Posvađali smo se zbog gluposti i raskinuli. Došao sam da bih pokušao da popravim stvari, mada nisam siguran koliko je to moguće, obzirom da je ona s Veljkom.", pogledam ga širom raširenih očiju, pokušavajući da svarim sve nove informacije.

"Šta se dešava?", Staša se pojavi s klincima, a Lena stane kao ukočena kad ugleda Maksa.

"Maks dušo, pa otkud ti?", Staša ga dočeka s osmehom, koji joj on uzvrati.

"Došao da vidiš Lenu? Kako je to lepo.", sad nju gledam u šoku, jer ne mogu da verujem da je znala, a meni nije rekla.

"Mislim da će Luka da se šlogira.", Marko prokomentariše kroz smeh, pa Stašin pogled napokon završi na meni, a ja je već namršteno posmatram.

"Izvini, ljubavi, ali sam si kriv što ti nismo rekli. Ponašaš se previše kao Marko sa mnom.", pokuša da popravi situaciju, ali previše sam besan.

"Ona ima petnaest godina! Je l' iko sem mene svestan toga?", posmatram ih sve kao da nisu normalni, pa Lena napokon istupi ispred Sergeja, koji ju je dosad krio.

"Nema potrebe za frkom, Maks i ja smo ionako raskinuli i nećemo se pomiriti.", kaže mirnim tonom, ali ni to ne pomaže.

"A šta ćemo da radimo s Veljkom? I ko je on uopšte?", upitam, jer mi više ništa nije jasno. Kad se sve ovako otelo kontroli?

"Vukašinov Veljko?", Marko se ubaci, a Lena stidljivo klimne glavom.

"E pa, Iliću, ovaj put ja tebi garantujem. Mali je sasvim okej.", potapše me po ramenu, na šta ostanem bez teksta.

Kad sam se borio za Nemanju, nisam očekivao da će mi on to vratiti istom merom. Ali obzirom da sam čovek od reči, sad nemam pravo glasa.

"Nek se nacrta ovde za pola sata. Ti i ja ćemo još pričati o ovome, samo da znaš.", s neodobravanjem pogledam kćerku, ali ne mogu da ne primetim osmeh, koji joj krasi lice. 

Divota. 

Taj dečko joj se očito jako sviđa.