𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 22

"Zar nije lepo?", upitam Sergeja uz osmeh, a on klimne glavom. Zaista znaju kako da naprave žurku.

"Ali si mi ti lepša.", uz osmeh izgovori, a ja se zacrvenim. Zašto mora da bude tako divan?

"Jesi svesna da nam je ovo prva žurka otkako smo par?", srećno me upita, a ja klimnem glavom.

"Jeste prva, ali neće biti poslednja.", kažem to veselo, zaista se nadajući da ovo neće tek tako da prestane. Zaista mi se sviđa i nije samo do izgleda. Zna da me nasmeje i uvek brine o meni. Čak i dok sam ga odbijala, on je svejedno brinuo o meni i o tome kako ću se ja osećati. Mnogo je pažljiv.

"Hoćemo li da se nađemo sa ostalima ili ćemo još malo da uživamo nasamo?"

Odaberem da još koji trenutak provedemo nasamo, pre nego što se nađemo u društvu.

•Lena's pow•

"Zašto si sama?", čujem Veljkov glas iza sebe. Sklonim pogled s poruke koju mi je Maks poslao, pa se okrenem ka njemu.

"Zašto je tebe uopšte briga? Ovde ima toliko devojaka koje bi volele da razgovaraš sa njima, pa ti savetujem da se odlučiš za neku, jer ja stvarno nisam jedna od njih.", namršteno mu odgovorim, svesna i sama da ovaj put preterujem. Samo sam užasno nervozna zbog situacije sa Maksom i njegove poruke.

Ne znam ni sama šta osećam. Stalo mi je do njega i ne želim tek tako da upropastim poslednje mesece, ali ne vidim ovu vezu baš toliko ozbiljnom. Ne kažem da ne bi moglo da postane ozbiljno, ali još uvek je rano za to.

"Samo sam pokušavao da budem fin.", prevrne očima, a ja se izvinim za svoje ponašanje. Nije ništa loše uradio.

"Videla si Vukašina negde?", hladno upita, iako sam se malopre izvinila, ali ne mogu još i na to da obraćam pažnju.

"Mislim da je bio s Sofijom. Ako ga vidim, preneću mu da ga tražiš.", ponudim se, ali on to odbije i krene u potragu za njim. Ugledam Iskru, pa joj priđem.

"Da li se bar ti zabavljaš?", ona samo slegne ramenima, ni sama ne znajući da li joj je zabavno ili ne.

"Htela sam da te pitam za pomoć.", kako to izgovorim, dosada nestane s njenog lica pa me pogleda zainteresovano.

"Maks mi se javio. Ne znam šta da mu napišem."

"Daj da pogledam.", pružim joj telefon, pa ona preleti pogledom preko crnih slova na ekranu.

Napisao je da mu je žao što nije hteo da mi se javi i da mu falim. Voleo bi da se pomirimo, isto kao i ja.  

"Maks je dobar dečko i mislim da treba da se pomirite. Pokušaj još jednom, pa ako se i dalje ne budeš osećala sretno, uvek možeš da raskineš. Nije kao da smo u srednjem veku, pa moraš da se udaš za njega.", uspe da natera osmeh na moje lice, a ja odlučim da je poslušam.

Nije ništa loše uradio da bih se ja sad ljutila na njega. Čak štaviše ja sam kriva.

•Iskra's pow•

Nas sedmoro se okupimo za stolom dok ostali i dalje luduju uz muziku, pa odlučimo da igramo istina/izazov. Kako god okreneš mi uvek zaglavimo igrajući to.

"Što niko nije zvao Nemanju?", kao da je tek sad shvatio da ga nema, Sergej upita, a ja se rastužim. Rekao je kako je imao obaveza, ali iz nekog razloga čini mi se da me kulira. Barem dogovor za sutrašnju utakmicu i dalje važi.

"Možda zato što nije došao na žurku?", Lena ljuto kaže, a Sergej me zbunjeno pogleda. Zamisli se pa u jednom momentu njegov dlan završi na njegovom čelu, kao da se setio nečeg.

"Izvini, sestrice, ja sam kriv ovaj put. Raspitivao se o tvom ljubavnom životu i možda sam mu ja slučajno potvrdio da ti se neko sviđa.", kaže to dok nervozno prolazi rukom kroz kosu, a ja ga streljam pogledom.

"I sad on ne želi da priča sa mnom jer misli da mi se neko drugi sviđa?", klimne glavom, a ja ne znam da li da se smejem od sreće što se interesuje za mene ili da plačem što me izbegava.

"Zašto si ga pustio da to misli?"

"Žurio sam na sastanak s Irinom, a i on je otišao pre nego što sam uspeo išta da kažem. Popraviću to sutra pre utakmice, obećavam.", klimnem glavom, pa odlučimo da Sofija počne sa igrom.

"Vukašine, istina/izazov?", počne od mog brata, a on kao i obično izabere izazov. Zada mu da poljubi jednu od devojaka iz njihovog razreda u obraz, a on ode i uradi to. Znam da mu je Sofija simpatična, ali to ga ne sprečava da gleda i druge devojke.

"Veljko, brate moj, istina/izazov?", okrene se ka njemu. On odabere istinu, pa ga Vukašin upita zašto toliko zeza Lenu.

"Zanimljivo mi je kad se nervira. Nadam se da mi to ne uzima za zlo.", pogleda je pažljivo. Okrenem se ka njoj, pa gledam kako ona samo odmahne glavom, iako svi znamo koliko je zapravo nervira.

"Sad ja. Sergej, istina/izazov?", i Sergej odabere istinu.

"Kad si shvatio da ti se Irina sviđa?", dok se on smeši, Irina se crveni. Stvarno je fina i draga devojka.

"Svidela mi se na prvu.", kratko odgovori, pa pogleda u Irinu, zbog čega ona postane još rumenija u licu.

"Sofija, istina/izazov?", i ona odabere istinu, pa se on nasmeje jer je očito smislio dobro pitanje.

"Ima li ovaj moj brat ikakvog potencijala?", svi počnu da se smeju, samo se Vukašin mršti.

"Možda.", Sofija se zagonetno nasmeje, a Vukašin se uozbilji.

"Iskra, istina/izazov?", svi se okrenu ka meni. Pošto sam neraspoložena za bilo šta i ja odaberem istinu.

"Koliko dugo ti se već sviđa Nemanja?", nijedan razgovor ne može da prođe bez Nemanje.

"Oko dve godine."

•Sergej's pow•

Znam da će da me ubije, kad sazna, ali pošaljem Nemanji ovo putem glasovne. Ako se ja ne umešam, kakvi su smotani, nikad ništa neće rešiti. Ugledam kako su kvačice poplavele, što znači da je video poruku, a onda i krug pozeleni dajući mi do znanja da je pustio glasovnu.

Nemanja ⚽

Zašto mi to nisi rekao juče, baksuze jedan? Sad je sigurno ljuta što sam odbio da dođem 😔

Nije, objasnio sam joj da sam ja kriv. Šta ćeš da uradiš? 😅

Nemanja ⚽

Da joj priznam sutra, logično. Nisam ja nju bezveze zvao na tekmu 😉