𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 4

•Luka's pow•

Već pola sata udaram u jebenu boks vreću i nikako da se izduvam do kraja. Sreća pa sam odavno naučio da udaranje u bols vreću bez boks rukavica može da bude jako loše. Ne pitajte me kako to znam.

Nakon još dvadesetak udaraca bacim se na mekanu strunjaču. Umoran sam. Umoran sam i od boksa, ali sam još više umoran od života. Umoran sam od uloge Ivanove bejbisiterke; umoran sam od uloge fudbalske zvezde; a ponajviše sam umoran od uloge frajera i švalera.

Želeo bih da se vratim u prvu godinu mog života u Beogradu, jer sam tad još uvek verovao u pravu ljubav. Koliko sam dete zapravo bio. Tek sad uviđam da ljubav ne postoji. Zar je Lara zaista morala to da mi pokaže na onakav način da bih naučio i zapamtio to za ceo život? Izgleda da jeste...

•Staša's pow•

Nakon odgledanog sedmog dela "Fast and Furious"-a, po hiljaditi put, i nakon mora suza izazvanih Domovim i Brajanovim opraštanjem, konačno legnem u krevet. Ali, kao i obično, umesto da jednostavno zaspim, ja počnem da razmišljam o svom životu i o svojoj najvećoj tajni.

Nikad ništa u životu nisam krila od Marka i neverovatno je koliko se loše osećam zbog toga što mu ovo krijem, ali moram. Milion puta sam razmišljala o tome da mu kažem, ali svaki put shvatim da bi mi to samo odmoglo. Poludeo bi i počeo da se ponaša prema meni kao prema invalidu, a to mi ponajmanje treba trenutno.

I mada znam da je i dalje ljut zbog toga što sam rekla da Zvezda ne dolazi u obzir, a njemu je Zvezda ceo život, ne mogu da mu kažem. Moj brat ne sme da sazna. Ne želim da brine oko mene.

•••

"Staša!"

Začujem Marka kako se dere iz dnevne sobe.

"Dolazim!"

Pogledam još jednom u ogledalo. Kratki teksas šorts i bela majica kratkih rukava mi stoje savršeno. Preko toga obučem puder rozu keper jaknu, dok mi se tamnosmeđa kosa spušta niz ramena. Stavim crne naočare za sunce na glavu, jer je ovih dana jako sunčano, a i jer imam jako malo šminke. Dohvatim puder roze torbicu sa stola i konačno izađem iz sobe.

"O falim te, Bože!Sporija si od puža!"

Znala sam da će da pošizi, ali šta da mu radim, kad mi treba puno vremena.

"Savršenstvo se nikad ne požuruje, dragi brate."

Namignem mu pa obujem bele adidas patike.

"Samo izađi pa da konačno krenemo."

Prevrnem očima na njegov dosadni ton i izađem iz stana, a ubrzo i iz zgrade. On izađe za mnom pa otključa mat crni audi. Sednem na suvozačko mesto i čim on upali auto, ja upalim radio.

Mnogo volim muziku. To mi je pored programiranja i fudbala, nekad pre, jedini beg iz stvarnosti. Zapravo nakon svega što mi se desilo, mislim da bih totalno pukla da nije bilo mizike.

"Previše si ćutljiva."

Pogleda me ozbiljno na trenutak, ali odmah vrati pogled na put.

"Samo ti se čini."

Parkira ispred Marakane, a ja brzo izađem iz auta da me ne bi zapitkivao gluposti. Na samom ulazu sretnem Ivana.

"Hej, otkud ti?"

Nasmejano me pogleda pa mu ja brzim koracima priđem.

"Nemam obaveza pa sam došla malo da uživam."

Uzvratim mu nasmejano dok hodamo ka terenu.

"Hoćeš da treniraš malo s' nama?"

Zaledim se na ovo pitanje pa pogledam u njega zbunjeno.

"Zašto?"

"Čuo sam da se baviš fudbalom. Voleo bih da vidim kako igraš."

Džaba ti taj lepi osmeh. Nema šanse da ja ponovo igram fudbal.

"Bolje ne. Nisam baš raspoložena za fudbal danas."

Kao se rastuži, pa prokomentariše nešto što mene zainteresuje, iako ne bi trebalo.

"Šta vam je svima danas? Ni Luki se, prvi put otkad ja pamtim, nije dolazilo na trening."

"Zašto?"

"Ja mislim da je ljut na mene, ali on kaže da nije. Kaže da je samo mnogo umoran."

"Od provoda sa nekom devojkom, pretpostavljam."

Ivan počne da se smeje pa kroz smeh jasno izgovori "Zapravo nije. Proveo je veče sa boks vrećom. Verovatno je zato umoran."

"Bavi se boksom?"

Pogledam ga iznenađeno i već mi kroz glavu prođe njegova slika u boks šortsu sa crvenin rukavicama i par seksi masnica. Seksi? Ma 'ajde, Staša, uozbilji se! On je švaler!

Vratim pogled na Ivana dok se on smeje mojoj faci.

"Samo kad je mnogo besan. Veruj mi da to ne želiš da vidiš."

Namigne mi kao da zna o čemu sam razmišljala, pa pošto smo stigli do ostalih momaka, krene ka onom dečku, koji je juče bio sa Lukom, a mene ostavi da stojim sama. Pogledom potražim Marka ili bar Filipa, jer je on jedini loga zapravo znam, ali umesto njih ugledam Luku. Kao po nekoj komandi, on svoj pogled s' lopte prebaci na mene, a mene prođu žmarci. A ne, Staša, nećeš vala! Ne petljaš se ti s' lošim momcima!

Nadmašila sam samu sebe što se dužine tiče. Konačno sam uspela da napišem nastavak od 800 reči 😁 Nadam se da vam se sviđa, pišem ovo celi dan, ali kontam da kad krene ispitivanje u školi (a moguće je da će kod mene krenuti već oduće sedmice) neću imati vremena 😞 Priča mi je 64. u Fanfictionu i ja prosto ne mogu da verujem 😍 Hvala 💙